FOTO TANJUG/ NENAD MIHAJLOVIC/bs

Spomenik su otkrili najstariji potomak srpskih dobrovoljaca iz Velikog rata i žetlj Tankosićeva, Vladislav Parežanin, i gradonačelnik Novog Sada Milošem Vučevićem.

Čitav zaseok Tankosićevo nastao je po kraju Prvog svetskog rata kada su srpski dobrovoljci iz Velikog rata sa područja nekadašnje Austrougarske, ali i raznih krajeva sveta, kolonizovani od strane kralja Aleksandra Karađorđevića u Bačku, Banat, Srem i Baranju.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je izjavio da je podizanje spomenika majoru Tankosiću pokazatelj da dolazi vreme u kome će svako moći da kaže ko je i šta je.

„Sada smemo da kažemo kako je nastalo ovo naselje, čiji smo naslednici, ko su nam bili preci, a naša deca smeju da uče o svojoj istoriji. Dugo su nas ubeđivali da ne smemo da kažemo ko smo, da smo svima doneli slobodu na ovim prostorima, da smo verovali u slogu, a vratili su nam tako što su nas nazvali okupartorima i uzurpatorima“, kazao je Vučević u Tankosićevu.

On je naveo da nema porodice koja nije upamtila žrtve svojih predaka, te da se do skora nije smelo ni pomenuti ime majora Tankosića.

Vučević je ocenio i da se Vojislav Tankosić borio tamo gde niko drugi nije smeo i da je odnosio pomoć tamo gde je ona bila najpotrebnija duž Stare Srbije, ali i Bosne.

„Odlazio je u kosovski vilajet, i tada je bila ista situacija. I tada i danas su nas napadali i na razne načine, ubeđivali da treba da se odselimo sa tih prostoora. Ali Bogu hvala, bilo je junaka kao što je bio vojvoda, koji su spremili čete i odlazili tamo gde je bilo najteže i zato svako mora da stane mirno pred imenom vojvode Tankosića“, naveo je Vučević.

Poručio je žiteljima Tankosićeva da budu ponosni na svoje pretke i ljude koji su se rame uz rame borili za slobodu sa Vojislavom Tankosićem.

Istoričar Milan Micić kazao je da je danas veliki dan za čitavo Tankosićevo koje je čekalo 100 godina na spomenik čoveku po kome zaseok i nosi ime, ali i čoveku koji je obeležio jedno vreme i koji je bio dugo osuđen na zaborav.

Govorivši o periodu kolonizacije dobrovoljaca u Velikom ratu, a koji su se priključili srpskoj vojsci sa područja Bosne, Hercegovine, Like, Dalmacije, Crne Gore, Korduna, Slavonije, Baranje, Vojvodine, Micić je naveo da je kralj Aleksandar Karađorđević svojim saborcima dao zemlju u zakup i da su oni na području plodne ravnice oformili 200 naselja sa oko 100.000 stanovnika.

„Ti ljudi su izložili svoje živote i borili su se za svoju otadžbinu Srbiju koju mnogi nikada ranije nisu videli“, naveo je Micić, porucivši da su dobrovoljci bili jedina popuna srpskoj vojsci u Velikom ratu, te da je svaki četvrti vojnik na proboju Solunskog fronta bio upravo dobrovoljac sa područja nekadašnje Austrougarske.

On je kazao da su kolonisti pokazali izuzetan životni viktorizam u periodu velike neimaštine i građenja života od nule, uz poruke da je među prvim žiteljima Tankosićeva bilo i onih koji su se vratili čak iz Amerike ili Rusije kako bi pomogli srpskoj vojsci.

Ukazao je da su bili progonjeni i ubijani od strane fašističkih okupatora 1941. godine, a potpuno skrajnuti i ostavljeni zaboravu od 1945. godine jer su bili simbol borbe za kraljevinu.

„Mi se danas ne susrećemo sa našim precima, nego i sami sa sobom, jer podvlačimo crtu da vidimo kuda treba da idemo dalje. Stanovnici Tankosićeva dobijaju danas svoj identitetski beleg“, naveo je Micić po otkrivanju spomenika Vojislavu Tankosiću

Spomenik Vojislavu Tankosiću rad je vajarke Svetlane Šante i prvi je spomenik sa likom majora Tankosića u Srbiji.

Po otvaranju spomenika, upriličena je i promocija knjige „Tankosićevo u slici i reči 1919 – 2019“ autora Nevenke Rončević, Dragana Čučkovića i Jelene Rončevih.