foto tanjug

Posle kraće bolesti srpski književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je u Francuskoj potvrdili su Tanjugu u porodici književnika.

Milovan Danojlić rođen je 3. jula 1937. godine u Ivanovcima kraj LJiga.

Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a niže razrede gimnazije pohađao je u malom mestu, sedam kilometara udaljenom od njegove kuće, do koga je svakodnevno dolazio pešice.

Prvu zbirku pesama objavio je 1959. godine pod nazivom „Kako spavaju tramvaji“. Svoje pesme uglavnom je namenjivao deci, ali i njihovim roditeljima, a posebno se ističe poema „Dečji zakonik“ u kojoj Milovan ističe obavezu roditelja da deci obezbede srećan i bezbrižan život.

Niko nije imao zdraviju rečenicu

Prve pesme je objavio 1954, a prvu knjigu „Urođenički psalmi“ 1957. godine, da bi usledile pesničke knjige „Nedelja“ (1959), „Noćno proleće“ (1960), „Balade“ (1964), „Glasovi“ (1970), „Čistine“ (1973), „Grk u zatvoru“ (1975) i brojne druge,

Danojlić je pisao i knjige pesama za decu:“ Kako spavaju tramvaji“ (1959), „Furunica-jogunica“ (1969), „Kako živi poljski miš“ (1980), „Pesme za vrlo pametnu decu“ (1994) i druge.

Poslednju knjigu pesama „Ispovest na trgu“ Danojlić je objavio ove godine, a u njoj su bile lične, pomalo satirične pesme, kao svojevrstan obračun sa sobom i svojim dobom, uz početne stihove: „Desetleća napunih osam / Ka cilju hitam hodom sve bržim“.

Govoreći na promociji knjige u SKZ, Danojlić je rekao da su pomalo mračni tonovi u nekim pesmama u vezi sa starošću, kao i zbog pandemije, ali i da otklon predstavlja prisustvo ironije.

„Čitaoci će se možda prepoznati u nekim mojim stihovima, pošto svaki pesnik u sebi nosi i druge ljude“, rekao je tad Danojlić.

Pisao je i knjige proze „Lirske rasprave“ (1967), „O ranom ustajanju“ (1972), „Kako je Dobrislav protrčao kroz Jugoslaviju“ (1977), „Tajna kokoške Leposave“ (1979), „Zmijin svlak“ (1979), „Senke oko kuće“ (1980), To (1980), „Brisani prostor“ (1984) i druge.

Danojlić je iza sebe ostavio i knjige ogleda poput „Naivna pesma“ (1976), „Muka s rečima“ (1977) i „Čišćenje alata „(1982), a prevodio je Brodskog, Siorana, Aragona, Paunda, Jejtsa, Klodela, Šekspira i druge svetske pisce.

Akademik i pesnik Matija Bećković je nedavno ocenio da je Danojlić strane pisce „svojim ingenioznim prevodima upisao u srpske pisce“.

„Kosta Hristić mi je rekao da Klodel u srpskom prevodu bolje zvuči nego u francuskom originalu. O slavnim pesnicima koje je prepevao napisao je eseje od kojih nemamo boljih, a kad sam to rekao Miji Pavloviću , dodao je – ni tačnijih“, naveo je Bećković.

U svom govoru kada je na Petrovdan 2022. godine biblioteka u Ljigu nazvana po Danojliću, Bećković je rekao i da će se ta ustanova „kako vreme bude odmicalo više ponositi što je bila prva koja je ponela to slavno ime“.

„Niko nije izgledao uznemireniji i nesigurniji, a imao zdraviju i stabilniju rečenicu. Niko nije video toliko stranog sveta, a raskošnije opisao i više video u lokvici kišnice na puteljku u Ivanovcima nego u svim rečnim slivovima, morima i jezerima“, rekao je tad Bećković.

Danojlić dobio mnogih priznanja među kojima su Oktobarska nagrada Beograda, i nagrade „Miloš Ðurić“ i „Desanka Maksimović“, Orden Svetog Save, . Od 2013. godine je bio predsednik Srpske književne zadruge, a u SANU je izabran kao inostrani član 2000. i potom kao redovni 2018. godine.

Vučić:Danojlićeve reči ostaće putokaz svim našim naraštajima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je telegram saučešća porodici i poštovaocima književnika Milovana Miće Danojlića, koji je preminuo u Francuskoj.

„Sa velikom tugom sam primio vest o smrti Milovana Miće Danojlića, književnika i erudite, pesnika i kritičara, kosmopolite i čoveka jedinstvenog poetskog senzibiliteta našeg podneblja, koji je svojim britkim umom i neretko ogorčenim perom beležio i svetlo i mrak ljudske istorije, ali i našeg nacionalnog usuda, uvek na strani Srbije i srpskog naroda“, naveo je Vučić.

On je istakao da je, kao neumorni hroničar teških vremena u kojima je stvarao, Danojlić i ličnim primerom pokazao da je nesalomiv duh jedini oslonac svih jakih ljudi, koji se kroz život probijaju verom u ono što rade.

„Osamostalio se vrlo rano i u život zakoračio kao u dugu borbu, tokom koje nam je nesebično darivao poetiku dubokog promišljanja i istančanog osećaja za etiku. I upravo taj ogoljeni izraz današnjice ogledao se u gotovo svakoj njegovoj reči i misli, koje sam neretko sa velikim poštovanjem slušao“, naveo je Vučić u telegramu.

Ukazao je i da je retko ko sa tako dubokim uvidom u ljudsku stvarnost opevao ulogu i položaj pesnika u današnjem svetu, donekle bodlerovski, kao usamljenog bakljonoše čija je dužnost da se rečju probija kroz magle ljudskih slabosti, strasti i grešaka, ali i velikih dela i herojskih podviga koji daju nadu celom čovečanstvu.

„Za njega je forma bez sadržine označavala kraj ljudskog duha, a ispraznost savremenog doba, nametanu od onih koji su oskrnavili i zaboravili moralnu suštinu čoveka, smatrao je najvećim padom čovečanstva. Prezirao je licemerje, kukavičluk i ništavilo moderne civilizacije, razotkrivajući bespoštedno svaki njihov trag, unoseći poetsko svetlo istine i razotkrivanja u sve kutke ljudske duše“, dodao je Vučić.

Podsetio je i da je i sam Danojlić rekao – „pesnik se može umoriti, može zapasti u očajanje i beznađe“, ali nikada „ne može preći u neprijateljski tabor, onaj u kome su porobljivači i silnici. On je nepobedivi borac i kad goloruk izlazi u arenu“.

„Kao takvoga ćemo ga pamtiti, uvereni da će njegove reči ostati putokaz svim našim naraštajima, kojima je i posvetio svoj život i delo. Izražavam duboko saučešće porodici, prijateljima i kolegama Milovana Miće Danojlića. Neka počiva u miru“, naveo je predsednik Srbije.

Književnik i pesnik, član SANU, Milovan Mića Danojlić, preminuo je danas, posle kraće bolesti.