Preminuo dugogodišnji predsednik SANU Nikola Hajdin Tanjug

DruštvoDrustvo Pocetna 17. 07. 2019. 16:27:02

Dugogodišnji predsednik i član Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Nikola Hajdin preminuo je  u Beogradu u 96. godini posle kraće i teške bolesti, saopštila je SANU.

FOTO TANJUG / ZORAN ZESTIC / bb

Inženjer građevinarstva, rođen u gradu Vrbovsko 1923. godine, za dopisnog člana SANU izabran je 1970, a za redovnog 1976. godine.

Potpredsednik SANU bio je od 1994. do 2003, a predsednik u tri mandata – od 2003. do 2015. godine.

Bio je profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, gostujući profesor na Saveznoj visokoj školi (ETN) u Cirihu, gost-naučnik Švajcarskog udruženja za čelične konstrukcije.

Hajdin je bio predsednik Jugoslovenske grupe Međunarodnog udruženja za mostove i visokogradnju (IABSE) i član stalnog komiteta te organizacije, predsednik Jugoslovenskog komiteta Međunarodne unije za teorijsku i primenjenu mehaniku, dekan Građevinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera.

Pored toga, bio je inostrani član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Nacionalne akademije Atine, Evropske akademije nauka, umetnosti i literature sa sedištem u Parizu, Evropske akademije nauka i umetnosti sa sedištem u Salcburgu i Evropske akademije nauka u Liježu, kao i član brojnih stručnih udruženja i komiteta.

Dao je izuzetno značajan doprinos u naučnoj oblasti koja se odnosi na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija, kao i iz oblasti Teorije tankozidnih nosača.

Njegov naučni interes su poslednjih godina predstavljali nelinearni dinamički problemi mehanike, posebno izučavanje udara (impakta) saobraćajnih sredstava na građevinske konstrukcije.

Ovi radovi, pretežno objavljeni u Švajcarskoj, imali su znatan uticaj na zvanične preporuke za proračun mostova, posebno mostovskih stubova na udar u Švajcarskoj.

Objavio je preko 230 radova (od čega je približno polovina objavljena u inostranstvu u najuglednijim časopisima ).

Među njegovim delima izdvajaju se železnički most sa kosim zategama preko reke Save u Beogradu (sa LJ. Jevtovićem, 1979), drumski most sistema grede sa kosim zategama preko reke Dunava u Novom Sadu (1981), lučna brana „Glažnje“ u Makedoniji (1967) i veliki most sa kosim zategama preko reke Visle u Poljskoj.

Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.

„Bio je veliki mostograditelj, van Akademije i u samoj Akademiji“, istakli su iz SANU.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
Sumaglica

Trenutna temperatura 0°C

Sumaglica

Petak
Pretežno sunčano

Max: 5°C
Min: -1°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana