Premijer Srbije Alekandar Vučić rekao je da Srbija želi najbolje moguće odnose s ljudima i narodima na Balkanu uprkos tome što danas ima sumnji u budućnost regiona.

Svi smo premijeri svojih vlada, jer govorimo sve najbolje o našim zemljama i u tome smo dobri, dodao je, a zatim primetio da bi „neko rekao da sedimo ovde kao da smo iz Skandinavije, a ne s Balkana“.

Dodao je da ima još mnogo stvari koje bi trebalo da uradimo u narednom preriodu kako bismo bili deo Evrope, a kad je reč o EU podsetio je da je Srbiji Unija, osim regiona, ona najveći trgovinski partner, i da zbog toga „znamo koliko je važno da investiramo u dobre ekonomske i političke odnose“.

Evropa više nije veliki san kao što je bila u prošlosti, primetio je Vučić, dodajući da je Srbija bila zemlja koja je u prethodne dve godine imala najviše investicija u regionu, iako nije bilo većih privatizacija, te da se nada da će se to nastaviti.

„Prošle godine smo imali 1,7 milijardi evra direktnih stranih investicija, što je dobar rezultat i više nego 2014. ali to nije dovoljno. Potrebne su nam dve miljarde evra stranih investicija da bi imali održiv sistem“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, rezultati fiskalne konsolidacije su bili dobri, ali ima još mesta za promene – učiniti pravosuđe efikasnijim, nastaviti borbu protiv kriminala i korupcije i dodao da Srbija u tome napreduje što dokazuje i bolji plasman na Duing biznis listi Svetske banke, na kojoj smo sa 91. mesta skočili na 59.

Vučić je priznao da politička situacija u regionu nije tako ružičasta, kako su to, navodi on, govorili njegovi prethodnici, a da bi bila ružičasta, potrebna je pomoć EBRD-a.

Predsjedavajući Vijeća ministara Bosne i Hercegovine Denis Zvizdić rekao je da je BiH usvojila u julu agendu ekonomskih reformi, te da je i saradnja u regionu jedan od prioriteta posebno u kontekstu EU integracija.

„Imamo pozitivnu saradnju sa susedima. Dobar primer načina na koji možemo dalje da razvijamo odnose jeste potpisivanje sporazuma o granici sa Crnom Gorom i o zajedničkoj infrastrukturi i diplomatskim aktivnostima sa Srbijom“, rekao je on.

Kosovski premijer Isa Mustafa rekao je da su regionalni projekti veoma važni i da doprinose razvoju svih zemalja na Balkanu, ističući da razvoj infrastrukture u transportu i energetici u regionu dovodi do privrednog rasta i novih poslova, kao i do rasta stranih investicija.

Mustafa je rekao da je Kosovo posvećeno normalizicji odnosa u reigonu i saradnji sa svim zemljama.

„Posvećeni smo normaliziji odnosa sa Srbijom, postigli smo evidentne uspehe u važnim oblastima, imamo dobre odnose i sa drugim zemljama“, rekao je Mustafa

Premijer Albanije Edi Rama rekao je da se nada da će današnja konferencija poslati jasnu političku poruku o zrelosti i stabilnosti regiona.

Navodeći da su ekonomije zemalja na Balkanu male da bi se međusobno takmičile ili samostalno nastupale na svetskom tržištu, Rama je rekao da je trgovina između zemalja zapadnog Balkana u 2015. godini porasla.

„To je jasan pokazatelj da u našem reigonu doživljavamo najbolji moment ikad“, rekao je Rama.

Premijer Crne Gore Milo Đukanović rekao je da bez obzira na sve izazove, države Zapadnog Balkana vjeruju u ujedinjenu Evropu.

Region mora ostati u fokusu Evropske unije – sve manje kao problem, a sve više kao deo rešenja.

Nakon sedam godina od početka globalne finansijske krize, naveo je, evropska ekonomija nastavlja da se suočava sa teškoćama, a niske cene nafte, monetarni stimulansi i predah u primeni restriktivnih mera nisu doneli dinamičniji ekonomski rast…

„Bez obzira na sve izazove, države Zapadnog Balkana veruju u ujedinjenu Evropu. Verujemo da smo kao Evropljani izvukli pouke iz nekih istorijskih lekcija, od kojih su u vrlo svežem sećanju upravo balkanske. I da će Evropa naći rešenja da obnovi svoju snagu i vitalnost“, zaključio je Đukanović.

Premijer Hrvatske Tihomir Orešković istakao je da je samit naročito važan u periodu regionalnih promena, traže se investicije ne samo za lokalni ekonomski rast, nego i šire regionalne projekete koji će uvezati ove zemlje i ojačati regionalni i lokalni razvoj.

„Uloga vlade je da da okvir, a politike da okruženje bude pozitivno. Posvećen sam tome kao premijer“, rekao je on i naveo da će posebna pažnja u Hrvatskoj biti posvećena svim aktivnostima koje stimulišu rast, poslove i standard građana.

On je rekao da ćemo sredinom marta „videti izbalansiran budžet i smanjenje deficita“ u Hrvatskoj, te naveo da njegova zemlja ima visok javni dog, oko 90 odsto BDP-a.

Prema njegovim rečima, svima je jasno da su mala i srednja preduzeća motor rasta, i Hrvatska računa na 200 miliona evra iz EU fondova, a u kombinaciji lokalne razvojne banke i poslovnih banaka, trebalo bi da se napravi fond od 500 miliona evra kako bi se stimulisala ta preduzeća da poguraju rast i zaposlenost.

„Evropski fondovi su velika prilika, sada kad smo članica imamo pristup sumi od oko 10,7 milijardi evra. Prošle godine smo povukli oko 500 miliona, naš target za ovu godinu je da povučemo 900 do milijardu evra“, rekao je on.

Vučić Oreškoviću: Želimo saradnju, ne takmičenje s Hrvatskom

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas na Investicionom samitu EBRD za Zapadni Balkan da je njegova vlada želela da ima više zajedničkih projekata s Hrvatskom, ali da misli da za to nije bilo interesa na hrvatskoj strani.

„Na žalost, takvih projekata gotovo da i nema“, reklao je Vučić i dodao da je Srbija i stoga ušla u železničko povezivanje sa srednjom i zapadnom Evropom preko Budimpešte.

„Ne vidim to kao neku vrstu takmičenja. Želeli smo da imamo više zajedničkih projekata s Hrvatskom, i mislim da za to nije bilo interesa na hrvatskoj strani. Više puta sam to vašem bivšem premijeru predlagao i više puta sam dobio odgovor da nisu zainteresovani za istočne izlaze, a mi jesmo i za zapadne i istočne“, rekao je Vučić, obraćajući se hrvatskom premijeru Tihomiru Oreškoviću na forumu u Londonu.

„Mi smo uvek spremni na saradnju, jer naš prirodan put prema Zapadu vodi preko Hrvatske. Nadam se da ćemo uspeti da prevladamo naše bolesti iz prošlosti, makar da racionalno razgovaramo o budućnosti“, rekao je premijer Vučić.

Orešković je, kako je prenela HINA, rekao da ne vidi kao konkurentske projekte železničku prugu od Rijeke do Mađarske i prugu od grčke luke Pirej do Budimpešte.

„Ne vidimo to kao konkurentske projekte“, rekao je Orešković na konferenciji za novinare.

On je istakao da je prošle sedmice razgovarao s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom o tome.

Orešković je rekao da takođe ne želi da se bavi istorijom, nego budućnošću:

„Treba otvoriti dijalog i sarađiivati. To je dobro za Hrvatsku i za region“, dodao je hrvatski premijer, prenela hrvatska agencija.