U pismu pod naslovom „Moji susreti sa Sašom Jankovićem“ na zvaničnom sajtu D JB, Radulović tvrdi da ga je u januaru 2014. godine, dok je još bio ministar privrede, a u javnosti se spekulisalo da se sprema da podnese ostavku, „telefonom pozvao Saša Janković, koji je u to vreme bio zaštitnik gradana, i rekao mu da bi dobro bilo da se vide“.

Lider D JB navodi da je sastanak održan u njegovom kabinetu u Ministarstvu privrede.

„Janković mi je rekao da zna da razmišljam o podnošenju ostavke i da bi bilo dobro da o tome dobro razmislim. Ispricao mi je priču o tome kako je Demokratska stranka 2004. godine krenula u izgradnju paralelne službe bezbednosti, u stvari aparata za praćenje i prisluškivanje, i da je ta služba sada jača, modernija i bolje opremljena od državne i onda kazao: „Mi mislimo da ne bi trebalo da podnosiš ostavku na mesto ministra privrede, već da sacekaš“. Govorio je o tome da treba da se steknu bezbednosni i drugi uslovi i da je do tada bolje da ostanem unutra. Bio sam zatecen ovim, odgovorio sam neodredeno i tu se razgovor završio“, objavio je Radulović.

On dodaje da je nakon toga „razgovarao sa svojim najužim timom u Ministarstvu privrede i da su svi bili iznenađeni“.

„Znali smo za rad Mikija Rakića, znali smo i za metode službi koje kroje celu politicku scenu u Srbiji od nastanka višestranačja, znali smo da vam na razgovore uvek šalju prijatelje sa prijateljskim savetima, ali niko od nas ovo nije ocekivao. Sašu Jankovica inače znam od 2011. godine, kada sam pokušavao da napravim tim koji bi podržao Vericu Barać na izborima za predsednika Srbije. Nakon tog dana, o ovom za nas bizarnom sastanku, nismo više razgovarali“.

Nekoliko dana nakon ostavke me je telefonom pozvao Saša Janković, bio je veoma ljut i pitao me je: „Zar se nismo dogovorili?“ Odgovorio sam: „Naravno da nismo. Ja sam te saslušao šta si imao da kažeš. Odluka je samo moja“. Nikada više nismo pričali o ovome“, piše Radulović.