Većina beba jedva čeka da prohoda. Ljubav kojom ih obasipaju roditelji često podrazumeva stalno nošenje u rukama ili provođenje vremena u nosiljkama, a ima roditelja koji bebe stavljaju i u stolice specijalno pravljene za njihove male anatomije i onda kao posledica toga, bebe nisu zainteresovane da ispitaju svoje mogućnosti i da se upuste u svoje prve korake. Stručnjaci sugerišu da se potreba za hodanjem verbalizuje i da roditelji pospešuju korake time što ih pretvaraju u zabavu za sve. Roditeljska pažnja ne sme na odmor dok dete ispituje sve moguće pokrete koje je u stanju da napravi.

Moderno vreme diktira različite obaveze koje roditelji svakodnevno moraju da ispunjavaju. Dubak za bebu u takvim trenucima jedno je od najsigurnijih rešenja, jer osim što bebu mogu da posmatraju dok se sama zabavlja, obodi ograde mogu da posluže i kao sredstvo za koje se bebe pridržavaju dok pokušavaju da stoje najčešće na vrhovima prstiju. Statistike pokazuju da bebe koje provode vreme u njemu, često lakše savladaju održavanje ravnoteže i potom postaju spretnija u prvim koracima. Postoji i niz igara koje bebe mogu da ohrabre na prvi korak, koje uključuju vežbe održavanja ravnoteže.

Roditelje često more brige u vezi sa vremenom za prvi korak. Ako dete počinje da hoda kasnije u odnosu na svoje vršnjake i to je normalno, jer ne utiče na razvoj ostalih veština u daljem životu, niti na dečju inteligenciju. Lek za takve roditelje je strpljenje jer dete staje na noge kad oseti da je za to sporemno.

Faze u koracima

Bebe prve korake često prave oko prvog rođendana, ali ne zaboravite da to može da varira od deteta do deteta. Do osamnaestog meseca ništa ne treba da vas brine. Očekivane su brojne faze pre prvog koraka u kojima bebe stiču neophodno samopouzdanje.

Prva faza:  sedenje

Očekivano je da bebe oko četvrtog meseca počinju da sede. S vremenom se okreću, pokušavajući da se iz sedećeg položaja spuste sa kreveta, nastojeći da se same podignu.

Druga faza: puzanje

Bebe najčešće počinju da puze posle šestog meseca i ta veština je važna jer njom uče da pokreću nožice i ručice u isto vreme. Savet roditeljima je da obezbede dovoljno prostora za bebu kako bi mogla da se kreće.

Treća faza: podizanje

Od osmog meseca bebe postaju dodatno znatiželjne i tad pokušavaju da se propnu na noge uz neophodno pridržavanje za nameštaj ili starije ukućane. U tom periodu počinju da uspostavljaju ravnotežu. Ne zaboravite da im je sigurno potrebna pomoć kad žele da se spuste, da to ne bi učila na teži način. Lekcija koju treba da savladaju je: prvo na kolena, pa u sedeći položaj.

Četvrta faza: koračanje uz oslonac

Kad beba posle osmog meseca nauči da se podiže, ona i dalje uči da održava ravnotežu. Tada se očekuje od vas da je ohrabrujete da napravi dodatne korake držeći se za vas ili neki stabilan predmet, preporuka je da vežbate zajedno, kako bi stekla dodatno samopouzdanje.

Peta faza: samostalno stajanje

Nakon što nauči da održava ravnotežu, sve ide lakše. Tada je očekivano da poželi da napravi prve samostalne korake, držeći se za nekoga ili nešto, želeći da vidi još nešto u prostoriji u kojoj je, iz veće blizine.  Kada roditelj prepozna ovu fazu, treba da zna da je pitanje trenutka kada nastupa naredna faza.

Šesta faza: prvi koraci

Kada nauči da samostalno stoji, očekivano je da poželi i da se kreće. Do vas, igračke ili nečeg što joj okupira pažnju. Možda će očekivati vašu podršku i blizinu, ali ovo je vreme da je pustite da proba sama.

Sedma faza: hodanje

Ima lenjih beba, koje više vole da puze nego da šetaju. Dozvolite im da procene same kad su spremne na samostalno hodanje. Stručnjaci kažu da treba podsticati dete da što više vežba hodanje, pa je možda to trenutak da kad idete napolje, napravite podstrek da vam pravi društvo, bez kolica, u bebinoj prvoj šetnji. Potrudite se da joj nabavite cipele po njenoj meri, ni previše tvrde, ni previše mekane, jer i one treba da joj podstaknu stabilnost. Ako vremenski uslovi dozvoljavaju, korisno je i da deca idu bosonoga jer im se tako dodatno jačaju mišići, a stopala jačaju privikavanjem na nove pokrete.