Nina Stamenković u pozorišnom ogledalu

Nina Stamenković je glumica, rođena 9.12.1996. godine u Smederevu. Završila je društveno-jezički smer u Gimnaziji Smederevo. Fakultet Savremenih Umetnosti upisala 2016.godine.  Na fakultetu je tumačila lik Nine iz „Galeba“ kao i lik Alise iz dela „Osvrni se u gnevu“, zatim lik Pavke iz „Narodnog poslanika“ a u Šekspirovom delu „Magbet“ tumači lik Lejdi Magbet. Učestvovala u humanitarnoj akciji „Srbi za Srbe“ u okviru akcije : „Pozorište iz bloka“, u kom je tumačila lik majke devet Jugovića.  Na klasi  je kod prof.  Hadži Nenada Maričića i prof. Božidara Đurovića.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu i kako pozorišta prave svoj repertoar?

Kada sam počela da studiram, a samim tim, i redovnije da posećujem pozorišne predstave, iznenadila me je brojnost ljudi koji dolaze. Potreba čovekova da na kratko ode od sopstvenih obaveza i da, na barem dva sata proživi i saoseća sa sudbinama drugih ljudi, oseti kritiku društva, i dalje se javlja. To me raduje. Pozorišni komad koji gledamo, u zavisnosti da li ga napadamo ili branimo, trebalo bi da ima zadatak popravke i pročišćenja. Ako je predstava na nas ostavila utisak, sigurna sam da je osećaj ravan hladnom tušu, a ko ne voli da se oseća sveže.

Pozorišni repertoar, trebalo bi da zavisi i od same pozorišne kuće, s’toga je možda i prepoznatljiv repertoar Narodnog Pozorišta, JDP-a ili BDP-a.. I dalje mislim da u tome prednjači Pozorište na Terazijama. Naravno, zavisi i od budžeta. Na akademiji sam se uverila da se predstave mogu praviti sa minimalno sredstava i rekvizite.

  1. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Ideja uvek ima za izvoz. Na žalost, većina ostane samo na ideji. Na tv-u, ali i u pozorištima, često srećemo imena koja se ponavljaju. Na televiziji je to češći slučaj. Nas glumaca ima dosta, svake godine rodi se minimum šest ili sedam novih klasa, kao i ideja, nas ima za izvoz. Volela bih da se više šansi pruža mladim neafirmisanim glumcima, punim snage i volje. Ali to dolazi sa sopstvenim angažmanom, naravno, potrebno je izdvojiti se harizmom, nastupom, izgledom, osmehom… A naša zemlja ima mnogo nasmejanih ljudi, uprkos situaciji koja nas okružuje.

  1. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Naravno. To treba da je zadatak predstave i ideje koju ona šalje. Trenutno igramo kolaž Šekspirovih komada u kojima se jasno vidi gde nas dovodi želja za vlašću, kakve nedaće sa sobom nosi rat i u glavnom se završava u krvi, onako kako je i počelo.

  1. Jesu li naše predstave  konzervativne  ili sklone  pomodarstvu?

Zavisi od pozorišta. Mislim da je ključna stvar reakcija publike na promenu. Svaka promena je dobrodošla ako je svrsishodna. I dalje mislim da bi, u zavisnosti od pozorišta, trebalo da postoji prepoznatljiv odraz i stil, ali svakako treba dati šansu novim idejama.

  1. Napravite top listu od pet predstava koje obavezno treba pogledati.

„Avgust u okrugu Osejdž“ ,  „ Korešpodencija“ ,  „Carstvo mraka“

Najnovije vesti