Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila j da incijativa „Otvoreni Balkan“ nije ni u kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom, već su dva procesa koja mogu zajedno da se razvijaju, te dodala je i tokom boravka u glavnom gradu Nemačke pozvala na veću podršku „Otvorenom Balkanu“.

Na pitanje novinara stoji li teza da je bolja saradnja u okviru „Otvorenog Balkana“, nego u okviru Berlinskog procesa, Brnabić je odgovorila da nisu baš svi u Berlinu za „Otvoreni Balkan“, odnosno da ima partnera koji tu inicijativu podržavaju, i onih koji to baš i ne čine.

„Ne vidim da je “Otvoreni Balkan“ u bilo kakvoj suprotnosti sa Berlinskim procesom. To su dva procesa koja se zajedno razvijaju, apsolutno mogu zajedno da napreduju, u velikoj meri se podudaraju, mnogo je sličnih stvari koje radimo“, rekla je Brnabić.

Razlika je, ukazala je, u tome što u okviru Berlinskog procesa i nekih drugih regionalnih inicijativa, poput Cefte, uvek mora da postoji saglasnost svih da bi se nešto uradilo, što odugovlači proces, a i nije sigurno da će ga onda svi implementirati.

„U okviru “Otvorenog Balkana“, mi smo tu zato što u to verujemo i vidimo naše nacionalne interese da smo u tome. I, ako imamo inicijative, neko može, neko ne mora da potpiše, ali to ide. Dve zemlje mogu nešto da urade bez treće, ili tri bez, nadam se sutra pet. Tu je sve potpuno pragmatično, ne moramo da čekamo saglasnost svih da bi se nešto implementiralo među zemljama učesnicama“, pojasnila je ona.

Brnabić je istakla da je i u Berlinu pozvala na malo veću podršku „Otvorenom Balkanu“.

„I ovo što smo danas potpisali, mi imamo u okviru “Otvorenog Balkana“ i to u mnogo šireg opsega“, naglasila je premijerka.

Dodala je da je sa premijerom Severne Makedonije Dmitrom Kovačevskim razgovarala o skoroj ratifikaciji odluke o ličnim kartama u Sobranju.

„Nakon toga, idemo sa ID karticama, nekom vrstom ličnih karata za “Otvoreni Balkan“, to je velika stvar, tako se ostvaruju četiri osnovne slobode – protoka ljudi, roba, usluga i kapitala“, rekla je Brnabić.

Takve ID kartice, kaže, biće neka vrsta lične karte za „Otvoreni Balkan“, za državljane svih zemalja u toj inicijativi, koje će obezbeđivati da se prelazi granica, da se bez dodatne radne dozvole radi i studira.

Polako usklađujemo našu viznu politiku sa EU

Premijerka Ana Brnabić izjavila je da Srbija polako usklađuje viznu politiku sa politikom Evropske unije, navodeći da u Berlinu nije bilo pritisaka tim povodom.

Odgovarajući na pitanje novinara o ukidanju vizne liberalizacije u kontekstu migrantske krize, odnosno da li je u Berlinu bilo dodatnih pritisaka na našu zemlju, Brnabić je rekla da nije bilo pritisaka i da Srbija ima dobru saradnju sa Fronteksom – Evropskom agencijom za zaštitu granica i obala.

„Dogovorili smo da će oni biti prisutniji i na našoj granici sa Severnom Makedonijom“, rekla je Brnabić novinarima u Berlinu.

Ona je kazala da, pored toga, Srbija ima i trilateralnu saradnju sa Mađarskom i Austrijom.

„Razgovarala sam sa ministarkom spoljnih poslova Austrije. Ona se zahvalila na tome što smo rekli da imamo jako dobru saradnju i mi polako usklađujemo i našu viznu politiku sa viznom politikom EU. To je nešto što ćemo raditi i dalje“, rekla je Brnabić.

Premijerka je istakla da je u glavnom gradu Nemačke bilo dosta reči o energetici i o paketu od milijardu evra pomoću za Zapadni Balkan, i to 500 miliona evra za direktnu podršku zbog visokih cena i 500 miliona evra za investicione projekte.

„Tu postoji nepoznanica da li su ta sredstva već planirana u okviru pretpristupnih fondova ili su nova. Mi sa Zapadnog Balkana smo zamolili da to budu nova sredstva, jer ako su iz pretprisputnih fondova, onda ništa novo nismo dobili“, rekla je Brnabić.

Ona je kazala da je svakako dobro što se to pomenulo kao opcija, pa će se videti na koji način će ta sredstva stići.

Kaže da je predsednica EK Ursula fon der Lajen govorila o pomoći od 165 miliona evra, u okviru tih prvih 500 miliona evra za Zapadni Balkan.

„Predstavila sam ono što mi zovemo nova energetska politika i Srbija je u tom smislu pozvala na veću regionalnu saradnju i na pragmatizam. Ako bismo politiku ostavili po strani i sarađivali na energetskim projektima, samo u hidro potencijalima između Srbije, BiH i Crne Gore imamo više hiljada megavata novih kapaciteta iz hidro energije“, rekla je Brnabić.

Premijerka je istakla da je to važno za našu energetsku stabilnost.

Rekla sam – Priština podriva i kredibiltet EU

Premijerka Ana Brnabić rekla je da je predstavnicima međunarodne zajednice poručila da Priština odbijanjem da implementira dosadašnje sporazume podriva i kredibilitet Evropske unije.

Ona je novinarima prenela da je tokom radnog ručka u Berlinu molila predstavnike EU da shvate da je kredibiltet EU doveden u pitanje time što Priština ne ispunjava Briselski sporazum.

„Vi ste potpisali Briselski sporazum. Nas ne zanima šta kažu Kurti i Osmani, vi ste garant, implementirajte“, rekla je Brnabić.

Na pitanje šta je razgovarala sa Miroslavom Lajčakom i Žozepom Boreljom i koje su bile njihove poruke, Brnabić je rekla da su poručili da razumeju poziciju Beograda i da pokušavaju da nađu rešenje.

Ona je ocenila i da je to rešenje „stalno po grbači Srbije“ i da se od Beograda uvek očekuje odgovornost i ozbiljnost.

Rekli su joj, kako prenela, da je ona u pravu, da u sporazumima iz 2011. i 2016. stoji preregistracija, ali da Srbi imaju pravo da izaberu statusno neutralne tablice i da je Kurti unilateralno prekršio sve posle čega je nastala kriza. „Da smo imali novi sporazum septembra 2021. godine koji je govorio o stikerima i da je on i to prekršio“, prenela je Brnabić.

Ona je ocenila da je u pitanju igra mačke i miša i neverovatno licemerje, a da je Srbija doterana do kraja.

Na pitanje da li se stav zapada promenio, pošto su zemlje Kvinte u demaršu koji je ureučen predsedniku Aleksandru vučiću rekle da Priština ima pravo na preregistraciju, Brnabić je rekla da ih je pitala šta to znači.

„Nije ovo metafizika, sporazumi su javni, imaju pravo na preregistraciju, ali postoje i statusno neutralne tablice. Oni kažu “tako je, ali šta mi možemo da uradimo““, prenela je Brnabić.

Ona je ukazala i na tvit Borelja koji osuđuje šta se desava na severu Kosova, a Priština je, kako je istakla, ukinula pravo glasa Srbima na KiM.

Brnabić je upitala da li je to poštovanje ljudskih prava i kako se onda može očekivati da i danas potpisani sporazumi budu primenjeni.

„Šta mislite kako će Kurti da se ponaša, nijedan sporazum do sada nije primenio i niko mu nista nije rekao“, zaključila je Brnabić.