Nasilje nad ženama

Slučajevi stradanja žena u porodičnom nasilju gotovo svakodnevno potresaju javnost, statistika o nasilju nad ženama još uvek je poražavajuća, a broj ubijenih žena od 2000. do kraja 2019. godine gotovo je istovetan na godišnjem nivou. I uprkos evidentnom napretku koji je Srbija postigla u uspostavljanju normativnog, strateškog i institucionalnog odgovora na nasilje, među kojima se posebno izdvaja Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2017. kao i brojne kampanje ženskih organizacija kojima se ukazuje na veličinu i posledice tog ogromnog društvenog problema, broj stradalih žena iz dana u dan raste i na kraju prošle godine, samo u 2019. dostiže 28.

Na konferenciji „Sprečavanje i iskorenjivanje femicida u Srbiji“ održanoj krajem prošle godine, konstatovano je da je nasilje u porodici problem društva u celini, kao i države, ali i da svako može da da svoj doprinos da se nasilje svede na minimum. Gledano statistički, u 35% slučajeva ubijenih žena u 2018. , u 27 slučaja nije bilo prijave za nasilje, a naredne godine u 28 slučajeva ubistava, u 15 njih uopšte nije bilo prijave, pri čemu se ispostavilo da izvršioci femicida često ni ne biraju sredstva.

Kad nasilnik donese odluku da ubije, on ne bira, pa zato često, za izvršenje takvog krivičnog dela posegne za nožem, pištoljem, čekićem, sekirom, drvenom palicom i drugim sredstvima, a istraživanja pokazuju da žrtve često ne budu samo žene, već i članovi porodice, majke, tašte, babe i deca. Tri od deset žena doživele su fizičko ili seksualno nasilje već od 15. godine, a svaka druga žena pretrpela je uznemiravanje.

Devojčice i žene su još uvek često izložene ozbiljnim oblicima nasilja, kao što su nasilje u porodičnim i partnerskim odnosima, seksualno uznemiravanje, silovanje i proganjanje. U prvoj Nacionalnoj studiji o društvenom problemu seksualnog zlostavljanja dece i mladih, koju je 2015. realizovao Incest Trauma Centar uz saradnju sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, naglašeno je da su devojčice znatno češće nego dečaci žrtve seksualnog zlostavljanja, samo zato što su ženskog pola. O tome svedoči i podatak u kome od petoro dece koja iskuse seksualno zlostavljanje, četiri su devojčice, a jedan je dečak. Isto tako, u istraživanjima koja su navedena u Nacionalnoj strategiji za rodnu ravnopravnost, svaka druga žena doživela je neki oblik fizičkog nasilja, svaka treća fizički napad od nekog člana porodice, a najčešći počinilac ekonomskog, psihološkog i fizičkog nasilja jeste partner, odnosno muž žrtve.

Sigurna kuća u Beogradu licencirana je na 30 žena i dece, ali je taj broj žena i dece koji borave u Sigurnoj kući,uvek veći, kaže koordinatorka te kuće Vesna Stanojević. Potreba za prijemom žena i dece u Sigurnu kuću je uvek prisutna,tako da mi svakoj ženi kojoj je potrebna pomoć izlazimo u susret i ne ostavljamo je bez pomoći i podrške, ističe Stanojevićeva. Ako bi se uporedilo sa prethodnim periodom moglo bi se reći da se broj poziva upućenih Savetovalištu iz godine u godinu ne povećava, da je broj žena koje prijavljuju nasilje vrlo približno broju iz prethodnih godina.To sto se stiče utisak da nasilja ima više to je, smatra ona, zato što se o ovom problemu mnogo više piše i govori, ali i zato što je to tema koja je vrlo aktuelna u našem društvu, naročito zbog velikog broja stradalih žena u prethodnom periodu. I na kraju, treba istaći da je za samo dve godine primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, prijavljeno 109.000 slučajeva, od čega su u 38 hiljada izrečene hitne mere.

Kako stati na put nasilju nad ženama, koji su mehanizmi delovanja, kako smanjiti broj žrtava, pitanja su na koja se još uvek traži zajednički i adekvatan odgovor. Ono što je izvesno i oko čega se većina stručnjaka slaže, jeste zajednička saradnja nadležnih organa kada je u pitanju kažnjavanje nasilnika, jer je to pravovremeni i sistemski postupak koji će sprečiti nasilnike da deluju, a posebna pažnja treba da bude posvećena sprečavanju i zaštiti od rodno zasnovanog nasilja žena na selu, žena sa invaliditetom i Romkinja, kao i razvoju usluga u zajednici, kako bi se ženama žrtvama nasilja pružili svi vidovi podrške za prijave nasilja.

Koordinatorka Sigurne kuće dodaje da su stupanjem tog Zakona napravljeni određeni pomaci, ali da je i dalje važno podizanje svesti u javnosti kroz medije, jer sve dok i dalje imamo jednu ubijenu ženu znači da moramo svi udruženo raditi na suzbijanju nasilja i sprečavanju da do njega uopšte i dođe. Važno je da se putem medija i ljudi koji se bave ovom vrstom problema, svakodnevno skreće i ukazuje pažnja o tome koliko je to ozbiljan društveni problem, kako bi se žene podržale i osnažile da izađu iz nasilja i da shvate da rešenje postoji, kao i da one i njihova deca zaslužju bolji život.

Ohrabruje činjenica da se o nasilju nad ženama sve glasnije govori, što se može videti i po broju kampanja koje se organizuju širom sveta, među kojima su „Segakažuvam“ u Makedoniji, koja je podstaknuta američkom kampanjom „Me too“, a u kojoj stotine žena govore o ličnim i tuđim iskustvima na Fejsbuku, protest „Crvenih cipela“ u Bukureštu, kao i mnoge druge.

Najnovije vesti

Vremenski podaci

Petak
Vedro

Trenutna temperatura 11°C

Vedro

Subota
Malo i umereno oblačno

Max: 16°C
Min: 5°C

Malo i umereno oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana