Njegoševa nagrada za 2023. godinu, koju je posthumno dobila književnica, naučnica i publicistkinja Dubravka Ugrešić, svečano je uručena na Cetinje Petru Milatu, predstavniku Fondacije „Dubravka Ugrešić“. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović rekao je da je Ugrešić svojim talentom, prskosom, vedrinom, duhom slobode i nepristajanja ispisala najlepše stranice u najmračnije doba. „Ona je bila glas budućnosti u vreme kada su mnogi vukli region i ljude u prošlost. Nikada se nije predavala sili i mraku. Bila je hrabrija od mnogih koji su se predstavljali kao veliki junaci“, poručio je Milatović na svečanosti povodom dodele Njegoševe nagrade u Vladinom domu na Cetinju. On je naveo da je u šezdesetogodišnjoj tradiciji Negoševe nagrade, tek drugi put žena laureat, nakon velike pesnikinje Desanke Maksimović. Milatović je dodao da je Ugrešić svojom voljom odbacila nametnute identitetske odrednice koje su ograničavale njen opus unutar jednog kolektiva, borila se i izborila za svoje pravo da bude poznata samo po svom imenu i delu. „Zahvaljujući izuzetnom spisateljskom daru, ali i enciklopedijskom poznavanju istorije i teorije književnosti, izgradila je jedinstvenu poetiku i stil koji odlikuje razigranost, duhovitost, modernost, ali i kritički pristup“, rekao je predsednik Crne Gore, kako je saopšteno iz njegovog kabineta. Kako je naveo, Njegoševo književno nasleđe je najveći duhovni kapital i kulturna vrednost sa kojom se Crna Gora predstavlja svetu.

Pored kultnih, nagrađivanih romana, Milatović je istakao i njen publicistički opus, posebno zbirku eseja „Kultura laži“ koja hrabro govori o provali nacionalizma tokom perioda dezintegracije Jugoslavije i manipulacijama nacionalnim i etničkim identitetima u službi vlasti. „Njeno uverenje da je najvažnija uloga intelektualca da uvek govori istinu moćnicima vredno je poštovanja i divljenja. Zato s pravom Njegoševa nagrada pripada Dubravki Ugrešić, jer njeno veliko delo to zaslužuje“, naglasio je Milatović. Milatović je podsetio da je Njegoševa nagrada prvi put od 1963. godine, dodeljena na Njegošev dan, 13. novembar. Podsetio je i da je prva Njegoševa nagrada dodeljenja velikom crnogorskom i jugoslovenskom piscu Mihailu Laliću, čime je, kako je kazao, u minulih šest decenija potvrdila svoju vrednost i prestiž. Prvobitno uspostavljena kao najvažnije priznanje za književnost u Jugoslaviji, istorijat Njegoševe nagrade odredili su kako književne tendencije druge polovine 20. i početka 21. veka, tako i društveno-politički kontekst u kojem su odabirani njeni laureati“, istakao je Milatović. Dan Njegoševog rođenja postao je, ističe Milatović, državni praznik koji ne slavi samo Njegoševo nasleđe, već celokupnu crnogorsku kulturu. „Afirmišući naše opredeljenje za evropske integracije, pozivam vas da Njegoševo delo, kao i kulturu u celini, gledamo kao putokaz i inspiraciju na tom putu. Što dublje budemo zalazili u evropski kulturni i životni prostor, moramo za sobom ostaviti politizaciju i zloupotrebu umetnosti i kulture. I umesto toga usmeriti se ka odgovornom izučavanju nasleđa i promociji savremenog stvralaštva, oslobođeni provincijalnih megalomanija“, naglasio je Milatović, preneo je portal RTCG.