Radojičić: Budžet grada za bolji život svih Beograđana Beoinfo

Objavljeno: 21.12.2018. 10:22 Izmenjeno: 22.12.2018. 16:53

Budžet Grada Beograda za 2019. godinu rezultat politike koja se sprovodi poslednje četiri i po godine, pre svega je socijalno odgovoran i brine o potrebama većine Beograđana, istakao gradonacelnik Radojičić na sednici Skupštine grada.

Odbornici Skupštine Grada Beograda razmatraju Predlog odluke o budžetu za narednu godinu, koji u ukupnom obimu iznosi oko 123 milijarde dinara.

Zoran Radojičić u uvodnom izlaganju na sednici Skupštine grada naglasio da je budžet nedvosmisleno usmeren na ulaganje u kapitalne projekte, ali ne na štetu drugih važnih socijalno-ekonomskih segmenata.

– Ovaj budžet je, pre svega, socijalno odgovoran i brine o potrebama većine Beograđana. Ovakva projekcija bila je moguća zahvaljujući pozitivnim ekonomskim rezultatima i reformama koje su izvršene na republičkom nivou, kao i viziji koju je, prvo kao premijer, a zatim i kao predsednik imao i sproveo Aleksandar Vučić. Ono što je najvažnije za nas, kao odgovornu gradsku vlast, jeste da pravilnim raspoređivanjem sredstava zadovoljimo većinu korisnika gradskog budžeta – istakao je gradonačelnik.

Kako je rekao, dosadašnjim radom, ali i ovim predlogom budžeta, ova gradska vlast pokazuje da je ne obeležavaju prazna obećanja, već rezultati što građani prepoznaju i što su građani i prepoznali na prethodnim izborima, tako da je grad nastavio u tom smeru budući da je na beogradskim izborima dobio legitimitet za to.

– Dakle, pred vama je budžet grada koji zajedno sa budžetom gradskih opština iznosi preko milijardu evra ili oko 123 milijarde dinara, i to je prvi put u dugoj istoriji grada da jedan budžet premaši milijardu evra. Povećanje od blizu 40 milijardi dinara je najznačajnije povećanje planirano od prihoda od poreza na dohodak građana, što je za 3,5 odsto više u odnosu na procenu ostvarenja tog prihoda u 2018. godini – rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, sve to je rezultat povećanja zaposlenosti i rasta zarada na teritoriji grada Beograda, kao posledica ekonomskog oporavka zemlje, a koji je počeo onog trenutka kada je, tada premijer, a sada predsednik Vučić hrabro krenuo u sprovođenje teških ekonomskih mera.

– Kao rezultat uvećanog plana od prihoda poreza na imovinu, lokalnih administrativnih taksi, boravišne takse, naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine, doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, zakupa nepokretnosti u gradskoj svojini, zakupa građevinskog zemljišta, prihoda za boravak dece u predškolskim ustanovama, prihoda od novčanih kazni, prihoda od zakupnine za stan u gradskoj svojini, dela dobiti javnih preduzeća i ostalih prihoda, planirani izvorni prihodi za 2019. godinu na nivou grada iznose oko 45,2 milijarde dinara, što je 6,8 odsto više od procene ostvarenja u 2018. godini – istakao je gradonačelnik, ukazujući na činjenicu da planirana kapitalna ulaganja u budžetu za sledeću godinu iznose oko 19,4 milijarde dinara i čine oko 17,5 odsto rashoda budžeta za 2019. godinu, što je uvećanje od 44,8 odsto u odnosu na ovu godinu.

On se zapitao da li je potreban bolji podatak za tvrdnju da je ova gradska vlast odlučna da i u narednoj godini razvija Beograd i da ga učini ne samo balkanskom već i evropskom metropolom.

– Krediti i dalje predstavljaju veliki balast. Samo za kredite koje je prethodna vlast uzela, građani Beograda će u 2019. godini morati da izdvoje za otplatu glavnice i kamate oko 4,7 milijardi dinara, što čini 4,36 odsto rashoda budžeta za narednu godinu. Posebno  mislim da je ovo važno i skrećem pažnju na sledeći podatak. Subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama drastično su smanjene. Ovim budžetom planirane su u iznosu od oko 2,2 milijarde dinara, što ukazuje da je učešće subvencija u ukupnim rashodima budžeta za sledeću godinu planirano u obimu od oko dva odsto, što je smanjenje za čak 82,57 odsto u odnosu na 2018. godinu – istakao je Radojičić.

On je posebno naglasio da je protekle godine ova gradska vlast izgradila na kilometre puteva, vodovodnih i kanalizacionih cevi i toplovodne mreže. Iako je urađeno mnogo, cilj je da se uradi još više, pa je budžetom za 2019. godinu planirano više od 18,5 milijardi dinara za opremanje komunalne infrastrukture, izgradnju novih puteva, kanalizacione, vodovodne i toplovodne mreže.

– Beograđani koji godinama, decenijama nisu imali asfalt, vodu, kanalizaciju ili grejanje, sada će biti u prilici da žive po meri čoveka. Ovo nam je posebno važno. Ono što drugi nisu uspeli, mi iskreno želimo da sprovedemo – rekao je gradonačelnik.

Kako je naglasio, Grad Beograd naredne godine značajno povećava i ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Ovo je posebno važno s obzirom na viziju da se Beograd razvija u pravcu „zdravog i zelenog grada”.

– Smatram, i kao građanin i kao lekar, da je zdravstvena zaštita Beograđana veoma važna i da oko reorganizacije na nivou grada moramo značajan doprinos da napravimo. Republika i Direkcija za javna ulaganja nastavljaju sa značajnim ulaganjima u zdravstvenu infrastukturu Kliničkog centra, kliničko-bolničkih centara i, što je posebno važno, bolnica za decu i porodilje. Grad će takođe voditi računa o ovoj oblasti jer će u 2019. biti izgrađena dva nova doma zdravlja – rekao je Radojičić, dodavši da grad brine i o pravilnom razvoju mladih za koje će graditi nove fiskulturne sale u osnovnim školama.

Od ukupnog budžeta, gotovo 13 milijardi dinara predviđeno je za gradske opštine. I tu je značajno povećanje u odnosu na 2018. godinu, kada je za opštine bilo predviđeno 10,1 milijarda dinara.

– Time pokazujemo da priče o decentralizaciji nisu samo priče, već konkretno povećanje od gotovo tri milijarde dinara. Prema pravilniku koji je napravila radna grupa, novac je deljen po opštinama tako da smo posebno vodili računa da se neke nepravde prema građanima iz prethodnog perioda isprave – rekao je Radojičić.

Posebno je ponosan na socijalnu dimenziju budžeta jer je ova gradska vlast poznata po visokom nivou socijalnih usluga i davanja, ali se ne zadovoljava postignutim, trudi se da tu napravi nove korake.

– Posebno smo ponosni na planirano povećanje pomoći za porodilje, pa će tako majke iz Beograda koje rode blizance, uz sve ostale nadoknade koje dobijaju porodilje, od grada dobijati i jednokratnu pomoć od 50.000 dinara. Naglašavam da ova sredstva grada nisu vezana za ona koja daje republika, što će, siguran sam, pomoći mladim majkama – istakao je Radojičić.

On je na kraju podsetio da je Beograd vraćen i na turističku mapu Evrope i sveta, te da je to rezultat planskog rada. Zato se u narednoj godini planira značajno povećanje ulaganja u razvoj turizma. Tu je pre svega pomenuo i izgradnju gondole u 2019. godini.

Kako je naglasio, kultura je važan segment razvoja grada. Beograđanima su vraćeni Narodni i Muzej savremene umetnosti, Belef, Bemus, Bitef, DŽez festival i drugi programi koji su ponos grada. Grad će se truditi da podigne njihov kvalitet, ulažući nešto više od pet milijardi dinara, što čini više od 4,5 odsto budžeta i predstavlja povećanje u odnosu na ovu godinu.

– Beograd se iz godine u godinu sve više razvija. Ono što je predsednik Vučić učinio da Srbiju vrati na pravi put, u ekonomskom i političkom smislu, ova gradska vlast radi u Beogradu. Beograd će biti svakog dana sve lepši i uređeniji. Svakog dana ćemo se svim silama truditi da život svih naših sugrađana učinimo još boljim i kvalitetnijim. Beograđani jesu ponosni, a siguran sam da će sa ovim budžetom biti još ponosniji na grad u kojem žive. To im obećavam u ime svih ljudi ispred kojih stojim i koji nesebično rade za Beograd i sve Beograđane – zaključio je Radojičić.

 

Vesić: Budžet za 2019. realan, uravnotežen i usmeren na kapitalne projekte

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić rekao je da je najvažnija odluka koju tokom godine donese Skupština grada Odluka o budžetu, jer se njom odlučuje ne samo kako će se trošiti narodni novac već i šta će biti prioriteti grada u narednoj godini, odnosno kako će se Beograd razvijati. On je podsetivši na reči da „nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina”, istakao da tako ni Beograd ne postoji sam za sebe.

– Deo smo Srbije i zato naš budžet i ekonomska politika grada zavisi od makroekonomskog okruženja i ekonomske politike Vlade Republike Srbije. Veoma je važno da razumemo značaj koji grad Beograd ima za razvoj i napredak Srbije, s obzirom na to da generiše 40 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Međutim, istovremeno moram i da naglasim koliko veliki značaj ima razvoj Srbije u ekonomskom i političkom smislu za Grad Beograd. Srbija je danas ekonomski stabilna zemlja. Naš rast bruto domaćeg proizvoda u 2018. godini izvesno će biti 4,5 odsto. Priliv investicija ove godine je najveći ikada, 10,7 odsto veći nego prethodne godine, a najveći u regionu. Od kada je guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković, inflacija se kreće između jedan i po i tri odsto. Tako niska inflacija je odlika stabilnih ekonomija. Podsetiću vas da smo do 2013. godine imali dvocifrenu inflaciju i velike oscilacije kursa. Pet godina kasnije guvernerka je održala lekciju kako se vodi Narodna banka, a svi smo svedoci ostvarenih rezultata o kojima govorim. Dok je u periodu do 2013. godine inflacija divljala od dva do 16 odsto, danas ona osciluje plus-minus jedan odsto. Jorgovanka Tabaković je uvela red i princip vođenja monetarne politike, koja je u interesu Srbije i građana Srbije. Ovo je važno zbog privrede, a stabilan devizni kurs čini poslovni ambijent predvidivim. Takođe, stabilan kurs je veoma važan i za građane kako bi mogli na dugi rok da planiraju i da se ne boje za svoju egzistenciju. Prošli smo kroz teške periode, ali budite sigurni da dok nas vodi naš predsednik Aleksandar Vučić, nikada više Srbija neće biti zemlja u kojoj kada uveče legnete ne znate šta vas sutra čeka. On to neće dozvoliti i mi svi zajedno podrškom moramo mu pomoći da nastavi da od Srbije pravi ekonomski jaku i stabilnu državu – rekao je Vesić.

Investicije su posebno važne i predsednik Vučić je doveo više stranih investitora nego bilo kopre njega. Sve to najdirektnije utiče na Beograd, ocenio je Vesić.

– Beograd ima sve veći priliv investicija i plan nam je da dovodimo još novih investitora u beogradske opštine, pre svega prigradske, kao i da i dalje ulažemo u infrastrukturu. Beograd danas ima ocenu kreditnog rejtinga Mudisa Ba3, stabilan je i izjednačen sa rejtingom na nacionalnom nivou. Međutim, Mudis je nedavno objavio analizu u kojoj je poredio Beograd i Zagreb. Iako Zagreb ima trenutno malo bolji kreditni rejting, svi trendovi govore u prilog tome da se Beograd razvija nekoliko puta brže: poreski prihodi su stabilniji i daleko brže rastu, Zagreb ima nešto veću kapitalnu potrošnju, ali treba uzeti u obzir da oni projekte finansiraju sredstvima EU. Kreditno opterećenje Beograda se rapidno smanjuje od 2013. godine i tendencija je da će već u narednoj godini biti ispod 38 odsto. Beograd takođe ima znatno bolju likvidnost nego Zagreb, a sve ovo tvrdi Mudis u zvaničnom istraživanju za tekuću godinu – istakao je Vesić.

Istovremeno u Beogradu imamo i pad nezaposlenosti, odnosno rast zaposlenosti o čemu najbolje govori podatak da je porez na dohodak građana porastao za 1,4 milijarde dinara. U 2012. godini iznosio je 36,5 milijardi dinara, a projekcija je da će u 2019. godini biti 39,2 milijarde dinara, odnosno uvećan za 2,7 milijardi dinara. Juče je u Beogradu nezaposleno bilo 75.996 lica, dok je 2013. godine bilo 109.732 nezaposlena lica, precizirao je Vesić.

Zamenik gradonačelnika izneo je nekoliko primera kako se upravljalo javnim preduzećima Grada Beograda do pre pet godina, a kako ona posluju danas, jer dobit javnih preduzeća čini deo prihoda grada.

– Ukupni prihodi 2013. godine u JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” iznosili su 8,7 milijardi, 2018. godine 10,5 milijardi, dok smo budžetom za 2019 godinu predvideli 11,1 milijardu dinara. Vidimo dakle da je naš plan za 2019. godinu 30 odsto uvećanje u odnosu na 2013. godinu. Naši planovi se temelje na značajnom unapređenju performansi ovog preduzeća, naplata je podignuta za više od 10 odsto, a dobit je uvećana sa 5,9 miliona dinara u 2013. godini na 27,8 miliona dinara u 2018. godini. Dakle, ako poredimo 2013. i 2018. godinu, ovo preduzeće posluje četiri i po puta bolje – naveo je Vesić.

Ukupna ulaganja u infrastrukuturu JKP „Gradska čistoća” iznosila su 121 milion dinara u 2013. godini. Budžetom smo predvideli 2,3 milijarde za 2019. godinu. To je 19 puta više, precizirao je Goran Vesić. Ulaganja u osnovna sredstva u JKP „Beogradske elektrane” u 2013. godini iznosila su 1,7 milijardi dinara, dok je plan za 2019. godinu 8,8 milijardi, dakle više od pet puta uvećana su ulaganja. Troškovi održavanja (investicije u sistem) 2013. su bili 350 miliona, a 2019. godine oni će biti 1,3 milijarde, a i pored ogromnih investicija, finansijski rezultat će biti deset puta veći – sa 400 miliona 2013. godine na četiri milijarde 2019. godine, kazao je Vesić.

U „Parking servis” su 2013. godine investicije bile 130 miliona dinara, a 2018. godine 430 miliona, dok će se 2019. godine investirati 630 miliona dinara. Prihod „Gradskih pijaca” je 2013. godine bio milijardu dinara, a 2019. godine 1,3 milijarde dinara. Dobit 2013. godine bila je 1,3 miliona dinara, a 2019. godine 156 miliona dinara, dok su investicije u 2013. godini bile 68 miliona dinara, a 2019. godine 1,2 milijarde dinara.

Kad je reč o „Zelenilu”, zamenik gradonačelnika je nabrojao da je 2013. godine izgrađeno 14 dečjih igrališta i pet trgova – urbanih džepova, dok je za 2019. godinu planirana izgradnja 28 dečjih igrališta, 24 sportska terena, 10 teretana na otvorenom, tri trga – urbana džepa i osam parkova za kućne ljubimce.

– Budžet Grada Beograda za 2019. godinu, ako bi morao da se opiše u jednoj rečenici, jeste realan, uravnotežen i usmeren na kapitalne projekte. Budžet za narednu godinu vredan je više od milijarde evra. Kada su rashodi u pitanju, za zdravstvenu zaštitu izdvajamo više, čak 74,58 odsto, najviše zbog toga jer gradimo dva nova doma zdravlja u Borči i Obrenovcu, kao i zdravstvenu stanicu u Ugrinovcima. Za kulturu izdvajamo više za 11,26 odsto, što znači da ćemo za kulturu da izdvajamo 4,62 odsto budžeta, što je znatno više od prepororučenog procenta od UNESKO, koji iznosi dva odsto, investicije u saobraćajnu ifrastrukturu su uvećane za 6,8 odsto, ulaganje u razvoj turizma biće veće 2019. godine nego 2018. za 122,3 odsto. Na to smo se odlučili jer je turizam naša najbrže rastuća privredna grana. Prošle godine smo u Beogradu imali 2.179.996 noćenja, a 2013. godine bilo je oko 1,2 miliona noćenja. Ulaganje u poljoprivredu uvećaćemo za 2,24 odsto i za tu namenu izdvojićemo 251,48 miliona dinara, što iznosi povećanje od preko deset puta u odnosu na 2013. godinu. Ta ulaganja će biti veća tokom godine jer očekujemo da sredinom godine od Ministarstva poljoprivrede dobijemo čitavu naknadu za izdavanje poljoprivrednog zemljišta, kontrolu korišćenja poljoprivrednog zemljšta preko naših inspektora i uvođenje poljočuvara. Kada je u pitanju energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, ulaganje smo povećali za 126,99 odsto – naglasio je Vesić.

Poseban akcenat Goran Vesić stavio je na socijalna davanja – prenete obaveze u 2014. godinu iz 2013. godine iznosile su 5.263.095.553,35 dinara. Ukupan budžet Sekretarijata za socijalnu zaštitu u 2013. godini iznosio je 5.170.182.016,00 dinara. Znači, dugovalo se korisnicima socijalne zaštite više od godišnjeg budžeta, rekao je Vesić.

– Sve ove dugove smo platili. Do poslednjeg dinara. Kao što sam već rekao,budžet Grada Beograda je razvojni, investicioni i u interesu Beograđana. Planirani projekti uključujući i metro, koji će se realizovati u narednih deset godina, vrede više od 20 milijardi evra – istakao je Vesić, precizirajući brojne projekte koji će se graditi u Beogradu.

Beograd dobija mesto među evropskim metropolama koje mu pripada. Beograd je centar Zapadnog Balkana, prepoznat kao najvažnija tačka za poslovanje u regionu, najbolja destinacija za ulaganje, najbolje mesto za život svih sadašnjih i budućih Beograđana i ostaćemo tome posvećeni, zaključio je zamenik gradonačelnika.

 

Prihodi javnih preduzeća 28 odsto veća u odnosu na 2013. godinu

Odbornici su na današnoj sednici usvojili Predlog rešenja o davanju saglasnosti na rebalans III programa poslovanja za 2018. godinu JKP GSP Beograd, kao i Predloge rešenja o davanju saglasnosti na programe poslovanja za gradska javna preduzeća za 2019. godinu.

Zamenik gradonačelnika Goran Vesić je istakao da će javna preduzeća imati ukupan prihod za 2019. godinu 5,6 milijardi dinara, što je za 100 miliona dinara više nego u 2018. godini.

–Time nastavljamo da javna preduzeća budu značajan činilac na prihodnoj strani budžeta. Takođe prihodi javnih preduzeća su za oko 28 odsto veća u odnosu na 2013. godinu, dok je dobit veća od 1.000 odsto, što govori u prilog nenamenskom trošenju novca prethodne gradske vlasti. Prosto je nemoguće da imate povećanje od 28 odsto prihoda, a da ta dobit prelazi više od 1.000 odsto – ukazao je Vesić.

On je istakao da se sada investira neuporedivo više u javna preduzeća nego 2013. godine. Na primer, prema njegovim rečima, u Beogradskom vodovodu i kanalizaciji 2012. godine nije kupljeno ni jedno vozilo, dok će uskoro biti kupljeno 53 vozila i čime će potpuno biti obnovljen vozni park tog preduzeća.

Takođe investira se u 50 kilometara nove vodovodne i kanalizacione mreže, dok se u poslednje dve godine održava evropski standard obnove od dva odsto vodovodne i kanalizacione mreže na godišnjem nivou.

–Sve smo ovo uradili bez dodatnog zaduživanja preduzeća, kako bi ona domaćinski poslovala. Što se tiče GSP-a, ono jeste najproblematičnije preduzeće čiji predviđeni gubitak za narednu godinu iznosi 2,9 milijardi, ali radićemo na povećanju prihoda od prodaje karata. Sva ostala preduzeća, osim Sava centra i GSP – a posluju sa dobitkom – ukazao je zamenik gradonačelnik.

On je rekao da je Grad Beograd ove godine dodatno sa milijardu i po dinara pokrio gubitke GSP Beograd i prvi put se taj novac, kako je istakao, upisuje u osnivački kapital preduzeća, čime se prekida sa praksom davanja subvencija tom preduzeću.

–GSP će morati da se transformiše, jer građani imaju pravo da za plaćenu kartu dobiju uslugu kakvu i zaslužuju. Na primer, predavanjem pet-ambalaže reciklažnim ostrvima dobijaće se kredit na bus-plus kartici i to dvostruko veći od vrednosti ambalaže. Na taj način ćemo stimulisati građane da prikupljaju pet-ambalažu i davati veći bonus nego što bi dobili prodajom ambalaže. To se radi u Istanbulu i odlična je ideja. Ove godine ćemo dati 20 milijardi dinara za funkcionisanje gradskog prevoza., odnosno oko 170 milona evra. Gradski prevoz nigde nije profitabilan, ni u Beču, Berlinu i Londonu. Ipak, 20 milijardi dinara je jednostavno previše i kada bismo polovinu tog novca upotrebili za gradnju novih obrazovnih ili predškolskih ustanova, mogli bismo da napravimo 50 škola i vrtića. Grad Beograd je opštinama naložio da počnu da kupuju bus-plus karetice za zaposlene, čime je u sistem bus-plusa „ušlo“ nekoliko hiljada ljudi. Istrajaćemo na tome, jer samo od tog novca možemo da kupimo jedan zglobni i dva solo-autobusa. Ukoliko građani ne kupuju karte, Grad mora da izdvaja novac iz budžeta i zbog toga ostaje manje sredstava za nove vrtiće, za infrastrukturu, vodovod…. Imamo kvalitetno rukovodstvo i kadar u JKP „GSP Beograd“, Sekretrijat za javni prevoz koji je vrlo aktivan i mislim da ćemo svi zajedno pronaći rešenje za normalno funkcinisanje gradskog prevoza. U ugovore sa privatnim prevoznicima bi trebalo da se stavi i obaveza postojanja brojača putnika, koji su veoma važni jer nam govore gde nam je potrebno više, a gde manje autobusa. Sistem linija napravljen je pre oko 25 godina, dodavane su nove, ali se niko nije ozbiljnije pozabavio dubljom analizom. To nas očekuje u narednom periodu i sa Sekretarijatom za javni prevoz trenutno radimo analizu razvitka javnog prevoza u narednih dvadesetak godina. Šta nam je potrebno, koliko ćemo kupovati električnih autobusa, gde će sve postojati tramvajska mreža, šta će biti kada metro bude izgrađen, sve su to veoma važna pitanja. Naša ideja je da se kupuje što više električnih autobusa. Svakih 100 kilometara koje pređe vozilo privatnog prevoznika u sistemu gradskog prevoznika, grad Beograd plaća oko 59 evra, dok je taj trošak kod električnih autobusa svega sedam evra. Električni autobus je dvostruko skuplji od standardnog, ali se isplati već u četvrtoj godini. Gradu se isplati i da stimuliše privatnog prevoznika da kupuju električne autobuse. Na taj način smanjujemo troškove i doprinosimo zaštiti životne sredine. Privatni prevoznici su uvedeni u gradski prevoz krajem devedesetih godina, dok mi danas samo uvodimo red. Autobusi u vlasništvu grada i privatnih prevoznika moraju biti standardizovani i jednako kvalitetni. Pre oko godinu dana doneli smo odluku kojom je i prevoz rekom, odnosno vodom, deo javnog prevozas i nadam se da ćemo razviti javno-privatno partnerstvo i po tom pitanju.  Kada je taksi prevoz u pitanju, intenzivno sarađujemo sa taksistimam koji su takođe deo javnog prevoza. Radimo zajedno sa njima poboljšanju  uslova za njihovo poslovanje. Želimo da sva taksi vozila budu iste boje, da taksimetri pripadaju gradu kako bismo bili upućeni ko i po kojoj tarifi kada vozi. Takođe na taj način povećavamo i njihovu bezbednost jer bismo u svakom trenutku znali gde se nalaze u slučaju nekih nepredviđenih okolnosti. Beograd je veliki grad i sistem javnog prevoza je vrlo komplikovan. Ipak, kada sve bude uređeno na pravi način i odgovorno ćemo raditi na tome – ukazao je Vesić.

On je najavio da će određena javna preduzeća izaći i na tržište i time dodatno povećati prihode tih preduzeća, poput Infostana ili Gradske čistoće. Vesić je ukazao da ne postoji grad koji ima niže cene komunalnih usluga u regionu, istakavši da su usluge Gradskog stambenog duplo niže nego u Sarajevu, kao i da ne postoji privatno preduzeće koje bi na tržištu održavalo stambene zajednice po ovoj ceni

Odbornici Grada Beograda su usvojili Predloge rešenja o davanju saglasnosti na odluku o raspodeli neto dobiti iz 2017. godine JKP Beograd put i Predlog odluke o povećanju osnovnog kapitala JKP GSP Beograd.

 

Opštine Stari grad i Novi Beograd dobijaju najviše

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić odbacio je kritike predsednika opštine Stari grad Marka Bastaća koji je rekao da je ta opština dobila manje novca iz budžeta, jer je vodi opozicija.

Vesić je novinarima u Skupštini grada rekao da je plan Grada Beograda da se u beogradske opštine u naredne tri godine investira oko 35 milijarde dinara, a najviše novca će, kako kaže, dobiti Novi Beograd i Stari grad, oko devet milijardi dinara.

Naveo je da će Novi Beograd dobiti oko 4,3 milijarde dinara, a Stari grad oko 4,1 milijardu dinara.

„Najviše kao Grad ulažemo u te dve opštine. Građane ne interesuje da li u nešto ulaže grad ili ulaže opština, građane interesuje da dobiju uslugu. Prema tome, najveća ulaganja grada su na teritoriji opština Novi Beograd i Stari grad“, rekao je Vesić.

On je rekao da Stari grad sada ima pešačku zonu i dodao da je najviše fasada urađeno upravo u toj opštini, te podsetio na rekonstrukciju parka Ušće na Novom Beogradu.

„Vračar, gde je na vlasti SNS, dobija pet puta manje od opštine Stari grad. Sportski centar “Gale Muškatirović“, koji je u vlasništvu opštine Stari grad, u ovom trenutku duguje za struju, grejanje i vodu oko 75 miliona dinara. To je dug. (Marko) Bastać ne plaća ništa što treba da plaća državi, a istovremeno kuka kako ima mali budžet. To nije tačno, jer morate da pogledate budžet koliko ulaže grad”, poručio je Vesić.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Sreda
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana