NBS I MMF: Uprkos izazovima Srbija očuvala stubove otpornosti ekonomije tanjug

Objavljeno: 16.04.2023. 07:52 Izmenjeno: 16.04.2023. 07:52

U okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s visokim predstavnicima tih institucija. Sa zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Bo Lijem i direktorom Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu Alfredom Kamerom posebno su razmatrana aktuelna globalna kretanja, kao i politike koje se […]

U okviru prolećnog zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Grupacije Svetske banke, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković sastala se s visokim predstavnicima tih institucija. Sa zamenikom generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda Bo Lijem i direktorom Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu Alfredom Kamerom posebno su razmatrana aktuelna globalna kretanja, kao i politike koje se sprovode u Srbiji, saopštila je NBS. Govoreći o makroekonomskim kretanjima, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da su, uprkos brojnim pojačanim izazovima sa globalnog tržišta, u Srbiji i tokom 2022. godine i u dosadašnjem delu ove godine očuvani i ojačani stubovi otpornosti naše ekonomije. „Obezbedili smo rekordne devizne rezerve od 21,4 milijarde evra na kraju marta, koje su znatno iznad referentnih vrednosti svih mera koje se koriste za ocenu njihove adekvatnosti,“ istakla je guverner i dodala da je NBS očuvala i relativnu stabilnost kursa dinara tokom perioda pojačanih rizika, kao i da je ta vrsta izvesnosti ostala važan stub investicionog i potrošačkog poverenja. Prema njenim rečima, prošle godine imali smo i rekordan priliv stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde evra, koje su i dalje dominantno usmerene u razmenljive sektore i sada većina investicija iz prethodnih godina doprinosi našem izvozu. „Osam godina zaredom strane direktne investicije u potpunosti pokrivaju tekući deficit platnog bilansa. I u dosadašnjem delu godine imamo odličan priliva stranih direktnih investicija,“ poručila je Tabaković. Kada je reč o inflaciji, istakla je da je reakcija Narodne banke Srbije bila primerena činjenici da je veliki deo inflacije u Srbiji uvoznog karaktera i da je vođen faktorima na strani ponude, zbog čega je reakcija bila postepena, a kontinuirana. Kao rezultat takvog pristupa, prema rečima Tabaković, inflacija u Srbiji je među najnižima u regionu u poređenju sa zemljama koje su u režimu ciljanja inflacije, bazna inflacija znatno je niža od ukupne, a „uspeli smo da očuvamo i privredni rast i investicioni ciklus, koji bez prekida traje od 2015. godine“. Guverner je navela da, prema poslednjim projekcijama, očekujemo pad međugodišnje inflacije od aprila, zatim da od druge polovine godine njen pad bude znatno brži i da na kraju ove godine bude na dvostruko nižem nivou nego što je sada. Povratak inflacije u granice ciljanog koridora od 3 ± 1,5% očekuje se sredinom sledeće godine, a na takvo kretanje inflacije uticaće restriktivna monetarna politika Narodne banke Srbije, restriktivna monetarna politika Evropske centralne banke i adekvatna fiskalna politika koju sprovodi Vlada Srbije, dodala je. U pogledu stabilnosti finansijskog sistema, guverner je istakla da je u Srbiji, zahvaljujući kombinaciji povoljnih makroekonomskih uslova i makroprudencijalnih mera, uz dobru regulativu i nadzor, bankarski sektor visoko kapitalizovan, likvidan i otporan na sve rizike iz međunarodnog okruženja. „To je omogućilo da i nakon povlačenja mera podrške privatnom sektoru koje su donete tokom pandemije, kvalitet aktive banaka bude očuvan uz učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima banaka od oko 3%,“ rekla je Tabaković. Komentarišući reforme u energetskom sektoru i ekonomsku politiku u Srbiji, guverner Jorgovanka Tabaković istakla je da se Srbija dokazala kao zemlja u kojoj su ljudi koji je vode dokazali da su spremni da donose hrabre odluke i da imaju znanje da donose i sprovode prave politike. „Dovoljno smo oprezni i rešeni da obezbedimo energetsku sigurnost i da postepeno u većem obimu prelazimo na nove izvore energije. Nastavićemo da gradimo sve vrste bafera, delujući proaktivno, kako što smo radili čak i u periodu najvećih globalnih izazova“, poručila je guverner. Ona je zaključila da Srbija može da posluži kao primer zemlje u kojoj nosioci politika deluju proaktivno i koordinirano, što su neophodni uslovi za sprovođenje ekonomije kroz sve globalne izazove kao i za održiv rast koji nam je svima cilj. Li je čestitao na jakom početku stendbaj aranžmana i pohvalio je saradnju sa Srbijom, uz želju da se nastavi na isti način. On je naglasio da će Srbija u Međunarodnom monetarnom fondu imati kontinuiranu podršku kroz ceo proces reformi. Istakao je da su srednjoročni makroekonomski okvir i srednjoročni izgledi odlični upravo zahvaljujući dobrim politikama koje se sprovode u Srbiji. Preporuka Međunarodnog monetarnog fonda za Srbiju jeste da se nastavi sa dobrim politikama i očuvanjem bafera, kao što je i predviđeno stendbaj aranžmanom. Kamer je pohvalio odličan početak sprovođenja stendbaj aranžmana, dobre politike, izgrađene bafere i očuvanu akroekonomsku stabilnost. On je takođe pohvalio način zatezanja monetarne politike od strane Narodne banke Srbije, uz konstataciju da je postepen pristup primeren trenutnim uslovima.

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković istakla je, na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Grupacije Svetske banke, da se ove godine u Srbiji očekuje realni rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od 2 do 3 odsto, zatim njegovo ubrzanje na raspon od 3 do 4 odsto u 2024. godini, a nakon toga i povratak na pretpandemijsku putanju rasta od oko 4 procenta godišnje. Istakla je da Srbije ove godine očekuje značajnije popravljanje tekućeg deficita u uslovima nižih uvoznih cena energenata, oporavka energetskog sektora i visokog rasta izvoza prerađivačke industrije, saopšteno je večeras iz kabineta guvernera NBS. Ona je naglasila i da je izvoz usluga u 2022. godini povećan za rekordna 42 procenta, pri čemu je u četiri uslužna sektora vrednost izvoza dostigla ili premašila dve milijarde evra, uz godišnju stopu rasta u 2022. od 30 do 50 odsto. Guverner je posebno govorila o tome da je Srbija, uprkos višestrukim krizama, očuvala i stabilnost i otpornost domaćeg bankarskog sektora.  U prilog tome, kako je navela Tabaković, govore i svi relevantni pokazatelji poslovanja banaka, koji su znatno iznad regulatornih zahteva Narodne banke Srbije – od pokazatelja adekvatnosti kapitala bankarskog sektora, koji je na kraju decembra 2022. godine bio iznad 20 odsto, preko visokih pokazatelja likvidnosti, do istorijski najnižeg nivoa učešća problematičnih kredita od odsto. Zbog svega toga, Srbija je na korak do dobijanja investicionog rejtinga, pri čemu sve rejting agencije ističu kredibilitet monetarne politike, pokazanu otpornost srpske ekonomije, očuvanu stabilnost u bankarskom sektoru i disciplinu u javnim finansijama, dodala je guverner Tabaković. U saopštenju se navodi da je tokom prolećnog zasedanja MMF i Grupacije Svetske banke, MMF objavio veliki broj izveštaja na teme globalnih ekonomskih izgleda i globalne finansijske stabilnosti. Takođe, održani su i brojni sastanci posvećeni regionalnim izgledima. Prezentaciju za Evropu držao je Alfred Kamer, direktor Sektora za Evropu u Međunarodnom monetarnom fondu. Tokom prolećnog zasedanja ocenjeno je da svetsku ekonomiju i dalje karakteriše velika neizvesnost i da su rizici i dalje vrlo izraženi. MMF očekuje da globalni privredni rast uspori sa 3,4 odsto u 2022. na 2,8 odsto u 2023. godini, uz ubrzanje na 3,0 procenta u 2024. godini. Kao ključni rizici navedeni su potencijalno pogoršanje globalnih finansijskih uslova koji mogu dodatno oslabiti privredni rast, visoka zaduženost vodećih svetskih ekonomija i produženo trajanje konflikta u Ukrajini koje ponovo može da podstakne rast cene hrane i energenata. Takav scenario mogao bi da utiče i na dalje zaoštravanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka.  Kada je reč o inflaciji, MMF očekuje usporavanje globalne inflacije na oko 7 odsto u proseku u 2023. godini, koje će uglavnom biti vođeno cenama primarnih proizvoda, pri čemu očekuju zadržavanje bazne inflacije na višem nivou u nešto dužem periodu. Istovremeno MMF ove i sledeće godine očekuje privredni rast zone evra po stopi od 0,8 i 1,4 odsto, a prosečnu stopu inflacije na nivou od 5,3 i 2,9 odsto.  Za Evropu ove i sledeće godine očekuju rast od 0,8 i 1,7 procenata, i usporavanje prosečne stope inflacije prvo na 10,5 odsto ove godine, a zatim na 6,5 procenata u 2024, dodaje se u saopštenju NBS.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Subota
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana