Priština i Aljbin Kurti još jednom su pokazali da umeju samo da prete silom i ratom, i da  njihovim političkim strukturama upravljaju ekstremisti koji uopšte ne prepoznaju vrednost dijaloga i mirnog rešavanja problema.

Kurtijev ministar privremenih institucija samouprave u Prištini Dželjalj Svečlja apsurdnim napadima na Beograd i Srbe na severu Kosova i Metohije potvrdio je da ima ulogu glavnog podizvođača Kurtijevog plana destabilizacije regiona.

Nisu Beograd, niti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, slali specijalne prištinske policijske snage na sever Kosova i Metohije da prebijaju i pucaju na goloruk narod, niti smo mi donosili jednostrane odluke i gazili sporazume, niti smo ijednog trenutka pokazali izostanak spremnosti za razgovor i postizanje dogovora.

Predsednik Vučić je konstantno i dosledno Srbe na Kosovu i Metohiji pozivao na uzdržanost i mir i da odustanu od blokada puteva, iako su na njih bili primorani radi pukog opstanka, a odgovornost za sve potencijalne incidente biće na onome ko svakodnevno demonstrira silu i njom preti – a to su Kurti i njegovi pomoćnici poput Svečlje.

Tadić poslednji koji treba da se poziva na Ustav

Direktor Kancelarije za Kosovu i Metohiju Petar Petković poručio je  predsedniku Socijaldemokratske stranke i bivšem šefu države Borisu Tadiću da je poslednji koji treba da se poziva na Ustav Srbije navodeći da je Tadić ostavio srpski narod na KiM.

„Vi ste, Borisu Tadiću, poslednji koji treba da se poziva na Ustav Srbije! Ostavili ste srpski narod na KiM, na prelaze doveli kosovsku policiju i carinu koji ne dozvoljavaju da naši lekovi i hrana prolaze. Zato sam naglasio ono što narod govori – na Jarinju je Tadićeva granica!“, objavio je Petković na svom Tviter nalogu u odgovoru na Tadićevu tvrdnju na Tviteru da nazivanjem administrativne linije na KiM granicom „vrši krivično delo kršenja Ustava“.

Petković je naveo da je premijer privremenih prištinskih vlasti Aljbin Kurti „u Briselu rekao da je 2010. godina najznačajnija, jer je tada doneta odluka MSP u Hagu“.

„Vaša diplomatija, Borise Tadiću, na steroidima, kako ste je zvali, uputila je katastrofalno pitanje MSP koje je nažalost vodilo legalizaciji tzv. nezavisnosti Kosova. Bedno!“, napisao je direktor Kancelarije za KiM.

Kako je Petković takođe naveo, Tadić je, da bi ostao na vlasti, molio američku administraciju da „odloži priznanje Kosova posle predsedničkih izbora u Srbiji 2008. godine“, o čemu smo, kako je Petković napisao, svi čitali u Vikiliksu.

„Doveli ste Euleks, priznali kosovske tablice, lične karte, carinski pečat tzv. Kosova, izmestili borbu za KiM iz UN. Niste osudili nijedan napad na Srbe poslednjih godina. Bedno!“, poručio je Petković Tadiću.

Vučič sutra sa Srbima sa KiM,nakon toga se obraća građanima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastaće se sutra sa predstavnicima Srba sa Kosova i Metohije,sa kojima će razgovarati o pregovorima vođenim u Briselu, a nakon toga će se obratiti građanima.

Sastanak sa predstavnicima Srba na KiM – Srpske liste, institucija, čelnicima opština, načelnicima okruga, održavće se u Palati ““Srbija““, nakon čega će se predsednik obratiti javnosti.

Predsednik Vučić poručio je u četvrak iz Brisela, gde je učestvovao u razgovorima Beograda i Prištine, da je to bio težak dan za Srbiju i naglasio da će nastaviti da se bori za mir i stabilnost.

„Težak dan je za nama, bio je težak dan za sve građane i celu zemlju. Ne mogu da kažem da je uspešno završen, ali se uzdržavam od drugih komentara jer se nadam da je moguće da nekim čudom da postignemo kompromisno rešenje. Zato ću nastaviti da se borim za mir i stabilnost“, saopštio je Vučić u video-obraćanju na instagram nalogu ““budućnostsrbije.av““.

Kako je ranije, posle razgovora srpske delegacija u Briselu u okviru dijaloga sa Prištinom, najavio direktor Kancelarije za KiM Petar Petković, sutrašnje obraćanje Vučiha biće „jedno od najznačajnijih predsednikovih obraćanja javnosti“.

„Mislili smo da je moguće postići kompromis. Niko se neće danas obraćati iz naše delegacije“, rekao je Petković novinarima, posle sastanka u okviru dijaloga sa Prištinom na najvišem nivou, prvog posle više od godinu dana, kojem su posredovali zvaničnici EU Žozep Borelj i Miroslav Lajčak.

On je istakao da se delegacija Beograda borila za mir, stabilnost i kompromisna rešenja.

Dodao je da je Srbija u Briselu imala dva predloga vezano za lične karte i registarske tablice i precizirao da su oba prihvaćena i potpisana 2011. godine.

Kruti je sve odbio, rekao je Petković i naveo da Kurti u Brisel nije došao da razgovara, već iz nekih drugih razloga.

Dodao je da će predsednik govoriti upravo o tome – ponašanju Kurtija u Briselu kao i o aktuelnoj situaciji, dijalogu, predlozima.

Kurti, za koga su i predstavnici međunarodne zajednice ocenili da je odbio svaki kompromis, a i predlog bilo da dolazi iz EU, SAD ili Srbije, u Briselu se posle razgovora u petak nije obratio javnosti.

Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavio je nakon sastanaka da delegacije nisu postigle dogovor, ali da je dogovoren nastavak razgovora narednih dana.

Ocenio je da do 1. septembra do kada je odložena odluka Prištine o preregistraciji vozila i ličnim dokumentima, ima vremena i da se neće odustati od traženja resenja.

Predsdnik Srbije u Briselu, dan uoči dijaloga sa Prištinom, sastao se sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom i sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijelom Eskobarom, koji je, kako je Tanjugu rečeno u Stejt departmentu, došao u Brisel da podrži dijalog na visokom nivou koji vodi EU.

Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil ocenio je da je veoma očigledno da je srpska strana došla na razgovor u pravom duhu, da je očigledno da su dosta radili na tom pitanju i da su bili spremni da razgovaraju i pregovaraju i pronađu put napred.

Sastanak u Briselu odžan je u vreme pojačanih tenzija na Kosovu i nakon što su Srbi na severu 31. jula blokirali puteve prema prelazima Jarinje i Brnjak, uoči stupanja na snagu odluka vlade u Prištini o izdavanju ulazno-izlaznih dokumenata za državljane Srbije koji ulaze na KiM i o promeni srpskih registarskih oznaka, a čiju je primenu Priština tek nakon diplomatske intervencije SAD odložila za 1. septembar.