Nobelova nagrada za mir 2023. godine dodeljena je iranskoj aktivistkinji Narges Mohamadi.

Nagradu je, kako se navodi u obrazloženju, Narges Mohamadi dobila zbog svoje borbe protiv represije nad ženama u Iranu i borbe za promovisanje ljudskih prava i slobode za sve. Mohamadi je jedna od vodeći aktivistkinja za ljudska prava u Iranu koja se bori za prava žena i ukidanje zatvorske kazne. Trenutno služi zatvorsku kaznu u Teheranu.

Iranske vlasti uhapsile su Mohamadi u novembru pošto je prisustvovala komemoraciji za žrtvu nasilnih protesta 2019. godine. Bila je u zatvoru 13 puta i osuđena pet puta. Ukupno je osuđena na 31 godinu zatvora, prenosi AP. Mohamadi je 19. žena koja je za 122 godine dobila nagradu, i druga Iranka, posle Širin Ebadi koja je postala Nobelovka 2003. godine Pre nego što je uhapšena Mohamadi je bila potpredsednica zabranjenog Centra za odbranu ljudskih prava u Iranu čiji je osnivač Širin Ebadi. Nagradom Andrej Saharov odlikovana je 2018. godine. Nobelova nagrada, čija je vrednost oko milion dolara, biće dodeljena u Oslu 10. decembra na godišnjicu smrti Alfreda Nobela.

Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija. Od 1901. godine, od kada se dodeljuje, 103 puta su proglašeni dobitnici Nobelove nagradu za mir. Nagrađeno je 27 različitih organizacija, dve nagrade za mir podeljene su između tri osobe. Do sada je 18 žena dobilo Nobelovu nagradu za mir, a jedan dobitnik – Le Duc To, odbio je Nobelovu nagradu za mir. Najstariji dobitnik Nobelove nagrade za mir do sada je Džozef Rotblat, koji je imao 87 godina kada mu je ta nagrada dodeljena 1995. godine. Od 110 osoba koje su dobile Nobelovu nagradu za mir, 18 su bile žene. Prvi put ženi je dodeljena Nobelova nagrada za mir 1905. godine i to Berti fon Sutner. Dobitnici Nobelove nagrade koji su se nalazili u zatvoru u vreme kada su dobili ovo priznanje su nemački pacifista i novinar Karl fon Osicki, mjanmarska političarka Aung San Su Ći, kineski aktivista za ljudska prava Liu Sjaobo i beloruski zagovornik ljudskih prava Ales Bjaliatski.