Polazak deteta u vrtić je veliki korak u njegovom osamostaljivanju. Situacija stresna i za roditelje i za decu, jer ulaze u novu sredinu, među veliki broj vršnjaka, drugačiju ishranu i pravila. Kroz proces prilagođavanja se, kažu poznavaoci dečje psihologije, prolazi individualno i pravila nema. Na adaptaciju utiče mnogo faktora, dečja pređašnja iskustva i odnos sa roditeljima i kasnije sa vaspitačem. Adaptiranje na novu sredinu, u proseku traje oko tri nedelje. Predlaže se da u početku dete kraće boravi u obdaništu, da se ne bi osećalo napuštenim.

Neophodno je da roditelji budu iskreni sa decom, da budu zajedno dok upoznaju prostor, psiholozi savetuju i da rastanak ne bude bez pozdrava ili u žurbi, predlažu da se po decu dolazi u dogovoreno vreme, a da se kod kuće razgovara o vrtiću uz kvalitetno provedeno vreme. Da bi se dete bolje osećalo u novom okruženju, savetuje se i da ponese svoju igračku. U pojedinim vrtićima, u periodu adaptacije, roditelji mogu da provedu deo dana sa detetom u vrtiću, kako bi deci pokazali da je nova sredina siguran teren za odrastanje.

Ne treba zaboaviti da je u vrtiću puno budućih drugara i da se tamo kroz igru mnogo i uči, poručuju stručnjaci. Osim obrazovne uloge koju vrtić ima, druga važna uloga je socijalizacija. Smatra se da je za dete neophodno da ima i socijalne veštine pre nego što krene u školu.

Ukoliko dinamika života to dozvoljava, psiholozi kažu da su oko treće godine, deca spremna za ulazak u vršnjačko društvo.

Prilikom jutarnjeg rastanka u vrtiću roditelji ne bi trebalo da budu tužni niti da plaču, jer će tako rasplakati i dete, a posle podne treba maksimalno da se posvete svom mališanu, savetuju vaspitači.

Psiholozi su saglasni u jednoj stvari, a to je da deca mlađeg uzrasta lakše prihvataju kolektiv i promene koje ovaj put prate. Manje su svesna okolnosti i samim tim imaju manji strah od onog što najčešće muči decu, a to je da će ih roditelji ostaviti.

Iako roditelji izbegavaju da dete koje je malo daju u vrtić jer misle da će se lakše adaptirati ako je veliko, u praksi se to pokazalo kao netačno. Često se dešava da dete koje sa godinu dana krene u jaslice, mnogo lakše prevaziđe razdvajanje od majke nego što je to slučaj sa detetom od tri ili više godina.

Preporučljivo je da dete počne da dolazi u vrtić u vreme igre, dok dolazak u vreme odmora treba ostaviti za kasnije, kada se ono bar donekle prilagodi na kolektiv, poručuju beogradski vaspitači.