Natalijina ramonda – cvet feniks, ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela Studio B, Tanjug

Objavljeno: 11.11.2021. 13:52 Izmenjeno: 12.11.2021. 20:03

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se danas, a kao glavni motiv za amblem tog praznika u Srbiji koristi se cvet Natalijina ramonda.

Srbija i svet danas se sećaju i obeležavaju Dan primirja u Prvom svetskom ratu. Ovaj praznik širom sveta obeležava se komemorativnim ceremonijama i polaganjem venaca, ističe istoričar Nebojša Damjanović a dodaje u Srbiji se proslavlja od 2012. godine, u znak sećanja na dan kada su 1918.godine u železničkom vagonu u Kompjenju, sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.

„Prvi svetski rat bio je kataklizma evropskih, a potom i svetskih razmera, a tako masovna pogibija ljudi i razaranje bilo je potpuno neviđeno do tog vremena. Od svih naroda koji su bili zahvaćeni Prvim svetskim ratom, najveću cenu platili su Srbi“, naglašava istoričar Nebojša Damjanović  i dodaje da tome svedoči činjenica da je samo u Srbiji poginulo i umrlo više od 1.247.000 ljudi.

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijine ramonde, ugrožene vrste u Srbiji. Kustos i botaničar u Prirodnjačkom muzeju Uroš Buzurović naglašava da je ovaj cvet u botanici poznat i kao cvet feniks.

Natalijina ramonda je pravi ukras krečnjačkih stena, naročito kada cveta, ističe Buzurović, a dodaje ovaj cvet poseban je i po tome što ima višestruku simboliku, koja govori o srpskom narodu i iskušenjima kroz koja je prošao.

Reč je o zaštićenoj vrsti koja je poznata i kao „cvet feniks“ jer čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi zbog čega je i izabrana za simbol obeležavanja ovog značajnog datuma – da ukazuje na uzdizanje srpske države iz pepela i iskušenja kroz koja je naš narod prošao u Prvom svetskom ratu.

Natalijina ramonda pripada familiji Gesneriaceae čiji predstavnici uglavnom naseljavaju tropska i subtropska područja širom sveta, pojašnjava za Tanjug vanredni profesor na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu Maja Lazarević.

Ona navodi da u Evropi postoji samo pet vrsta ove familije i da su sve endemiti, odnosno vrste ograničenog rasprostranjenja.

„Smatra se da su sve ove vrste biljke znatne starosti („živi fosili“), ostaci tropske i subtropske flore koja je u davnoj prošlosti, kada je klima na ovim prostorima bila vlažnija i toplija, bile mnogo šire rasprostranjene nego danas“, kaže Lazarević.

Kako objašnjava, kada je krajem ovog perioda došlo do zahlađenja i pocelo Ledeno doba, ove biljke su se spustile južnije i na niže nadmorske visine u staništa kao što su klisure i kanjoni u čijim „ušuškanim“ uslovima su mogle da prežive, a po završetku Ledenog doba postepeno su ponovo počele da šire svoje areale do granica u kojima ih danas nalazimo.

Vrstu Ramonda serbica (Srpska ramonda), kaže Lazarević, opisao je Josif Pančić davne 1874. godine na osnovu biljaka koje je sakupio na planini Rtanj u Srbiji.

Dodala je da je nekoliko godina kasnije Sava Petrović, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića, koji se iz hobija bavio i botanikom, u Jelašničkoj klisuri i na Suvoj planini našao biljke veoma slične, ali ne i identične ovoj vrsti.

„Pošto nije bio siguran da li se radi o istoj ili novoj vrsti, obratio se za pomoć Josifu Pančiću, koji je zaključio da su pronašli još jednu novu vrstu koju 1882. godine zajedno opisuju kao Ramonda nathaliae u čast kraljice Natalije Obrenović“, navodi Lazarević.

Dodaje da su obe vrste višegodišnje, spororastuće i naseljavaju slične tipove staništa – klisure i kanjone u brdsko-planinskim predelima, ali i strme, stenovite planinske strane.

Obe vrste nepovoljne uslove na staništu, kao što su nedostatak vlage, visoke ili niske temperature, preživljavaju ulaskom u anabiozu – fiziološko stanje u kome se njihov metabolizam usporava, a nadzemni organi dehidriraju, tako da gube i do 95 odsto vode.

Kada uslovi na staništu ponovo postanu povoljni, one u roku od 48 sati do nekoliko dana ponovo uspostavljaju normalnu metabolicku aktivnost i ozelenjavaju, zbog čega se još nazivaju i „biljke koje vaskrsavaju“ ili „biljke feniksi“, objašnjava Lazarević.

Ona je jedna od autorki izložbe koja će danas biti otvorena u Beogradu, povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu.

Reč je o izložbi „Dani ramondi, vaskrsavajućih dragulja Balkanskog poluostrva“ koja će, sa početkom u 12 sati, biti otvorena u Botaničkoj bašti „Jevremovac“.

Posetioci će na atraktivnim panoima moći da se upoznaju sa biologijom, ekologijom i fiziologijom Natalijine ramonde i srpske ramonde, a biće izloženi i živi primerci tih vrsta.

Izložba će biti otvorena do ponedeljka, 15. novembra od devet do 16 sati.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Vedro

Trenutna temperatura 24°C

Vedro

Nedelja
Pretežno sunčano

Max: 35°C
Min: 22°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana