Sednica GS UN, predsedavajući:Hitan prekid vatre Tanjug

Objavljeno: 28.02.2022. 17:57 Izmenjeno: 01.03.2022. 20:05

Od 1950. godine do danas hitne specijalne sednice Generalne skupštine sazivane su samo 10 puta.

(AP Photo/Seth Wenig)

Specijalna sednica Generalne skupštine UN (GS UN), koju je u nedelju sazvao Savet bezbednosti UN, počela je , a predsedavajući GS UN Abdula Šahid na početku je pozvao na hitan prekid vatre u Ukrajini.

On je pozvao Rusiju i Ukrajini da iskoriste retku priliku za dijalog kako bi došlo do brzog i smislenog smanjenja napetosti, prenosi Si-En-En.

Savet bezbednosti sazvao je za  hitnu sednicu 193 članice Generalne skupštine UN o napadu Rusije na Ukrajinu.

Glasanje 15 članica Saveta bezbednosti bilo je proceduralno, tako da Rusija nije mogla da uloži veto.

Rezolucija o sazivanju sednica Generalne skupštine UN usvojena je sa 11 glasova „za“. Rusija je glasala protiv, a Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili su uzdržani.

Rusija je u petak uložila veto na nacrt rezolucije, u kojoj je Savet bezbednosti UN pozvao na hitno obustavljanje, kako je navedeno, „ofanzive u Ukrajini“.

Američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild rekla je da se očekuje da Generalna skupština glasa o sličnoj rezoluciji već u sredu.

Nijedna država nema pravo veta u Generalnoj skupštini UN.

Rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće, ali imaju određenu političku težinu.

Gutereš:Ruska pretnja zastrašujuća,nuklearni sukob nezamisliv

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš ocenio je da je jučerašnja odluka Kremlja o stavljanju ruskih nuklearnih snaga u stanje visoke pripravnosti „zastrašujući razvoj događaja“ i da je ideja o nuklearnom sukobu „jednostavno nezamisliva“.

„Ništa ne može opravdati upotrebu nuklearnog oružja. Suočeni smo s nečim što bi lako moglo da postane najgora humanitarna i izbeglička kriza u Evropi u poslednjih nekoliko decenija, jer se broj izbeglica i interno raseljenih povećava iz minuta u minut“, rekao je Gutereš, prenosi BBC.

Prvi čovek svetske organizacije je poručio da sukob koji besni širom Ukrajine, u vazduhu, na kopnu i na moru mora odmah da prestane.

„Ovo eskalirajuće nasilje, koje ima za posledicu smrt civila, uključujući i decu, potpuno je neprihvatljivo. Što je dosta dosta je. Vojnici moraju da se vrate u svoje kasarne, a lideri moraju da krenu putem mira“, poručio je generalni sekretar UN Antonio Gutereš.

Nebenzja: Moskva ne planira okupaciju Ukrajine

Moskva ne planira da okupira Ukrajinu, a ruske snage ne predstavljaju nikakvu pretnju ni ukrajinskim civilima ni civilnoj infrastrukturi, rekao je stalni predstavnik Rusije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja na hitnoj, specijalnoj sednici Generalne skupštine UN o situaciji u Ukrajini.

Kako je Nebenzja naveo u obraćanju Generalnoj skupštini, ruska vojska i snage DNR I LNR počele su u četvrtak vojnu operaciju u Ukrajini nakon višemesečne eskalacije i višenedeljnih artiljerijskih, minobacačkih i snajperskih napada ukrajinskih snaga u zoni sukoba u Donbasu.

„SAD i njihovi saveznici su odgovorili tako što su Rusiji uveli nove sankcije i obećali da će Kijevu poslati naoružanje vrednosti preko milijardu dolara“, istakao je Nebenzja, prenosi Sputnjik.

Stalni predstavnik Ruske Federacije pri UN je predočio da je svrha ove specijalne operacije zaštita ljudi koji su osam godina bili izloženi zlostavljanju i genocidu od strane ukrajinskog režima i ukazao da je zbog toga neophodna demilitarizacija i denacifikacija Ukrajine.

„Takođe ćemo nastojati da privedemo pravdi one koji su počinili brojne, krvave zločine nad civilima među kojima je bilo građana Ruske Federacije“, rekao je Nebenzja i ponovio da ruska vojna operacija uključuje korišćenje prava Moskve na samoodbranu „od režima koji je nastojao da vrati pristup nuklearnom oružju“.

Sputnjik podseća da se ovaj deo izjave ruskog izaslanika u UN odnosi na pretnje ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog tokom Bezbednosne konferencije u Minhenu 19. februara da će revidirati nenuklearni status Ukrajine.

Izaslanik Kijeva u UN:Ako Ukrajina ne preživi,neće ni svetski mir

Ukrajina i zapadne zemlje apelovale su na specijalnoj sednici Generalne skupštine UN na međunarodnu zajednicu da podrži nacrt rezolucije GS UN kojom se osuđuje ruska invazija na Ukrajinu i poziva na momentalni prekid vatre.

„Ovo je istorijski momenat. Mnogo puta u prošlosti je međunarodna zajednica bila slepa ili sporo reagovala na tragedije koje su u toku. Cenu toga su plaćale generacije. Ne smemo ponovo da napravimo istu grešku i moramo nešto da preduzmemo“, izjavio je ambasador EU pri UN Olof Skog, a prenosi “Glas Amerike”.

Zapad i Ukrajina tvrde da rat preti principima UN i međunarodnom poretku.

„Ako Ukrajina ne preživi, neće ni međunarodni mir, ni UN, nemojte imati iluzije. Ako Ukrajina ne preživi, nemojte se čuditi da sledeća padne demokratija“, poručio je ukrajinski predstavnik u UN Sergi Kislitja.

Ruski izaslanik u UN Vasilij Nebenzja izjavio je da Moskva deluje u samoodbrani, a za invaziju je rekao da predstavlja odbranu principa Povelje UN.

„Štitimo sebe od nacionalističke pretnje, ali Rusija želi i da zaštiti principe Povelje UN na tlu Donbasa i Ukrajine, i osigura da naredne generacije ne nose teret rata“, izjavio je Nebenzja, negirajući istovremeno da ruske snage gađaju civile.

Kineski izaslanik Žang DŽun poručio je da je „situacija otišla do tačke koju Kina ne želi“.

„Hladni rat je odavno završen. Treba napustiti mentalitet Hladnog rata baziran na blokovskoj konfrontaciji. Ništa se ne može dobiti od novog Hladnog rata, a svi su na gubitku. Naša je pozicija da treba poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja, kao i principe Povelje UN“.

Predstavnik Kine je pozvao sve strane u ukrajinskom sukobu na uzdržanost i istakao da sukob može biti rešen dijalogom.

On je istakao da svetska zajednica treba da doprinese stvaranju povoljnih spoljnih uslova za političko rešenje i da izbegne zaoštravanje tenzija.

Predstavnica SAD u UN će se obratiti na kraju debate Generalne skupštine.

Očekuje se da će se oko 100 zemalja obratiti Generalnoj skupštini, koja bi, kako se očekuje, sutra trebalo da glasa o nacrtu rezolucije o ruskoj agresiji na Ukrajinu.

Da bi se usvojila rezolucija potrebno je da za nju glasa dve trećine članica UN.

Savet bezbednosti sazvao je za juče retku hitnu sednicu 193 članice Generalne skupštine UN o napadu Rusije na Ukrajinu.

Glasanje 15 članica Saveta bezbednosti bilo je proceduralno, tako da Rusija nije mogla da uloži veto.

Rezolucija o sazivanju sednica Generalne skupštine UN usvojena je sa 11 glasova „za“. Rusija je glasala protiv, a Kina, Indija i Ujedinjeni Arapski Emirati bili su uzdržani.

Rusija je u petak uložila veto na nacrt rezolucije, u kojoj je Savet bezbednosti UN pozvao na hitno obustavljanje, kako je navedeno, „ofanzive u Ukrajini“.

Rezolucije Generalne skupštine UN nisu obavezujuće, ali imaju određenu političku težinu.

Od 1950. godine do danas hitne specijalne sednice Generalne skupštine sazivane su samo 10 puta.

Borelj: Rađa se geopolitička Evropa

Šef dipolomatije EU, Žosep Boreljm kaže da je trenutak invazije Rusije na Ukrajinu i preuzimanje odgovornosti EU za postojeće izazove, trenutak „rađanja geopolitičke Evrope“.

Borelj je pozvao ceo svet da osudi „agresiju za koju nema opravdanja“, a EU da više izdvaja iz budžeta za odbranu i odvraćanje.

”EU mora da preuzme odgovornost u situaciji kada, po prvi put od Drugog svetskog rata, jedna zemlja, nuklearna sila vrši invaziju na drugu zemlju“, kaže Borelj.

U obraćanju evropskim poslanicma šef diplomatije EU se osvrnuo na na početak Drugog svetska rata uz ocenu da ”tragedija, zlo i rat nikada ne nestaju sa horizonta”.

”Najvažnija lekcija koju Evropa mora da izvučce iz invazije Rusije na Ukrajinu jeste da mora strateški da razmišlja o sebi, okruženju i svetu”, poručio je Borelj.

On ocenjuje da ”živimo u opasonom svetu gde EU mora biti jaka” i poziva zemlje članice da iskoriste svoje budžete kako bi se bolje pripremili i suprotstavili u sledećoj krizi i ”sedećoj ruskoj agresiji”.

”Moramo da pojačamo kapacitete odvraćanja kako bi sprečili rat. Naše dosadašnje odvraćanje nije bilo dovoljno jako da zaustavi agesiju Putina”, rekao je Borelj.

On navodi da je jak, jedinstven i brz odgovor EU iznenadio mnoge, ukključujući i Putina, i poručuje da EU neće žrtvovati slobodu i svoje vrednosti zbog ruskog gasa.

Žosep Borelj ocenjuje da su posledice EU sankcija već vidljive u Rusiji kroz infalciju i pad nacionalne valute.

Bojkot govora Lavrova na sednici Saveta UN

Više od 100 diplomata iz oko 40 zapadnih zemalja i njihovih saveznika, uključujući Japan, napustilo je danas govor ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na najvišem forumu UN za ljudska prava u znak protesta zbog ratnog sukoba u Ukrajini.

Bojkot od strane izaslanika Evropske unije, SAD, Velike Britanije i drugih ostavio je samo nekoliko diplomata u prostoriji, među kojima je bio ambasador Rusije pri UN u Ženevi, Genadija Gatilova, bivšeg zamenika Sergeja Lavrova, prenosi Rojters.

Među delegacijama koje nisu napustile govor šefa diplomatije Ruske Federacije bile su sirijska, kineska i iz Venecuele.

Lavrov se obraćao Savetu za ljudska prava UN video linkom, nakon što je otkazao posetu, jer su mu države EU blokirale let avionom, saopštila ruska misija u Ženevi.

Šolc očekuje dalje sankcije protiv Rusije

Nemački kancelar Olaf Šolc izrazio je uverenje da će EU uvesti još sankcija protiv Rusije, jer, kako kaze, doći će do dalje eskalacije situacije u Ukrajini.

Šolc je, na konferenciji za štampu, naglasio da su sankcije protiv Rusije delotvorne i da će sigurno negativno uticati na ekonomski razvoj te zemlje.

Šolc je upozorio na dramatično pogoršanje situacije u Ukrajini, dodajući da su poginuli i razaranja tek početak onog što će uslediti.

„Ukrajina se bori za preživljavanje. Ovo što imamo je dramatično vreme“, rekao je Šolc.

On je pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da odmah prekine ratna dejstva, povuče ruske trupe i vrati se dijalogu.

„Krvoproliće mora biti končano“, poručio je i premijer Luksemburga Gzavije Betel na zajedničko konferenciji za štampu.

Prema njegovim rečima „Putinov rat protiv Ukrajine je rat protiv slobode i vrednosti koje zastupa Evropa“.

Betel je zatražio od Šolca i predsednika Francuske Emanuela Makrona da i pored svega traže dalje razgovore sa Putinom sa ciljem postizanja primirja.

DZonson: Nećemo se boriti protiv ruskih snaga u Ukrajini

Britanske trupe neće se boriti protiv ruskih snaga u Ukrajini, bio je jasan premijer Boris DŽonson  u Estoniji gde je Britanija rasporedila veći broj vojnika.

„Ovo nisu ništa drugo do odbrambene mere, koje su suština NATO više od 70 godina“, rekao je on tokom posete Estoniji, prenosi agencija Rojters.

„Želim da po tom pitanju konačno budem kristalno jasan, nećemo se boriti protiv ruskih snaga u Ukrajini i naša pojačanja, poput ovih pojačanja ovde u Tapi, čvrsto su unutar granica članica NATO i to je potpuno ispravna stvar,“ pojasnio je DŽonson.

Blinken za izbacivanje Rusije iz Savet UN za ljudska prava

Američki državni sekretar Entoni Blinken je u obraćanju pred Savetom za ljudska prava Ujedinjenih nacija doveo u pitanje članstvo Rusije u tom telu.

„Možemo se razumno zapitati da li nekoj državi članici UN, koja pokušava da preuzme drugu državu članicu UN, a istovremeno vrši užasne povrede ljudskih prava i izaziva ogromnu humanitarnu patnju, treba dozvoliti da ostane u ovom Savetu?“, rekao je Blinken, prenosi Bi-Bi-Si.

„Moramo oštro i nedvosmisleno da osudimo pokušaj Rusije da sruši demokratski izabranu vladu i njene grube povrede ljudskih prava“, poručio je Blinken.

Blinken je takođe govorio o „represiji Kremlja unutar granica Rusije, gašenju organizacija za ljudska prava, uznemiravanje aktivistu i političkih protivnika“, prenosi britanski javni servis.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Sumaglica

Trenutna temperatura 5°C

Sumaglica

Ponedeljak
Moguća kiša

Max: 6°C
Min: 4°C

Moguća kiša

Vremenska prognoza za 5 dana