Na 1150 godina od dolaska solunske braće u Veliku Moravsku čime je započet proces opismenjavanja slovenskih naroda, Biblioteka SANU je pripremila, a danas predstavila knjigu „Sveti Ćirilo i Metodije i slovensko pisano nasleđe: 863-2013.“
Doktori Jovanka Radić i Viktor Savić uredili su 19 naučnih priloga, koji su podeljeni po tematskim celinama – istorija, jezik i književnost, uz uvodni rad akademika Anatolija Turilova i bibliografsku jedinicu na kraju zbornika.
Prof. dr Irena Špadijer, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, konstatovala je da su značaj i razmere ovog poduhvata na oko 500 stranica ono čime se srpska nauka i umetnosti, i sam SANU, odužuju Ćirilu i Metodiju i njihovim učenicima koji su direktno uticali na opismenjavanje našeg podneblja.
„Ima li smisla jednom godišnje slaviti ćirilicu, a zatim pisati uglavnom latinicom, zanemarivati pismenu baštinu, prepuštati je propadanju i otimanju, više pažnje posvećivati učenju stranog jezika, nego jeziku svog naroda, zloupotrebljavati jezik na stotinu načina?,“ upitao je sekretar Odeljenja jezika i književnosti SANU akademik Predrag Piper.
On je primetio da danas mnogo više Slovena zna slova kineskog i arapskog sveta, nego onih koji znaju 38 slova glagoljice.
