U svetu već dugo vlada trend zdrave ishrane, a naše bake su govorile da zdravlje na usta ulazi. Kako negovati zdravo dete i koliko bi slatkiša deca smela da jedu?

Zdrave navike u ishrani za mnoge roditelje nisu imperativ, ima mnogo onih kojima je „slatko“ da dete jede slatkiše, i ne razumeju koliku štetu nanose sopstvenom detetu na duže staze.

Svaki roditelj želi zdravo i srećno dete. Učenje deteta osnovama pravilne ishrane je način da se obezbedi dobro zdravlje. Preporuka stručnjaka je da deca između 2 i 18 godina ne treba da unose veću količinu dodatog šećera od 24 grama ili 6 kašičica šećera dnevno. Mnogi savetuju da deca do druge godine ne bi trebalo uopšte da unose veštačke šećere. Mnogo šećera u detinjstvu, dovodi do razvoja gojaznosti, povišenog nivoa glukoze u krvi, a kasnije je moguće da se razvije i dijabetes ili povišen rizik od srčanih oboljenja.

Ne zaboravite da su šećeri u svemu navedenom: kukuruzni sirup, dekstroza, koncentrovani voćni sok, agave sirup, demerera šećer, žuti šećer, fruktoza, galaktoza, glukoza, sorbitol, pirinčani slad, ječmeni slad. Moguće je i da industrijski proizvodi poput muslija ili kornfleksa često imaju značajno više dodatog šećera od onoga što mislimo. Preporučena porcija muslija (30g) može imati i do 10g šećera (2 ½ kašičice).

Stručnjaci predlažu ove navike: za užinu detetu nudite voće ili povrće, kada je dete žedno, ponudite mu samo vodu. Sokovi su puni dodatog šećera i praznih kalorija, umesto kupovnih slatkiša pravite domaće. napravite razliku između slatkiša i zdrave užine. Držite pod kontrolom ono što vaše dete jede i pije kod kuće. Ne zaboravite i da je ličan primer najbolji za svako dete. Od toga kako roditelji pristupaju slatkišima zavisi i detetov pogled na konzumiranje slatkog.

Slatkiši, čokolada i suvo voće, sadrže velike količine šećera. Procesi koji vode do karijesa počinju onog trenutka kada Vaša beba postane izložena šećeru kaže Lidija Kruškonja. Šećer pojačava rast bakterija i kiselina koje uzrokuju karijes. Neki prosek kada izbijaju prvi zubi je između 6 i 9 meseci, mada nekim bebama zubići niču i ranije. Rano uvođenje slatkiša kod deteta kasnije može da izazove probleme u oralnoj duplji.

Gojaznost kod dece je postala problem koji raste iz godine u godinu, a opasnosti nezdrave hrane su osim prekomerne težine i rizik od visokog krvnog pritiska, dijabetesa, masne jetre. Stručnjaci kažu da rani unos šećera na duge staze uništava koncentraciju i sposobnost za učenje.

Detetu su potrebne namirnice visokog kvaliteta, kao što su sveže voće, povrće, meso, žitarice, koje sadrže vitamine, minerale i proteine koji su važni za fizički i mentalni razvoj deteta.

Bitno je unapred planirati šta će biti na dečjem meniju, a savet stručnjaka je, kad ogladni između obroka,  zdrava grickalica ili sveže voće. Osnovno pravilo je ne dozvoliti detetu da jede slatkiše neposredno pre obroka.