Tri problematične tačke u odnosima

Objavljeno: 26.09.2018. 17:34 Izmenjeno: 26.09.2018. 19:14

Direktor Agencije za ispitivanje javnog mnjenja Faktor plus Vladimir Pejić je, predstavljajući danas rezultate istraživanja o odnosima Srba i Albanaca koje je ta agencije uradila za potrebe Tanjuga, ukazao je na tri problematične tačke u tim odnosima – istorijske, religijske i kutlurološke razlike, problem Kosova i Metohije, te stereotipe koji vladaju.

 

Kosovo je, kaže, glavni kamen spoticanja, za 58 odsto Srba i za njih je to gorući problem, dok Albanci smatraju da je to rešena stvar.

Pejić je pre svega naveo da je istraživanje pokazalo da se Srbi i Albanci ne poznaju baš najbolje, ali da jedni za druge, između ostalog, smatraju da su agresivni.

Prema anketi 57 odsto ispitanih Albanaca smatra da su Srbi agresivni, a 51 odsto smatra da su Albanci agresivni.

Kada je reč o istorijskom poreklu i geografskoj pripadnosti, i jedni i drugi smatraju da nema sličnosti između dva naroda što ukazuje na odsustvo želje za bilo kakvom vrstom identifikacije i to je nešto što bi moralo da se menja u budućnosti, rekao je Pejić.

Može se konstatovati, dodao je on, da u njihovim mišljenjima dominiraju stereotipi, međutim, kako je naveo oni su jedni kod drugih prepoznali i neke druge dobre osobine.

“Trećina građana Srbije smatra da su Albanci lojalni i vredni. To je dobro. Ne vidi se samo ono što je negativno. Kada je reč o negativnim kvalifikacijama ima dosta toga što nije lepo ni čuti, a pri tome nije utemeljeno na podacima već na predrasudama”, rekao je Pejić.

Pejić kaže da je visok procenat građana u obe zemlje kojima ne smeta da Srbi odnosno Albanci posete tu drugu zemlju, tačnije da smo jedni kod drugih dobrodošli kao gosti, ali, prema istraživanju, nema prostora za šuzivot.

Ipak, više od polovine ispitanih smatra da bi dva naroda mogla i trebala da rade zajedno i to je, ističe Pejić, optimistično.

Prema njegovim rečima, u Srbiji možda postoji više želje za boljim odnosima sa Albancima, iako su građani Srbije više opterećeni pitanjem Kosova, dok u Albaniji misle da je to gotova stvar.

„U mnogo većoj meri, Srbi smatraju da je odnos sa Albancima određen odnosom prema Kosovu, mnogo ih više opterećuje, i to je jedna od stvari koja nužno mora biti rešena“, rekao je Pejić dodajući da su i jedni i drugi opterećeni istorijskim događajima i politikom.

Ipak, nije mali broj onih koji smatraju da je odnos Srba i Albanaca važan.

Istraživanje pokazuje, gledano na period u poslednjih pet godina, da i Srbi i Albanci smatraju da nema pomaka u međusobnim odnosima, čak Albanci, kaže Pejić, smatraju da su odnosi i lošiji dok su Srbi u tom smislu optmističniji.

Istraživanje je pokazalo da je malo Albanaca koje poznaju nekog Srbina i obrnuto i da Srbi imaju negativniji stav prema Albancima (64 odsto) u odnosu na Albance (59) odsto.

„Kada gledamo u budućnost, slična je situacija. Mislim da optimizam nije na visokom nivou. Više od polovine Srba i Albanaca smatraju da se odnosi neće promeniti“, naveo je Pejić.

On je dodao da su dva naroda ocenila da bi im bolji međusobni odnosi doneli stabilnost (33 odsto Srba I 37 odsto Albanaca) i stabilizaciju političkih I ekonomskih odnosa.

S druge strane, ne postoji velika svest o tome koliko je zaista potrebno da postoje dobri odnosi između Srbije i Albanije kada je reč o ekonomskom razvoju, socijalnoj ravnopravnosti, a ne mogu ni da na pravi način formulišu zajednički cilj.

„Ali to što su i jedni i drugi istakli stabilnost jeste taj zajednički cilj, samo što ga nisu tako iskazali“, rekao je Pejić.

Srbi su, dodaje Pejić, svesniji da su međuosobni odnosi dve zemlje ključni za region.

Prema njegovim rečima, političari nisu prepoznati kao neko ko doprinosi rešavanju problema, i često su, kaže, neopravdano obeleženi kao negativci (60 odsto Srba I 56 odsto Albanaca smatra da oni negativno utiču na odnose).

„I pored toga što ovo nije u potpunosti tačno, političari bi mnogo više morali da vode računa šta govore i da se potrude da poprave odnose“, rekao je Pejić i ukazao da veliku ulogu u odnosu Srba i Albanaca imaju i velike sile, Rusija, SAD i EU.

Srbi, pokazuje istraživanje, imaju najpozitivnije mišljenje, ako se govori o okruženju, o Grcima i Crnogorcima, a Albanci o Italijanima, Grcima i Crnogorcima, dok negativno misle jedni o drugima, odnosno Srbi imaju negativan pristup prema Albancima i obrnuto.

Istraživanje Faktor plusa obavljeno je u avgustu, na uzorku od 1. 000 ispitanika u Srbiji, bez Kosova i Metohije, i 1. 000 u Albaniji.

Reč je, inače, o prvom takvom, komparativnom ispitivanju javnog mnjenja u dve zemlje na temu „Odnos srpskog i albanskog naroda, perspektiva tog odnosa, tačke sporenja, mogućnosti i polja saradnje“.

Rezultati istraživanja predstavljeni su danas na pres konferenciji u hotelu Metropol u Beogradu, a rezultate su komentarisali politički analitičar, publicista iz Tirane, Ben Andoni, i profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović.

Srbi i Albanci da se okrenu sličnostima, a ne razlikama

Srbi i Albanci trebalo bi da se okrenu sličnostima, a ne onome po čemu se razlikuju, a za unapređenje odnosa neophodni su dijalog i saradnja na svim niovima, smatraju profešor Profesor FPN i zamenik predsednika Centra za spoljnu politiku Dragan Ðukanović i publicista i politički analitičar iz Tirane Ben Andoni.

Andoni je ocenio da ne bi trebalo trošiti vreme na priče o razlikama između Albanaca i Srba već da treba staviti akcenat na sličnosti.

„Priča o tome da postoje mnoge razlike je lažna. Među Srbima i Albancima postoje samo tri razlike – Kosovo, jezik i politika. Kosovo je teška tema za Srbiju“, rekao je Andoni na predstavljanju rezultata istraživanja koje je agencija Faktor plus uradila za potrebe Tanjuga, a povodom projekta „Srbi i Albanci – kojim putem dalje“, koji Tanjug realizuje u saradnji sa albanskom nacionalnom agencijom ATA i uz podršku Ambasade Kraljevine Norveške.

Andoni je dodao u šali da su pre sto godina savetovali Srbima kada dolaze u Albaniju da ponesu tri suve stvari – suve čarape, suv novac i suvi barut, a da im je danas, kao i svima, potrebno da ponesu samo suv novac i engleski jezik.

Dodao je da su Albanci bili bliski sa Srbima u vreme komunizma, da se tada gledala jugoslovenska televizija, pratila kultura i sport, a da sada ipak ne postoji zainteresovanost jednih za druge.

„Albanci su imali puno veza sa Srbijom, sada se priča više o razlikama a ne o sličnostima dva naroda“, rekao je Andoni koji je najveći deo razgovora vodio na srpskom jeziku.

Andoni je ocenio da umetnici, pogotovo mladi, danas sarađuju više nego što bi se očekivalo.

Prema njegovim rečima, dva naroda su isuviše zatrovana političkim igrama.

„Moramo pronaći mir, što političari ne žele, jer će izgubiti političke poene i reputaciju, manipulišu patriotizmom …. a običnim ljudima je muka i umorni su od takvih priča“, rekao je Andoni i dodao da političari, sve dok ne dođe vreme za izbore, pokazuju da postoji mnogo veza između dva naroda.

Dodaje i da su „političke igre“ popularne i u Srbiji i u Albaniji, jer je to način da političari „zamajavaju“ narod, da ne misli na nezaposlenost, nepotizam, korupciju.

Prema njegovim rečima, nije istina da Albanci ne vole da im Srbi dolaze, jer oni veoma vole strance.

„Volimo da imamo susede poput Srba iako se više ne graničimo, ali vas i dalje percipiramo kao komšije“, rekao je Andoni i izrazio zadovoljstvo što Srbi sa severa Kosova sarađuju sa Albancima i otkrivaju Albaniju.

Veoma je važno da Srbi i Albanci žive bez granica koje im nameću političari, rekao je on i dodao da je razumevanje drugog narativa veoma važno, kao i to da se gleda u budućost.

Ukazao je da je kulturna saradnja dve zemlje veoma važna, da su Albanci još pre dve decenije preveli sve najvažnije srpske književnike, što, kako kaže, nije slučaj sa Srbijom.

Naveo je takođe i da činjenica da milion mladih Albanaca za dve godine nije pročitalo nijednu knjigu, otežava proces promene njihovih stavova.

Takođe, on je ukazao na problem obrazovanja jer mladi uče da su im Srbi i Grci neprijatelji.

I zbog svega toga je, kaže, važno ono što rade Tanjug i ATA, i norveška Ambasada u Beogradu, jer se tako stvaraju kontakti, ukazujući na važnost dijaloga, kako bi se promenila međusobna percepcija Srbija i Albanaca.

On je takođe izrazio žaljenje zbog mnogih dobrih inicijativa koje su pokrenute u cilju zbližavanja dva naroda, koje kako je dodao ipak nisu zaživele.

Da je dijalog važan za izgradnju boljih odnosa, smatra i profesor Dragan Ðukanović, koji ističe da „nije bitno da li sebe percipiramo kao susede“ i da imamo mnoge međusobne probleme koje moramo rešiti.

Primećuje da je Albanija sada možda više stavila fokus na njenu mediteransku dimenziju spoljne politke i navodi da je za tu zemlju važno da ima osigurane dobre odnose i sa balkanskim zaleđem.

„Bez odnosa sa Srbijom to neće biti moguće“, podvukao je Ðukanović.

Sa druge strane, ukazuje da je i Srbiji važno da prevaziđe loše nasleđe odnosa sa Albanijom, još iz Titovog perioda, koji je, kaže, bio u stalnoj senci kosovskog pitanja i dodaje da je važno da se prepoznaju kanali tih odnosa.

„Rezultati nas upućuju na prilično pesimistične žaključke, da se gotovo ništa ne može uraditi, međutim, višeslojni dijalog mora da se odvija, i to najpre između elita – poitičkih elita i vlada, a potom i na nivou društva, jer ako on izostane ništa se suštinski neće poboljšati“, smatra on.

Čini mu se da je sve u senci kosovskog problema i još uvek nerešenog procesa normalizacije odnosa između Beograda i Prištine i kaže da će se, ukoliko i kada dođe do pravno-obavezujućeg sveobuhvatnog sporazuma Beograda i Prištine, ambijent u kojem ragzovaramo sa albanskim narodom i Albanijom promeniti.

Ukazao je da postoje brojne oblasti u kojima je dobra saradnja, poput ekonomije, u kojoj Srbija ostvaruje suficit, kao i nauke i kulture, ali da i dalje postoji problem sa manjinama, koji još uvek ne možemo da „preskočimo“, odnosno to što Albanija insistira ne pravima Albanaca u Preševskoj dolini, dok Srbija insistira na dodatnoj zaštiti Srba u Albaniji.

Važno je, naglašava, da saradnja mora da postoji, da se nastavi saradnja elita, koje bi trebalo da šalju „međusobne pozitivne signale“, da jača saradnja dve vlade i među resornim ministarstvima.

„Bez toga, napretka u odnosima neće biti“, rekao je Ðukanović i dodao da bi, s obzirom na otvorena istorijska pitanja, bilo zanimljivo da se možda osnuje međudržavna komisija, sačinjena od stručnjaka, koja bi analizirala odnose dve zemlje i naroda.

Posebno je, podvukao značaj infrastrukturne saradnje.

„Važno je da što pre dobijemo “autoput mira“, Niš – Priština – Drač, da se dodatno povežemo“, rekao je Ðukanović.

Od pomoći je, dodao je, i saradnja nevladinog sektora, pa i medija, kao i da je Tanjug fantastično prepoznao momenat da napravi ovakav projekat i jedan pionirski poduhvat, kada su u pitanju srpsko-albanski odnosi, kao i da je značajna uloga medija u suzbijanju stereotipa.

Kako kaže, univerziteti ne sarađuju u dovoljnoj meri, pa je važno pospešiti taj vid kontakata, ako i dodatnu saradnju u oblasti bezbednosti, u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma.

„To su prioriteti na koje treba ukazati u narednom periodu“, dodao je.

Kada je reč o mlađoj populaciji Srba, koja uglavnom vidi uticaj problema Kosova na odnose sa Albanijom, Ðukanović kaže da je to opšte prihvaćen trend među mladima.

Ukazao je da je jedan od problema i obrazovni sistem, kroz koji treba da se odneguju drugačije vrednosti i drugačiji odnos prema susedima, pa samim tim i prema Albancima.

„Naši odnosi su važni za region. Ali, mladi u Srbiji i regionu, čini mi se se, nisu preterani optimisti, mnogi region napuštaju zbog ekonomske situacije i mnogih drugih, ali kod njih su, ipak, duboko ukorenjeni stereotipi prema susednim narodima i to je problem s kojim će se Srbija i u narednim generacijama dodatno suočavati“, rekao je Ðukanović.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Četvrtak
-

Trenutna temperatura 22°C

-

Petak
Pretežno sunčano

Max: 29°C
Min: 19°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana