Iako je ovaj obožavani kolač od prženog testa ispunjen voćnim, čokoladnim ili vanila kremom nastao u Austriji u 16. veku, varijacije recepta ubrzo su se proširile. Iako evropskog porekla, čuvena krofna postala je “doughnut” i jedan je od najvećih simbola Amerike, dok se u Evropi pak one nazivaju “berliners”. Prva automatizovana mašina za krofne takođe je nastala u SAD, još 1920. godine, koju je napravio Adolf Levit. U Americi se godišnje proizvede čak billion krofni. Ipak, najveći svetski konzument krofni je Kanada i u toj zemlji se krofne smatraju nezvaničnom nacionalnom hranom. Drugi najveći konzument krofni po glavi stanovnika je Japan, a zatim SAD.
Razlika između američkih i evropskih krofni je, pre svega, to što se prema američkom receptu na sredini krofne nalazi rupa. Ideja za rupu, kako legenda sa polovine 19. veka kaže, potiče od američkog mornara Hensona Gregorija, kome je smetalo to što su ivice krofne fino hrskave, dok je sredina previše masna. Sa rupom u sredini testo je podjednako prženo i hrskavo sa svih strana.
Kod nas su se krofne odomaćile u vreme Austro-Ugarske, a najčešče se prave tradicionalno sa džemom od kajsija ili šljiva, posute šećerom u prahu. Danas se prave sa raznim dodacima, a jedan od omiljenih je čokolada.
“Čokoladne krofne su najtraženije na našem tržištu, pored tradicionalnih krofni sa kajsija punjenjem koje potrošači takođe vole. Sladokusci mogu da biraju krofne posute sećerom ili prelivene crnom i belom čokoladom, sa nadevom od kajsije i višnje ili punjene kakaom. U Srbiji, proizvodimo krofne od 2008. godine i pripremamo ih po tradicionalnoj recepturi od sastojaka koji su pažljivo odabrani kako bi se postigla svežina proizvoda.
Svetski rekorder u jedenju krofni je uspeo da pojede 49 glaziranih krofni za samo 1 minut. Ipak, bilo na pauzi na poslu, odmoru u školi, predahu u sred gradske vreve, opuštanju kod kuće ili druženju sa prijateljima – Tvojih 5 minuta krofne su pravi slatki predah i prepuštanje uživanju, posebno na dan kada se obeležava ova, mnogima omiljena, poslastica.
