Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je, u ključnom trenutku mirovnih pregovora za Ukrajinu, da će, čak i ako se potpiše sporazum kojim se okončava rat koji je ruski predsednik Vladimir Putin pokrenuo pre skoro četiri godine, „Rusija još dugo ostati pretnja“, dodajući da mirovni plan Vašingtona predstavlja dobru osnovu za pregovore i izrazivši očekivanje da rat može da se završi do kraja godine. Govoreći o mirovnom predlogu koji je izneo Vašington, Rute je kazao da ono čemu se zaista divi kod američkog predsednika Donalda Trampa jeste to što je od februara konstantno pokušavao da izađe iz ćorsokaka sa Putinom kako bi okončao ovaj strašni rat, preneo je danas španski list „Pais“. “Ovaj mirovni plan, o kome se raspravljalo u nedelju u Ženevi, bio je osnova za razgovore između Ukrajine i SAD i dobra je platforma za diskusije. Predlog sadrži čvrste elemente i druge segmente koji zahtevaju više rada i dijaloga. To je ono što Ukrajinci i SAD trenutno rade”, kazao je Rute za španski list. Na pitanje da li je moguće da se rat završi do kraja ove godine, Rute je kazao da apsolutno veruje u to. “Svi se molimo da se ovaj rat završi što je pre moguće. Želim da učinim sve što mogu da pomognem u sprovođenju vizije predsednika Trampa da se to postigne”, poručio je on. Komentarišući to što Rusija želi da spreči Ukrajinu da se u budućnosti pridruži NATO-u, on je istakao da Rusija nema ni pravo glasa ni pravo veta na to ko može biti član Alijanse. Rute je ukazao da, unutar NATO-a, pitanje članstva zahteva jednoglasnost, kao i da je na samitu u Vašingtonu odlučeno da je put Ukrajine ka Alijansi nepovratan, ali da je istovremeno nekoliko saveznika, uključujući SAD, reklo da se trenutno protive pristupanju Ukrajine. “Kada pogledate mirovni plan i želju da se osigura da Putin nikada više ne pokuša da napadne Ukrajinu, ako članstvo u NATO-u nije opcija, moramo bar da osiguramo dovoljno snažne bezbednosne garancije kako bismo sprečili Rusiju da ikada ponovo pokuša napad”, rekao je Rute. On je istakao da je prvo pitanje kako održati snažne ukrajinske oružane snage, zatim čime „koalicija voljnih“ koju predvode Velika Britanija i Francuska može da doprinese, kao i kako SAD mogu da doprinesu, pošto je Tramp pre sastanka sa Putinom na Aljasci rekao da želi da bude uključen u bezbednosne garancije. Generalni sekretar NATO je dodao da su razgovori u nedelju u Ženevi, u kojima su učestvovali savetnici za bezbednost tri najveće evropske zemlje, pokazali da je uvek postojao dijalog Evrope i SAD oko mirovnog plana za Ukrajinu. Zvaničnik NATO se osvrnuo i na tvrdnje Španije da da može da ispuni svoje obaveze prema NATO-u trošeći 2,1 odsto svog bruto domaćeg proizvoda BDP-a, rekavši da to nije realno. “Španija će uskoro videti da i ona treba da potroši između 3,4 i 3,6 odsto BDP-a. Trenutnih 3,5 posto zasniva se na zahtevima koje su ministri odbrane dogovorili početkom juna, pre samita u Hagu. To su troškovi posedovanja 400 odsto više sistema protivvazdušne odbrane, manevarskih platformi, raketa dugog dometa i svih ostalih kapaciteta koji su Evropi i Kanadi potrebni da bi se odbranile”, istakao je on. Rute je dodao da je pozitivan aspekt to što su se premijer Pedro Sančez i njegova vlada obavezali na izdvajanje od dva odsto BDP-a ove godine, što je značajno. “Španija troši mnogo više na odbranu i želim da im zahvalim na tome. Tu je i doprinos Španije inicijativi PURL u okviru koje SAD isporučuju oružje koje finansira EU, a tokom posete ukrajinskog predsednika Zelenskog Madridu, Španija je najavila mnogo veći paket od oko 600 miliona evra. To su dobre vesti”, zaključio je generalni sekretar NATO.