foto Tanjug
Događaju su prisustvovali pomoćnik gradonačelnika Andreja Mladenović, ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin, gradski urbanista Marko Stojčić, v.d. podsekretara za privredu Radenko Durković, predstavnici pozorišta DADOV i kompanije „Lukoil”, koji su pokrovitelji izložbe.
Mladenović je rekao da su retki festvali na kojima je moguće više govoriti o ljudima koji su ostavili trag u našem gradu i koju su nas svojim radom zadužili.
– Uspeli smo da odškrinemo vrata stvaralaštva Nikolaja Krasnova, ne i sasvim da ih otvorimo, jer njegov opus je veoma velik – rekao je Mladenović.
Pomoćnik gradonačelnika izrazio je nadu da će se u budućnosti o Krasnovu još govoriti i saznavati, ali i o našoj istoriji i istoriji naše prestonice.
– Njegov život je bio veoma uzbudljiv, a rad veoma iscrpan i bogat. Kroz njegov život i rad preklapaju se istorije i veze dvaju naroda i on je koliko ruski toliko i srpski arhitekta – rekao je pomoćnik gradonačelnik i dodao da je rad Krasnova u Srbiji nemerljiv.
Mladenović je napomenuo da se nada da će, pored postojeće spomen-ploče i ulice na Vračaru, u toku ove godine u Beogradu biti završeno podizanje spomenika arhitekti Nikolaju Krasnovu.
– Spomenikom ćemo se setiti Nikolaja Krasnova i svih onih koji su došli iz Rusije u Beograd i Srbiju i ostavili veliki trag – rekao je Mladenović.
Aleksandar Čepurin zahvalio je Mladenoviću i predstavnicima Grada Beograda na obećanju da će spomenik arhitekti biti podignut.
– Promenio se pristup prema našim vezama koje smo imali u prošlosti, kao i prema Rusiji. Rusija se takođe odužila velikim Srbima koji su doprineli ruskoj istoriji, a Nikolaj Krasnov to isto zaslužuje – rekao je Čepurin i dodao da se nada da će i drugi značajni Rusi u Srbiji dobiti svoje mesto u srpskoj kulturi.
Arhitekta Dragomir Acović, autor ižložbe i monografije o Nikolaju Krasnovu, na otvaranju izložbe govorio je o životu i radu slavnog arhitekte napominjući da je Beograd počeo da se seća ovog velikog umetnika, čiji posmrtni ostaci počivaju u srpskoj prestonici, a koji je projektovao više od 50 zdanja u Beogradu.
