Igor Bojović u pozorišnom ogledalu

Igor Bojović

Rođen 27. maja 1969. godine u Nikšiću. 1995. godine završio je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu kao student generacije Univerziteta umetnosti. 1997. godine pohađao je Internacionalnu školu dramaturgije pri Kraljevskom dvorskom pozorištu u Londonu (Royal Court Theatre). Autor je većeg broja dramskih tekstova, ali pre svega važi za jednog od najplodnijih i najistaknutijih domaćih dramskih pisaca za decu. Drame su mu izvedene na skoro svim scenama u zemlji i prevedene na francuski, bugarski, makedonski, italijanski, engleski, ruski i turski jezik. Dobitnik je Sterijine nagrade za dramske tekstove „Mačor u čizmama“ (Pozorište „Boško Buha“, Beograd, 1995.) i „Izvanjac“ (Crnogorsko narodno pozorište, Podgorica, 1996.) Dramu „Divče“ (Happy End) u prevodu Mirel Roban, objavila je izdavačka kuća Antoine – Vitez u ediciji L`espace d`un instant u Parizu, 2005. Dramski tekst za decu „Crvenkapa“ uvršten je u školski program za četvrti razred osnovne škole i objavljen je u čitanci za IV razred, Izdavač: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005. Dramski tekstovi „Izvanjac“ i „Ženidba kralja Vukašina“ su u obaveznoj lektiri za osmi i deveti razred u Crnoj Gori. godine dobio je Zmajevu nagradu za ukupan doprinos dramskom stvaralaštvu za decu. Dugogodišnji je predsednik srpskog ogranka UNIMA, najznačajnije svetske lutkarske organizacije. Bio je direktor Drame i dramaturg Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici, a od 1998. do 2012. godine bio je upravnik Pozorišta lutaka „Pinokio“ u Zemunu. Od 2012. do 2014. bio je umetnički direktor, a od 2014. do 2016, ponovo je bio direktor istog pozorišta. Od tada je direktor Pozorišta Boško Buha u Beogradu.

  1. Kakav je odnos savremenog čoveka prema pozorištu i kako pozorišta prave svoj repertoar?

U eri interneta, savremenih komunikacija koje čoveku, s jedne strane olakšavaju život, s druge čine da olako prihvati i mogućnost da se brzo edukuje, stekne kulturu, učini sebe površno ”mudrim”. U tom smislu, pozorište je, možda anahrona, ali i dalje esencija i obrazovanja i kulture i “pročišćenja emocija straha i sažaljenja”. Kakav je čiji odnos prema pozorištu lako ćete videti kada nekome ponudite na poklon besplatne ulaznice za predstavu. U Bošku Buhi tim koji čine dva dramaturga i jedan reditelj odlučuje o tome šta i kad će se raditi, strogo vodeći računa o tome kakav položaj zauzima i pod kakvim okolnostima radi ovaj tetatar. U tom smislu neophodno je konsultovati i Marketing koji se bavi daljom prodajom i post-produkcijom predstava koje radimo. Kada je u pitanju scena za decu onda se odlučujemo za naslove poznatih bajki koje na Šekspirovskom nivou (“Hamlet” se može čitati i kao triler koji traga za odgovorom na pitanje “Ko je ubio Hamletovog oca” do bavljenja  poetsko filozofskim mislima kojima ovo delo obiluje) nude razne arhetipske situacije koje nas ”uče” životu. Naša odgovornost u tom smislu je velika s obzirom na činjenicu da kroz svoje predstave “školujemo” buduće građane ove zemlje. Kad je reč o Večernjoj sceni, u stalnoj borbi za opstanak, u situaciji u kojoj je neophodno da uvek imamo punu salu, (u relativno malom broju termina, što je razumljivo s obzirom na činjenicu da “gostujemo” na sceni koja ambiciozno razvija svoje programe), izvodimo komedije, koje su s jedne strane, privlačne široj publici, a sa druge nude ozbiljan značenjski nivo što nas odvaja i čini različitim u odnosu na isključivo komercijalne, privatne i polu-privatne projekte koji se igraju na brojnim “alternativnim” scenama. Hvala Bogu pa imamo izuzetan ansambl koji je uvek spreman da se uhvati u koštac sa ovakvim izazovima.

2. Ima li danas dovoljno dobrih ideja i kakav je položaj umetnika?

Trusno područje kakav je Balkan je idealan i, na žalost, veoma inspirativan prostor za jednog dramskog pisca. No, svedoci smo da se domaći tekst sve ređe igra, da je zasnovan na bavljenju dnevnom politikom a ne sudbinama ljudi na koje ta politika utiče.  Kao da su i pozorišta i autori posustali pa nedostaje hrabrosti da se bavimo sopstvenim ”poslom”. Sve više se umetnici bave politikom a političari umetnošću što je apsurd koji prati ovo vreme već godinama unazad.

3. Da li su predstave koje igrate odraz stanja u društvu?

Predstave su uvek odraz stanja u društvu, bilo da je reč o pojavi jeftinih komedija koje su preplavila naše scene i čiji jedini smisao je da zarade novac i obezbede egzistenciju onima koji ih izvode do duboko misaonih komada koji se bave ozbiljnim društvenim temama ali ne odolevaju izazovu da u svoje sadržaje ne učitavaju govore ozbiljnih političara bivajući, na taj način, potvrda svega prethodnog što sam rekao. Dnevna politika i politikanstvo su ušli u sve pore našeg društva, pa i u pozorište.

4. Napravite top listu od pet predstava  koje obavezno treba pogledati.

Pored svih projekata Pozorišta Boško Buha, kako na Večernjoj tako i na sceni za decu moju listu bi sačinjavale sedeće predstave:

“Max Metalik”, režija: Bojan Barić, Pozorišta lutaka Pinokio;

“Petrijin venac”, režija:  Boban Skerlić, Atelje 212;

“Ujka Vanja”, režija: Egon Savin, JDP;

“Kad je Niče plakao”, režija: Goran Jevtić, UK “Vuk Stefanović Karadžić”;

”Fantom iz opere”, režija: Jug Radivojević, Pozorište na Terazijama

Moram da napomenem da bi se ovom spisku, da nije sužen, mogle pridodati mnoge predstave Narodnog pozorišta, Zvezdara teatra i brojnih drugih.

 

5. Šta privlači publiku u pozorišta?

Traganje za odgovorm na pitanje: ”Šta je Hamlet Hekubi a šta Hekuba Hamletu?”

6. Šta za glumca predstavlja rad na tv-u a šta u pozorištu?

U pozorištu su u prilici da igraju važne, karakterne uloge, ispisane perom velikih i značajnih pisaca a na tv-u, kao mediju sa širim gledalištem, lakše se i brže radi, zarađuje i stiče jeftina popularnost koja često biva omamljiva. Na žalost, ona ne znači mnogo. Mahom glumcima pomaže kad ih zaustavi i prepozna saobraćajna policija ili kad ih u nekom supermarketu umesto, poslovično namrgođenih kasirki zateknu nasmejana lica. No, kako reče jedan poznati svetski rok gitarista: ”Ja nisam zvezda jer idem u samoposlugu. Ne znam ni jednu pravu zvezdu koja ide u samoposlugu”, ja, eto, ne znam ni jednog našeg glumca koji je prava zvezda.

Najnovije vesti