Odlazak Elizabete II, najdugovečnijeg britanskog monarha tanjug

Objavljeno: 08.09.2022. 19:45 Izmenjeno: 12.09.2022. 10:19

Njenu dugu i uglavnom mirnu vladavinu obeležile su promene u životima ljudi oko nje, promene u političkoj moći Britanije i načinu na koji se na tu zemlju gleda u svetu.

Kraljica Elizabeta II, koja je preminula u 97. godini, ostaće upamćena kao monarh koji je najduže proveo na britanskom tronu – 70 godina, a druga u svetu, iza francuskog kralja Luja XIV, koji je vladao više od 72 godine.

Kraljica je svojevremeno izjavila da je vlastitu ulogu doživela kao „vođenje kraljevstva kroz vreme promene“, a te reči, kako ocenjuje Bi-Bi-Si (BBC) najbolje ilustruju izazov koji je Elizabeta postavila pred sebe: da konzistentnost i konstantnost učini ključnim kvalitetima njene vladavine, usavršivši imidž monarha koji je pouzdan i lojalan.

Tokom čitave njene vladavine, čak i tokom najtežih vremena po kraljevsku porodicu, republikanizam nikad nije stekao značajnu podršku u Velikoj Britaniji, navodi BBC ocenjujući da su ljudi u kraljici prepoznali autentičnost zasnovanu na doslednosti.

Kao ustavni monarh, Elizabeta se uglavnom nije bavila političkim pitanjima, niti je otkrivala političke stavove, ali se redovno sastajala sa premijerima.

Kada je Elizabeta postala kraljica, posleratna Britanija je i dalje imala značajno carstvo, ali tokom 1950-ih i 1960-ih, mnoge teritorije su stekle nezavisnost i britanska kraljevina je evoluirala u Komonvelt.

Elizabeta je tako bila u poseti drugim zemljama kao lider Komonvelta i predstavnica Britanije, uključujući i revolucionarno putovanje u Nemačku 1965. godine.

Ona je postala prvi britanski monarh koji je tamo boravio u državnoj poseti u više od pet decenija. Tokom 1970-ih i 1980-ih, Elizabet je nastavila da putuje širom sveta. Godine 1973. prisustvovala je konferenciji Komonvelta u kanadskoj Otavi, a 1976. otputovala je u SAD na proslavu 200. godišnjice nezavisnosti Amerike od Britanije.

Više od nedelju dana kasnije bila je u Montrealu, u Kanadi, da otvori Letnje olimpijske igre.

Godine 1979. putovala je u Kuvajt, Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate i Oman, što je izazvalo međunarodnu pažnju i široko poštovanje, prenosi biography.com

Posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kraljica je smatrala da je pravi trenutak da podseti njene podanike na njihove odgovornosti tokom ogromne promene, i na opasnosti trijumfalizma.

Dvanaest godina kasnije, teroristički napad na Ameriku 11. septembra potresao je svet i kraljica je pozvala na pomirenje i oproštaj, podseća BBC.

Jedan od detalja koji je obeležio njenu vladavinu je kritika na račun kraljevske porodice posle smrti princeze Dajane, koja se razvela od njenog sina, princa Čarlsa, 1996. godine.

Njihov razvod je narušio podršku kraljevskoj porodici, koju su neki smatrali zastarelom i bezosećajnom, prenosi „Britanika“.

Kritike su se pojacale nakon Dajanine smrti 1997. godine, posebno nakon što je Elizabeta u pocetku odbila da dozvoli da se državna zastava na pola koplja vijori iznad Bakingemske palate.

U skladu sa svojim ranijim pokušajima da modernizuje monarhiju, kraljica je pokušala da predstavi monarhiju manje tradicionalnom.

Rođena je u Londonu 21. aprila 1926. godine kao Elizabet Aleksandra Meri.

Kao i većina dece iz kraljevske porodice, ona nije redovno pohađala škole i fakultete, već se sa sestrom Margaret obrazovala kod kuće.

Njena baka, kraljica Meri i majka Elizabet su imale najveći uticaj na nju, a kada je nje otac DŽordž postao kralj, počela je da uči o ustavu, zakonima, a naučila je i francuski i nemački.

Udala se 1947. godine za vojvodu od Edinburga, princa Filipa, koji je imao grčke i danske korene, a venčanjem je postao britanski građanin.

Elizabeta je tada bila mlada, imala je 21 godinu, a sporna je bila veroispovest Filipa, međutim, on je prešao na anglikansku veru.

Iz braka sa Filipom ima četvoro dece – princa Čarlsa, rođenog 1948. godine, zatim, princezu En (1950.), princa Endrjua (1960.), i princa Edvarda (1964.).

Njen suprug je preminuo 9. aprila 2021. godine u 100. godini.

Krunusana je sa samo 25 godina, posle smrti oca Džordža Šestog, koji je iznenada preminuo u snu, februara 1952. godine.

U to vreme je bila na turneji u Keniji, a krunisana je 2. juna 1953. godine u Vestminster Ebiju, i to je prvo krunisanje koje je prenošeno uživo na televiziji.

Elizabeta II je tada postala kraljica Ujedinjenog Kraljevstva i krunskih zemalja Komonvelta – Velike Britanije, Australije, Kanade, Novog Zelanda, Pakistana i Šri Lanke.

Ne računajući Pakistan i Šri Lanku, ona je, uz navedene zemlje, do danas bila kraljica Jamajke, Antigve i Barbude, Bahama, Belizea, Grenade, Papue Nove Gvineje, Solomonskih Ostrva, Sent Kitsa i Nevisa, Sent Lusije, Sent Vinsenta i Grenandina i Tuvalua.

U vreme kada je preuzela britanski tron, Josif Staljin, Mao Cedung i Hari Truman su vodili Sovjetski savez, Kinu i SAD, dok je Vinston Čerčil bio premijer Britanije.

Pod njenom vladavinom, promenjeno je 15 premijera Velike Britanije, dok se u Americi promenilo 14 predsednika.

Sve ih je upoznala, izuzev 36. predsetnika Lindona DŽonsona.

Elizabeta je 6. februara 2022. godine proslavila platinasti jubilej i posle francuskog kralja Luja XIV, koji je vladao više od 72 godine, drugi je svetski monarh koji je vladao 70 godina.

Kraljica je preminula mirno u Balmoralu danas popodne, navodi se u saopštenju Bakingemske palate, preneo je Rojters.

Njen najstariji sin Čarls (73) automatski postaje kralj Velike Britanije i šef države 14 drugih teritorija, uključujući Australiju, Kanadu i Novi Zeland.

Nakon vesti da je preminula engleska kraljica Elizabeta II, zastava na Bakingemskoj palati je spuštena na pola koplja.

Javni servis BBC je emitovao britansku himnu nakon što je objavljeno saopštenje Bakingemske palate o smrti kraljice.

Bakingemska palata: Period žalosti do 7 dana nakon sahrane

Bakingemska palata je saopštila da će period žalosti nakon smrti Elizabete II trajati od sada, pa do sedmog dana nakon sahrane britanske kraljice, a zastave u kraljevskim rezidencijama biće u tom periodu na pola koplja, prenosi Rojters.

„Nakon smrti njenog veličanstva kraljice, želja njegovog veličanstva kralja je da se period kraljevske žalosti poštuje od sada do sedam dana nakon sahrane kraljice“, navodi se u saopštenju Bakingemske palate.

Topovi u londonskom „Hajd parku“ i na drugim lokacijama oglasiće se danas u 13 časova, 96 puta, jednom za svaku godinu kraljičinog života, saopštila je Bakingemska palata.

Zvanično nije još saopšteno kada će sahrana kraljice biti održana, ali se veruje da će to biti oko 11 dana nakon njene smrti u četvrtak, navodi Rojters.

Bakingemska palata saopštila je da će zastave u kraljevskim rezidencijama ostati na pola koplja do jutra nakon perioda žalosti i da će kraljevske rezidencije u tom periodu ostati zatvorene za javnost, iako će biti moguće polaganje cveća napolju.

Tek posle nacionalne žalosti, u UK će o merama vlade

U Velikoj Britaniji u ovom trenutku ne postoji druga tema osim smrti kraljice Elizabete, a ođeci u javnosti prvih mera koje je juče nova vlada predložila biće tek pošto prođe nacionalna žalost, rekla je za Tanjug ambasadorka Srbije u Londonu Aleksandra Joksimović.

Ona je podsetila da je vest o smrti kraljice Elizabete bila u trenutku kada je nova premijerka Liz Tras obrazlagala u parlamentu mere podrške građanima u sferi energetike.

„Ođeke prvih mera koje nova vlada predlaže imaćemo prilike da čujemo tek pošto prođe nacionalna žalost. U desetak dana, javni politički život neće postojati“, rekla je ona.

Dodala je da će telo kraljice biti preneto u Bakingemsku palatu, a po noti Forin ofisa koju je dobila, telo će biti izloženo četiri dana u Vestminsterskoj palati gde će se odavati počast pokojnoj kraljici.

„Bilo je inicijalno objavljeno da se sahrana može očekivati u desetak dana, sad je već pomereno na petnaestak. Kada će se tačno desiti, još je rano govoriti“, rekla je ona.

Ujedinjeno kraljevstvo je u stanju nacionalne žalosti, a zastave su na pola koplja.

„Prilikom objave o kralju Čarlsu 3 očekuje se da se zastave ponovo podignu, a zatim vrate na pola koplja“, objasnila je Joksimović.

Kraljica Elizabeta umrla je u 96. godini, a samo dva dana ranije primila novu premijerku Velike Britanije Tras.

„Monarhija ima svoj kontinutitet. Već se u javnosti dosadašnjem princu obraćaju sa Kralj Čarls Treći, a danas se očekuje i objava da je preuzeo krunu, titulu kralja“, rekla je Joksimović.

Elizabeta je uživala veliko poštovanje u celom svetu, bila je monarh 15 zemalja, a na čelu Komonvelta sa 56 zemalja.

„Bila je žena ogromne snage i kvaliteta, omiljeni monarh. Poslednjih godina osim što je prepustila deo dužnosti Čarlsu, kraljica je mnogo radila na tome da se osnaži slika o njemu kao budućem kralju, i o njegovoj supruzi Kamili“, rekla je Joksimović.

Ona je podsetila da je kraljica Elizabeta donela i odluku da će i Kamila poneti titulu kraljice, kada Čarls postane kralj.

Podsetila je da Čarls preuzima titulu kralja u najstarijoj životnoj dobi ikada.

„Oči su uprte ka njemu, ali i ka sinu Vilijemu kao prestolonasledniku“, rekla je Joksimović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 20°C

Pretežno vedro

Ponedeljak
Mogući pljuskovi

Max: 19°C
Min: 13°C

Mogući pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana