NATO agresija na SRJ zločin koji godinama postaje sve veći Tanjug

Objavljeno: 22.03.2019. 13:47 Izmenjeno: 23.03.2019. 15:18

Povodom 20. godišnjice od NATO agresije, u Domu vojske Srbije otvorena je Međunarodna konferencija „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva“, koju je organizovao bivši šef diplomatije, Živadin Jovanović, i gde će tokom dva dana govoriti više od 200 gostiju iz 45 zemalja.

NATO agresija na SR Jugoslaviju je zločin koji godinama postaje sve veći i veći, izjavio je danas predsednik Savezne Vlade SRJ u vreme NATO bombardovanja 1999. godine Momir Bulatović, koji je istakao da je imao istorijsku čast da sa mesta predsednika savezne Vlade učestvuje u odbrani svoje države, pre, tokom i nakon zločinačke agresije NATO.

Bulatović je na, na međunarodnoj konferenciji pod nazivom „Mir i napredak umesto ratova i siromaštva“ koja se održava u Domu Vojske Srbije, povodom 20 godina od NATO agresije, naveo da 20 godina kasnije razmere počinjenog zločina pokazuju da je vremenom i posledicama, po međunarodni mir i situaciju u svetu, taj zločin postao još veći, nego što je delovao u vreme izvršenja.

„Bombardovanjem i ubijanjem se ne može rešiti nijedan politički problem, s toga ni nakon dve decenije problem Kosova i Metohije nije rešen, jer Srbi i Albanci nisu postigli obostrano pravedno rešenje, koje bi se zasnivalo na pravu, a ne na sili. Uzrok toga leži u ambicijama i aspiracijama NATO-a“, rekao je Bulatović.

Podsetio je na diplomatski napor kako bi se izbegao rat sa NATO-om 1999. godine i naveo da je još 1998. godine teroristička organizacija koja je samu sebe nazvala Oslobodilačka vojska Kosova organizovano obučavana i finansirana u inostranstvu, te da su se bez ikakvog posebnog skrivanja prebacivale manje grupe ekstremista iz Albanije.

„I da smo prihvatili i da smo odbili u Rambujeu bio bi isti rezultat, bili bismo okupirani od NATO, samo sa jedne strane smo mogli to biti sa našom saglašnošću, kapitulacijom, a sa druge strane vojnom silom. Stoga smo odlučili da taj ultimatum ne prihvatimo“, kazao je Bulatović.

Zamenik predsednika Državne Dume Ruske Federacije Pjotr Olegović Tolstoj istakao je da je pre 20 godina izvršen zločin nad SRJ bez saglasnosti UN, suprotno međunarodnom pravu, jer zapad nije bio zadovoljan zbog težnje političara i težnje jedne zemlje da budu jedinstveni.

„I za Rusiju to je bilo pravo otkriće, tada je većina građana moje zemlje shvatila cenu reči zapada. Ta laž traje do danas“, kazao je Tolstoj.

Kako je naveo, kada je nekoliko godina posle bombardovanja došao u Srbiju, pokazivali su mu mesta gde su padale bombe, ali on je bio zapanjen drugim stvarima – u očima muškaraca video je tugu, setu, čak i kada su se smejali.

Prema njegovim rečima, ni danas politika koja je bila pre 20 godina nije promenjena, u rečima je jedno, na delima drugo, što dokazuje i to da se posle bombardovanja SRJ dogodio Avganistan, Irak, Libija, pokušaj svrgavanja režima u Siriji…, čime su se svi uverili u to da postoje dvostruki standardi, koji su način za ostvarivanje geopolitičkih ciljeva.

„Kod nas u Rusiji postoje oni koji kada pričamo o Srbiji kažu ne možemo mi da budemo veći Srbi od Srba, ali u stvari nije tako zato što Amerikanci mogu da budu veći Albanci od Albanaca, Nemci veći Hrvati od Hrvata, pa zašto mi ne možemo“, kažao je Tolstoj.

Ističe da se NATO agresija ne sme zaboraviti i dodaje da kao pravoslavni narodi treba da oprostimo, ali onima koji su svoj greh spoznali.

„Onima koji nisu spoznali svoj greh ne treba oprostiti. Oprostiti im znači da smo priznali da su bili u pravu pre 20 godina. Mi se sa tim ne slažemo“, ističe Tolstoj.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da je SRJ bombardovana zato što ih nije zadovoljavao Slobodan Milošević, kaže Tolstoj i ističe da je to neprihvatljivo.

Komentarišući presudu na doživotni zatvor Radovanu Karadžiću, Tolstoj kaže da nije problem imati različita mišljenja o tome, ali da ukoliko je u Tribunalu suđeno prema pravdi, morali su biti osuđeni i Madlin Olbrajt i Bil Klinton, koji su doneli odluku o bombardovanju.

„Mi ništa zaboravili nismo, mi ništa oprostiti nećemo i ono što je najvažnije moramo da budemo ono što jesmo da bi buduća pokolenja bila ono što jesu i da bi mogli samostalno da određuju kako će da žive“, zaključio je Tolstoj.

Predsednica Svetskog saveta za mir iz Brazila Sokoro Gomeš navela je da je NATO rat u Jugoslaviji bio korak koji su preuzele imperijalističke zapadne sile kako bi sprovele strategiju svetske dominacije koristeći region Evrope kao teren, a imajući za cilj Rusiju.

Kako je dodala, deo tog koraka bio je i širenje NATO-a ka istoku sa postepenim integrisanjem zemalja u svoje redove koje su prethodno činile sovjetski blok u okviru Varšavskog pakta.

„Vodeći rat protiv Jugoslavije i pokušavajući da se na Kosovu uspostavi protektorat koji bi kasnije postao autonomna nacionalna država, američki imperijalazam je stvorio jednu teritorijalnu enklavu na Balkanu“, kazala je Gomeš.

Istoričar iz Izraela Gideon Grajf naveo je da se iz današnje perspektive može zaključiti da bombardovanje nije postiglo ono što je bio cilj, odnosno da je stradanje nastavljeno, a umesto da prestanu ratovi u regionu, takozvana OVK je nastavila svoje aktivnosti na Kosovu i nakon bombardovanja i proširila se u druge delove Srbije i u Severnu Makedoniju.

Kaže da je NATO intervencija bila zasnovana na pogrešnoj proceni konflikta na Kosovu i Metohiji i navodi da su pretpostavili da samo srpske snage prave incidente i zločine na KiM.

„Ali, to nije tačno, oni koji su odgovorni bombardovanje opravdavaju time da su hteli da jugoslovenska vlada pristane na međunarodne snage na KiM, ali stradanja su mogla biti izbegnuta diplomatijom. Velike sile treba da budu oprezne i sa manje entuzijazma i žara da se opredeljuju na oružane napade“, kazao je Grajf.

 

Ðorđević: NATO agresija se ne sme zaboraviti

NATO agresiju ne smemo da zaboravimo, o tome moramo da pričamo kako bi deca i buduća pokolenja znala kako da učine da se to više nikada ne ponovi ni u Srbiji, niti bilo gde na svetu, izjavio je danas ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Ðorđević.

Ðorđević je, na međunarodnoj dvodnevnoj konferenciji pod nazivom “Mir i napredak umesto ratova i siromaštva”, koja se održava u Domu Vojske Srbije, a koju organizuje Beogradski forum za svet ravnopravnih, SUBNOR Srbije, Društvo srpskih domaćina, povodom 20 godina od NATO agresije na SR Jugoslaviju, rekao da se Srbiji dešavalo mnogo ružnih stvari u istoriji.

“Činjenica je da je Srbija uvek birala pravu stranu i bila na strani pobednika. Neki danas treba da razmisle na čijoj su strani“, rekao je Ðorđević.

Kako je rekao, 1999. godine, za vreme NATO agresije, 78 dana bilo je vrlo teško boriti se protiv svih, a pri tom se osećati usamljeno, jer Srbija je tada imala samo podršku u smislu da smo znali da imamo i prijatelje, ali nije mogla imati vojnu podršku.

“To da smo na pravoj strani i da želimo slobodu održalo nas je sve”, rekao je Ðorđević i dodao da nas je sve u zemlji do 2012. godine bilo maltene sramota od toga što nam se dogodilo, te da je tek dolaskom sadašnjeg predsednika Aleksandra Vučića na čelo Vlade Srbije i željom da se nešto promeni izabrano, prema rečima Ðorđevića, blagu reč da je to što nam se desilo agresija.

“Ta agresija nije trajala samo 78 dana, nastavilo se i do danas, posedice su prisutne”, rekao je Ðorđević i podsetio da je stradalo oko 3.000 ljudi, vojnika, policajaca, civila, dece.

Kako je kazao, broj nastradalih nije konačan, oni se mogu brojati i danas, jer i danas umiru oni za koje se “ne zna da li je to zato što im je vreme ili zbog posledica na zdravlje zbog bombardovanja”.

“Mi smo veliki narod, mali po broju, ali narod koji ume da oprašta. Međutim, ne smemo da zaboravimo. NATO agresiju ne smemo da zaboravimo, o njoj moramo da pričamo kako bi deca znala kako da se ponašaju kako se to više nijkada ne bi ponovilo, ne samo nama, već nigde u svetu. I danas postoje žarišta, ali ovo ne sme da se ponovi”, kaže ministar.

On je istakao da Vlada Srbije i predsednik Vučić vode slobodarsku politiku, i dodao da Srbija ne želi konfrotaciju ni sa kim, niti bilo koje ratove u čitavom svetu koji donose siromaštvo.

“Srbija je slobodarska zemlja. NATO agresija nam se desila, ali naša država je danas spremna da odbrani bilo koji deo svoje teritorije. Nećemo dozvoliti da nam se desi ponovo ono što se dešavalo našem narodu. Srbija je spremna da odbrani svoj narod”, naveo je Ðorđević.

Vladika bački Irinej Vulović kazao je da Crkva kroz istoriju, a posebno od dana agresije neguje kulturu sećnja i nalazi se u epicentru te kulture, kao i da prvenstveno neguje molitveno sećanje i to sa uverenjem da žrtve nisu mrtve, već su mrtvi dželati tih žrtava.

Ističe da, nažalost, i danas postoji propaganda koja žrtve pokazuje kao ubice, a ubice kao žrtve i dodaje da će trebati vremena da se ta “zatrovana duhovna atmosfera raščisti”.

Predsednik Saveta Srba Crne Gore Momčilo Vuksanović kazao je da potpisivanjem primirja u Kumanovu zločini NATO alijanse na SR Jugoslaviju nisu prestali i naveo da je sadašnje rukovodstvo Crne Gore, ne pitajući svoje građane, državu učlanilo u NATO.

“To je najveće beščašće, aktuelna vlast je na taj način opravdala zločine nad svojim narodom, a stradanje našeg prostora se nastavlja. Bombe su ostavile strašne posledice, pa je jasno da je broj obolelih od raka izazvanih zbog bombardovanja sve veći, u Crnoj Gori je utrostručen”, kazao je Vuksanović i dodao da je u Crnoj Gori pokrenuta inicijativa za formiranje parlamentarne komisije za ispitivanje posledica bombardovanja.

U ime srpske dijaspore, na konferenciji se obratio Mihailo Gavrilović, Srbin iz Londona, koji od svoje 11 godine živi u inostranstvu, koji je najveći deo vremena živeo u Britaniji, a osam godina u Nemačkoj.

“Sve te države su članice NATO-a. Možete da zamislite kako smo se osećali kada smo bili izloženi demonizaciji Srbije i Srba”, kazao je Gavrilović i istakao da su bombe po Srbiji i Crnoj Gori padale 1999. godine, ali da je medijski rat počeo bar 10 godina ranije.

U ime humanitarnih organizacija SOS Jugoslavija i SOS Kosovo i Metohija prisutnima se obratio Enriko Vinja koji je istakao da i nakon 20 godina od NATO agresije potrebno je podržati i pomoći srpskom narodu u južnoj pokrajini, koji i u 21. veku žive u enklavama.

Kako kaže, njemu je situacija na KiM poznata i iz “prve ruke”, jer često odlazi i posećuje Srbe u enklavama, južno od Ibra, tako da su mu poznati i problemi Srba koje izaziva i danas, navodi, UČK-a.

“Poznati su mi problemi sa UČK-a. I danas samo mogu da odem na KiM uz pratnju KFOR-a, a Srbi mi stalno kažu istu stvar – moraš da govoriš u ime nas, nemoj da nas ostaviš same u enklavama”, kazao je Vinja.

Ističe da je važno ostati uz Srbe sa Kosova i Metohije, pomoći im da se suprotstve vojnoj eskalaciji i mogućem ratu i podržati njihov miran način borbe i njihovu pregovaračku poziciju.

“Potrebno je ostati uz njih i podržati njihovu želju za mirom”, kazao je Vinja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
Vedro

Trenutna temperatura 35°C

Vedro

Subota
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 33°C
Min: 23°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana