Žene u političkom i javnom životu

Žene od davnina obavljaju najviše i najodgovornije funkcije u državi i društvu. Vodile su, još u antičko vreme carstva, i upravljale državama. Izborile su se za pravo glasa tek pre nekoliko decenija, a prva zemlja kojoj je to uspelo, bila je Švedska, dok su se u Jugoslaviji za svoja prava žene u Srbiji izborile još 1945, u Švajcarskoj tek 1971, a najkasnije u Saudijskoj Arabiji.

Koliko su uticajne i ravnopravne sa muškim kolegama u javnom i političkom životu danas?

Iako ih u poslaničkim klupama Narodne Skupštine Republike Srbije ima tek nešto više od zakonskog minimuma (37, 2%), Srbija se nakon izbora iz 2016. od 190 rangiranih zemalja po broju poslanica u parlamentu nalazi na visokom 27. mestu. Međutim, realan uticaj koji žene ostvaruju sa pozicija političke moći, i dalje je upitan. I nalazi Evaluacije Akcionog plana za primenu Nacionalne strategije za poboljšanje položaja i unapređivanje rodne ravnopravnosti u periodu od 2010. do 2015. pokazali su da je zahvaljujući promenama u izbornim zakonima povećano učešće žena u zakonodavnoj vlasti. U prilog tome govori i podatak da je Zakon o ravnopravnosti polova propisao odredbe za ravnomernu zastupljenost i jednake mogućnosti pristupa pozicijama odlučivanja, a u izbornim zakonima, uvedene su kvote kao privremene posebne mere za napredovanje manje zastupljenog pola. I zaista, zahvaljujući tim kvotama, povećalo se učešće žena u Narodnoj skupštini sa 12, 4 % žena u 2000., na 33% u 2014. , kao i u skupštinama jedinica lokalne samouprave sa 7% u 2000., na 33% u 2014. godini.

S druge strane, istraživanja pokazuju da se broj žena u skupštinama nakon izbora smanjuje s obzirom na to da zakonom nije predviđena obaveza da u slučaju promene nositeljke mandata na to mesto dolazi sledeća žena koja je bila na izbornoj listi, već se u većini slučajeva, imenuje muškarac. Na pozicijama izvršne vlasti, žene još uvek nisu dobile bitku sa većim brojem pozicija, pa ih tako od 2001. ima samo od dve do četiri, a u mnogim izvršnim odborima opština i gradova, nema nijedne žene. Samo je 5% žena na položaju predsednika/predsednice opština i gradonačelnika/gradonačelnica, a upadljivo su odsutne i na pozicijama rukovođenja odborima Narodne skupštine, samo 10% , u poslaničkim grupama takođe, ali i u sektorima kao što su bezbednost, ekonomija, energetika, spoljna politika i sport.

Iz svega navedenog, zaključuje se da problem leži u institucijama u kojima postoji veći broj pozicija, jer je tu učešće žena manje. Ali zato njihova prisutnost raste na nižim mestima odlučivanja, pogotovo na izvršilačkim pozicijama bez uticaja na donošenje odluka. Uprkos tome, indeks rodne ravnopravnosti za Srbiju pokazuje da je naša zemlja u kontekstu ravnopravnosti napravila najveći pomak u domenu moći, a kada se pažljivije posmatra šta je to tačno dovelo do porasta vrednosti indeksa, smatra se da je on nastao zbog konzistentnog povećanja udela žena među poslanicama Narodne skupštine i na ministarskim položajima u vladi. Pa je tako od 2017. Na čelu Vlade po prvi put žena, dok ima žena i na poziciji predsednice parlamenta. Tu indeks beleži boljitak, ali su zato žene gotovo nevidljive u organima izvršne vlasti na lokalnom nivou.

Dok god je učešće žena u procesu donošenja odluka nesrazmerno, tu rodnu ravnopravnost nije moguće postići. O položaju Romkinja, žena sa invaliditetom i pripadnicama drugih manjinskih grupa još je teže govoriti, jer su one upadljivo odsutne iz javnog i političkog života. Ujednačeno učešće muškaraca i žena jedan je od ključnih preduslova ostvarivanja demokratije i taj pomak je izražen, sa aspekta statistike i brojki. Ipak, postoje ocene i da o najvažnijim pitanjima i dalje odlučuju muškarci.

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Petak
Vedro

Trenutna temperatura 12°C

Vedro

Subota
Malo i umereno oblačno

Max: 16°C
Min: 5°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana