Radev (53) bivši je komandant vazduhoplovstva, školovao se i u SAD, a za predsednika je izabran uz podršku opozicionih socijalista 13. novembra prošle godine i peti je demokratski izabrani predsednik bivše komunisticke republike Bugarske.
Odlučan je u nameri da Bugarsku zadrži u NATO-u i EU, navodeći da je to strateški izbor koji ne bi trebalo dovoditi u pitanje.
On je time pobio ranije kritike da Bugarsku očekuje promena u geopolitičkom polozaju zbog izjave da Rusiji treba skinuti sankcije.
„Spoljna politika Bugarske trebalo bi da ostane ovde u Bugarskoj, a da se brani u inostranstvu, ne obrnuto“, rekao je Radev dodajući da bi njegova politika trebalo da bude otvorena svetu i da pridobije prijatelje i partnere, a ne neprijatelje.
Iako predsednik u Bugarskoj nema izvršnu moć i sve odredbe prvo mora da odobri skupština, glas naroda daje funkciji više uticaja i autoriteta.
Prvi zadatak Radeva biće da uspostavi privremenu vladu, nakon što je vlada premijera Bojka Borisova podnela ostavku.
Takođe, mora da raspusti skupštinu i zakaže datum izbora.
