Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je da je nova služba bezbednosti u glavnom gradu najveći projekat iz ove oblasti u ovom delu Evrope, i da je ona počela da radi, a da pored toga što će njeni pripadnici obilaziti škole i vrtiće, projekat podrazumeva i video nadzor u svim školama i vrtićima koji će kontrolisati gradska služba i MUP. „Krenuli smo sa uvođenjem kamera u sve osnovne škole i vrtiće. Postavljene su u školama, a plan je da budu postavljene i u vrtićima do kraja godine. Te kamere su linkovane na policiju, mislim da se čeka neka administrativna mera da policija može da ima uvid u te kamere. Decu će nadgledati gradska služba i policija sa softverom koji je jedan od najmodernijih softvera u Evropi, koji može da uočava hladno oružje, vatreno i drugo“, objasnio je Šapić u intervjuu za Tanjug. Šapić je rekao da se očekuje da na proleće budu završene i komunalno – bezbednosne stanice. „Očekujemo završetak tog projekta do proleća sledeće godine. To je 104 objekata širom grada koji će biti direktno linkovani za tri ili četiri škole ili vrtića. Svaki objekat će imati video nadzor i onda neće biti jedan centralni koji treba da prati sve škole i vrtiće, već će to biti podeljeno na 104 objekta u kojima će biti naša bezbednosna služba zajedno sa Komunalnom milicijom“, objasnio je gradonačelnik. Šapić je rekao da je njemu veoma važna socijalna politika i podsetio da je u prethodne tri godine donet niz socijalnih mera, a da je prva od njih bila uvođenje besplatnih državnih vrtića i podizanje subvencija za privatne vrtiće. Naveo je da oko 1.000 dece na listama čekanja i dodao da 85.000 mališana trenutno ide u vrtiće, dok je 2013. išlo njih 45.000. On je rekao da su tom meru uspeli da smanje potrebu za vrtićima, jer su privatni vrtići podigli svoje kapacitete. Šapić je rekao da grad ipak nastavlja sa pripremom projektne dokumentacije za nove vrtiće, ali da će se videti da li će biti potrebe za 20 novih, kako je prvobitno najavljeno. Gradonačelnik je naveo da će se videti da li će ih grad sam graditi ili će ući u određen oblik javno-privatnog partnerstva. Kako je rekao, jedna od mera su i besplatni novogodišnji vaučeri i dodao da ukoliko grad bude uspeo ove godine povećaće vrednost tih vaučera. Mere koje je grad tokom prethodne tri godine uveo su i besplatni udžbenici, koja je kasnije preimenovana u đačku pomoć od 20.000 dinara, uvođenje besplatnog javnog prevoza za sve, zatim uvođenje kartica za besplatne bazene. Podsetio je da će od 1. septembra biti uvedena još jedna socijalna mera, a to su besplatni prečišćivači vazduha u školama i vrtićama. Gradonačelnik je rekao da se iz gradskog budžeta za socijalne mere odvaja više miliona evra na godišnjem nivou. Govoreći o tome kako su protesti i blokade uticali na Beograd, Šapić kaže da se posledice osećaju. „Prvo su uticali na ekonomiju i mi direktno osećamo posledice toga. Sporije se puni budžet kada je ekonomija u problemu i kada je cela država u problemu. I ko vam kaže da nisu napravili štetu, apsolutno to nije istina. I to se oseća na svakom koraku, da ne kažem da su mnoge stvari stopirane“, rekao je on. Istakao je da je maksimalno fokusiran na razvoj grada Beograda, na bavljanje lokalnom samoupravom i da je za njega kao gradonačelnika svaki projekat podjednako važan. „Kad sam igrao vaterpolo, to je bilo jedno od najčešćih pitanja. A koji ti je najdraži gol? Ja kažem svaki. Zašto? Zato što gol koji treba da postignete ili stvar koju treba da uradite u tom trenutku, ona je tada najvažnija. U momentu kad je uradite, to jest kad ga postignete, onda je ovaj sledeći najvažniji. I to je jedini ispravan pristup po meni, ako želite u životu da idete napred i da isporučite rezultate“, naglasio je Šapić. On je rekao i da ostaje pri ranijoj odluci da se nakon mandata povuče iz politike. „Pre izbora 2023. godine rekao sam da, ukoliko ne budem bio izabran i ne budem dobio poverenje na izborima, neću ići dalje. Ne trebaju meni rezervne funkcije. Ja smatram da je najbolje što znam da radim svoj posao. Smatram da mi ga niko nije poklonio, već da sam ga zaslužio i da su ljudi dali glas. Da se to nije desilo, ja bih tad već završio“, rekao je Šapić. Istakao je da se nada da će nakon njega doći neko ko je sposobniji i bolji. „Jer ukoliko sutra dođe neko od mene bolji, znači da sam ja učestvovao u tome, jer sam stvorio uslove da sutra bude lakše i uspešnije. Nadam se da će nakon mene doći neko ko će nastaviti još više da razvija grad i da čini dobre stvari za Beograđane“, rekao je Šapić.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić rekao je  da je u toku veliko čišćenje obale Save i da će priobalje reka biti prava zelena oaza za sve građane, kao i da će novi most preko Save biti gotov početkom 2027. godine. Šapić je u intervjuu za Tanjug podsetio da je bio kritikovan pre dve i po godine zbog uklanjanja splavova sa Save, a da sada svi žele da se uključe u uređenje. Rekao je da će do Ušća postojati šetalište i zelena oaza, ali i prostor za sport, kao i da će biti moguće biciklom proći čitavu obalu Save sve do novobeogradskih blokova. „Postoji ideja i da se spoji Kalemegdanski park sa Knez Mihajlovom i da do Terazijske česme imate šetačku zonu, da možete doći do naše najvažnije kulturno-istorijske baštine, a to je Kalemegdanska tvrđava“, rekao je on. Naglasio je da se Beograd spušta na reke i da se pored Save uređuje i obala Dunava i da se radi na izgradnji linijskog parka. Šapić je podsetio i da se prvi put sređuje i Kula Nebojša i dodao da su poslovi koji su bili vezani za arheologiju završeni. Govoreći o izgradnji mostova, Šapić je rekao da će novi most preko Save biti gotov u 2027. godini, da će imati po dve trake sa svake strane, sa tramvajem u sredini, biciklističkom i pešačkom stazom. Istakao je da se radi i stari Železnički most koji će biti samo pešački i biciklistički. „Mislim da se to radi u okviru Ekspa i da bi to trebalo da bude u sledećih godinu i po dana urađeno“, rekao je on. Naglasio je da Pančevački most iziskuje rekonstrukciju i sređivanje i da će se i to u jednom momentu desiti, ali da ne može sve odjednom da se radi u gradu. Za druge mostove, kako kaže, postoje projekti, kao što je most kod Ada Huje, ali da za sada ne može da kaže dokle se stiglo sa tim projektima i da ne veruje da će biti realizovani u njegovom mandatu. Kada je u pitanju projekat „Mali metro“ Šapić je rekao da je on deo projekta izgradnje novog mosta preko Save i da treba da spaja levu obalu Dunava sa Novim Beogradom. „Početna tačka biće kod Policijske uprave u Bulevaru despota Stefana i izaći će kod Ekonomskog fakulteta, a onda će posle toga građani, koji žele da pređu na Novi Beograd, moći da koriste novi most koji će biti u blizini“, rekao je on. Šapić je rekao da očekuje da uskoro počnu pripremni radovi i pomeranje instalacija. „Očekujem da radovi i kopanje krene prvo iz pravca Bulevara despota Stefana, jer kako su mi objasnili, krtica kad uđe u zemlju, ne sme da stane praktično godinu i po dana, mora 24 časa da radi. Kad iskopa jednu stranu, odmah prelazi na drugu i kopa nazad. Do tada očekujem da će uveliko biti završen most koji će značajno da rastereti saobraćaj. Onda očekujem da ćemo u momentu kada budemo puštali most, početkom 2027. godine, uveliko biti u radovima vezano za tunel“, dodao je Šapić. Rekao je da će se izgradnjom ovog tunela smanjiti opterećenje saobraćaja u centru grada za 15 odsto, a zagađenje za 20 odsto. Šapić je dodao da će tunel ići dva kilometra ispod centra, imaće dve saobraćajne trake sa svake strane i komandnu sobu. Na pitanje da li će biti izgrađene nove ulice ili proširene, s obzirom na to da se grad širi i da li su u planu nove pešačke zone, Šapić je rekao da je mnogo ulica prošireno, ali i da se mnoge rade, naročito u prigradskim naseljima, ali i u centru grada. Šapić je istakao da odgovorno tvrdi da ne postoji ni jedna odluka, ni jedno saobraćajno rešenje koje je Grad doneo na čelu sa njim, a koje je loše ili nije unapredilo saobraćaj na bilo koji način i dodao da za sve treba vremena, i da građani na te promene treba da se naviknu. „Život se menja, način života se menja. Mi samo na ulicama grada Beograda imamo preko 200 000 vozila više u poslednjih deset godina. Nekada je, pre 20 ili 30 godina, bio prosek jedno vozilo po porodici, sad je više od dva. Beograd nije dobio duplo veće ulice, šire, već moramo da se prilagođavam u odnosu na ono što imamo“, objasnio je Šapić. Gradonačelnik je rekao da je bilo više kritika kad je u pitanju kružni tok ispred Brankovog mosta, ali da je sada ipak daleko bolji protok saobraćaj u toku dana. Takođe, istakao je da je bilo kritika i zbog kružnog toka na Trgu Nikole Pašića, ali da je sve urađeno kako bi se saobraćaj odvijao bezbedno. „Sada postoji kružni tok, da bi se bezbedno kretala vozila. Pre ste imali ukrštanje gde niko nije znao kuda da ide, svi su kršili saobraćajna pravila i stalno ste bili u riziku da vas neko udari“, rekao je on. Podsetio je da će za samo mesec dana centar grada od Trga Nikole Pašića, preko Terazija do Trga republike biti lepši i funkcionalniji. Šapić je dodao da će i Bezistan biti deo tog uređenog centra grada. „Postoji projekat koji je gotov, nije ni jeftin, oko milion evra. Međutim, problem Bezistana je što je taj deo privatna svojina. Ima osam vlasnika, sedam su potpisali, jedan nije i nisu ga pronašli. Ne možete formalno – pravno da uđete u radove, ako nije imovina rešena. Čim dobijemo potpis ući ćemo u rekonstrukciju“, rekao je on. Šapić je na pitanje o urbanističkom širenju grada, izgradnji novih stambenih i poslovnih objekata rekao da Beograd mora da se razvija u nekom pravcu, ali da je važno da se obezbedi prateća infrastruktura kada se izdaje dozvola za gradnju. „Ne kažem da je to baš u poslednjih petnestak godina uvek bilo sinhrovinizovano. Dešavalo se da su negde puštene zgrade bez infrastrukture, a mi to sad moramo da krpimo. Jer nije infrastruktura samo ulica. Infrastruktura je ono ispod zemlje, kanalizacija, vodovod, struja. Beograd se gradi i Beograd je definitivno centar, nema tu lažne skromnosti. Imate Beč, Budimpeštu, Atinu, između postoji samo jedan grad, ozbiljan grad, uz dužno poštovanje svim gradovima u regionu, a to je Beograd“, rekao je Šapić. Međutim, kako kaže, i kada se gradi važno je da se sačuva i humanost i sve što Beograd nosi. Na pitanje kada može da se očekuje izmeštanje Zoo vrta sa Kalemegdana na novu lokaciju na Adi Ciganliji, Šapić je rekao da je grad dobio na međunarodnom konkursu idejno rešenje i da se radi projekat. „Mislimo da je Ada Ciganlija najbolje moguće rešenje, ona je biser našeg grada, mesto koje leti vikendima poseti i po 200.000 ljudi. Zamislite koja će poseta biti Zoo vrtu kada ga tamo prebacimo. Ona je sada na godišnjem nivou od 40.000 ljudi. Taj prostor je i tri puta veći, tako da će biti i daleko humaniji za sve životinje koje će tamo boraviti“, rekao je on. Istakao je da je važno da se sa prostora Kalemengradnske tvrđave prebaci Zoo vrt kako bi mogla da se pokrene i priča da Kalemegdan kao naša najveća kulturno-istorijska baština postane deo Uneska. Međutim, kako kaže Šapić, na Adi Ciganliji postoji problem sa divljim naseljem od 500 nelegalno izgrađenih kuća za koje mora da se nađe rešenje da se izmesti i da se za porodice nađe smeštaj. „Ali ćemo projekat završiti, probaćemo sa porodicama da se dogovorimo, tako da ako ne ova gradska uprava, neka sledeća će imati potpuno sve rešeno“, rekao je on.