Obilasku su prisustvovali i sekretarka za zaštitu životne sredine Ivana Vilotijević, kao i stručnjaci iz Instituta za šumarstvo dr Nevena Čule, dr Tatjana Ratknić i dr Aleksandar Lučić.

Naziv projekta je „Revitalizacija jezera na lokalitetu Trešnja postavljanjem Sistema plutajućih ostrva”,  a tim povodom Nikodijević je istakao da je postavljanje ovog sistema veoma značajno za oživljavanje izletišta Trešnja i da su ga Sekretarijat za zaštitu životne sredine i Institut za šumarstvo kao takvog i prepoznali.

– Ovaj lokalitet ima dobar potencijal za primenu ekološki prihvatljivog i ekonomski isplativog rešenja za pročišćavanje zagađene vode sistemom plutajućih ostrva. Ona imaju multifunkcionalni značaj za pročišćavanje i obnavljanje biodiverziteta, zatim poboljšanje estetike prostora i stvaranje lepšeg prostora za rekreaciju i odmor – rekao je predsednik Skupštine grada i dodao da je ovo jedan od primera kako će se primenjivati plan o regulisanju zelenih površina u gradu.

On je podsetio da će se prema usvojenom planu očuvati postojeće šume i zelene površine, unaprediti zelene površine lošijeg kvaliteta, kao i da će se obezbediti lokacije za podizanje novih šuma i ozelenjavanje.

– Realizacijom plana, Beograd će biti bogatiji za oko osam hiljada hektara šuma i javnih zelenih površina, a ukupna pokrivenost Beograda šumama i zelenim površinama biće povećana na skoro 23 odsto. Kada oformimo zelene površine, otvoriće se mogućnost za korišćenje fondova Evropske unije i sve to će pozitivno uticati na kandidaturu našeg grada za „Zelenu prestonicu Evrope” – rekao je Nikodijević.

Prema njegovim rečima, ključni ekonomski efekti zelenih površina u gradu uticaće na uštedu energije.

– Najvažniji efekat je apsorbovanje velike količine ugljen-dioksida iz vazduha, a pozitivno će se odraziti na temperaturu i vlažnost vazduha, smanjenje buke, erozije tla i drugo – rekao je Nikodijević.

Dr Nevena Čula je rekla da su plutajuća ostrva na jezeru postavljena sredinom maja ove godine i da će biti sa njega sklonjena sredinom septembra.

– Tokom zime obaviće se analize prikljupljenih uzoraka iz vode u cilju zaključaka o postignutoj efikasnosti sistema. Za sada primećujemo da biljke odlično rastu, prilagođavaju se uslovima i uklapaju u okolni pejzaž – navela je dr Nevena Čula i najavila da će se sledeće godine ponovo postaviti plutajuća ostrva po istom metodu.

Dr Tatjana Ratknić je istakla značaj još jednog aktuelnog projekta. Reč je o primenama adaptivnih mera u prilagođavanju šumskih eko-sistema klimatskim promenama na području Beograda. Na ovaj način stvara se osnova za izradu strategije prilagođavanja šumskih eko-sistema, kao i za povećanje svesti lokalnih zajednica.

– Odredićemo ranjivost šumskih eko-sistema na klimatske promene i mogućnost sprečavanje invazivnih vrsta da osvoje prirodna staništa. Metod rada koji se primenjuje obuhvata multidisciplinarna ekološka istraživanja – rekla je Ratknićeva i dodala da će se na osnovu ovog projekta izraditi klimatski modeli sa procenom prilagodljivosti pojedinih vrsta na istraživanim staništima.