Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog pokrenulo je kampanju „Stop femicidu!“ sa ciljem da se ukaže na taj problem i da se pronađu načini da se on reši. Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov uoči panela posvećenog femicidu rekao je novinarima da je resorno ministarstvo tu kampanju pokrenulo u saradnji sa nemačkom razvojnom agencijom (GIZ) i da će u narednih 16 dana organizovati različite panele i razgovore posvećene toj temi. On je rekao da će biti organizovani različiti skupovi sa porukom da je femicid društveno zlo i da je neprihvatljivo, i da će se dosledno raditi na tome da se realizuje proklamovana politika Vlade Srbije koja podrazumeva nultu toleranciju prema ovoj vrsti nasilja. Žigmanov je objasnio da će kampanja „Stop femicidu!“ biti posvećena ženama žrtvama nasilja koje će se ohrabrivati da nadležnim institucijama odmah prijave nasilje i dodao da će se raditi na tome da i državni organi odgovornije pristupaju rešavanju tog problema. Podsetio je da je pokrenuta inicijativa da se u izmenama Krivičnog zakonika u Srbiji femicid imenuje kao posebno krivično delo, a radiće se i na tome da se objavi popis žrtava femicida i da se ubuduće sačinjava registar nasilnika. „Razgovaraćemo i o tome da se u medijima izveštava o feminizmu bez senzacionalizma nego na primeren način i da se šalje poruka da svaki oblik agresije, netolerantnog govora i ponašanja sa elementima nasilja bude sprečen kao društveno nedopustivo delo koje se mora sankcionisati. Pozivamo sve da se unutar društva uključe i da vrlo jasno pošaljemo poruku ‘Stop femicidu!’ „, poručio je on. Šef Odeljenja za privrednu saradnju ambasade Nemačke Kristijan Šiling rekao je da je pitanje femicida veoma ozbiljno i da Nemačka želi da toj temi da mnogo veći značaj nego ranije. „Nemačka želi da ovu temu stavi u mnogo jači fokus nego što se to ranije radilo. Zato će sa našim partnerskim zemljama u nastavku razvojne saradnje Nemačke jednaka prava, jednakost i zastupljenost u jednakim odnosima između svih poslova biće u središtu. Zato smo i prošle godine započeli novi projekat zajedno sa novim Ministarstvom za ljudska i manjinska praca za socijalno ukjučivanje, između ostalog I žena“, rekao je on.

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog poručilo je , povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, da je ta vrsta nasilja, kao i svaka druga, neprihvatljiva, i da ono predstavlja društvenu anomaliju protiv koje se svi moramo odlučno i dosledno boriti. U svrhu podizanja svesti o ovom problemu i važnosti delovanja, Ministarstvo je ove godine pokrenulo kampanju „Stop femicidu!“, sa ciljem da se protiv ovog društvenog problema motivišu na akciju svi subjekti društva kako bi se ono smanjilo i zaustavilo, navedeno je u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Kampanja „Stop femicidu!“ sprovodi se, između ostalog, u medijima i na društvenim mrežama, prvi panel na ovu temu održan je u Beogradu, dok će ostali biti održani u Kragujevcu, Novom Sadu, Nišu i Novom Pazaru. Kampanja se sprovodi u okviru aktivnosti kojima Ministarstvo obeležava i 75 godina od donošenja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima Ujedinjnih nacija. Ministarstvo ukazuje na zabrinjavajuće podatke da je u našoj zemlji u poslednjih deset godina u rodno zasnovanom nasilju više od 300 žena izgubilo život, a samo ove godine ubijeno je 27 žena. Nasilje nad ženama i devojčicama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih prava u svetu, a nasilnik je najčešće partner, član porodice, ali može biti bilo koji poznati ili nepoznati muškarac. Neke žene godinama u tišini trpe sve ove oblike nasilja, što se neretko završi femicidom, stoga je važno ohrabriti žene žrtve nasilja i podići nivo svesti celokupnog društva da je ovaj način zloupotrebe moći neprihvatljiv, zaranjen i kažnjiv, ističe Ministarstvo. Ukazuje se da je borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan od prioritetnih ciljeva Vlade Srbije i da su tu učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Srbija ima dobar zakonodavni okvir, a 2017. godine donet je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Od 2016. godine u Krivični zakonik uvrštena su kao posebna krivična dela proganjanje, polno uznemiravanje i prinudni brak, 2018. godine usvojen je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, a 2021. godine Zakon o rodnoj ravnopravnosti i izvršene su izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije. Prostor za delovanje i unapređenje institucionalnog okvira i prakse i dalje postoji, pre svega na polju adekvatnijeg postupanja, zaštite žrtve i dužine trajanja razrešenja. Da bi se nasilje nad ženama i devojčicama u društvu smanjilo i nestalo, prvi korak je da svi mi, kao društvo i kao pojedinci, ne okrećemo glavu i ne ignoršemo zlo koje se, najčešće, dešava tu, blizu nas, navedeno je u saopštenju Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Svaka žena u Srbiji mora da ima pravo na život bez fizičkog nasilja i psihičkog zlostavljanja, izjavio je  Zaštitnik građana Zoran Pašalić povodom obeležavanja Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama. On je pozvao žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da to prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju Zaštitnika građana. Zaštitnik građana je apelovao na sve koji postupaju po prijavama žena da ulože dodatni napor kako bi se predupredilo ponavljanje nasilja i fatalni ishodi, saopštila je kancelarija Zaštitnika građana. „Primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je doprinela uspostavljanju mnogo bolje međuresorne saradnje policije, organa starateljstva i tužilaštva. Međutim, još postoji prostor za unapređenje rada tih organa, naročito kada je reč o praćenju sprovođenja hitnih mera, proceni rizika od nasilja i odabiru adekvatnih mera koje će biti sadržane u planu zaštite žrtve“, rekao je Pašalić. Istakao je da je nasilje neprihvatljivo u svakom obliku i da je neophodno postići nultu toleranciju na nasilničko ponašanje. Iskustvo institucije Zaštitnika građana pokazuje da ubistvu žrtve najčešće prethodi prekid bračne ili vanbračne zajednice, odnosno situacije gde se žrtva odvaži da prekine krug nasilja i napusti nasilnika, a bilo je i slučajeva kada je nasilje vršeno nad starijim članovima porodice, mahom ženama, navedeno je u saopštenju.

Prema dostupnim podacima, ove godine je u Srbiji ubijeno 27 žena, u prethodnih 10 godina više od 300 a najveći broj femicida dogodio se u domu žene, saopštila je  poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i početka globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“. Ona je zapitala gde smo kao društvo zakazali i imamo li efikasan sistem zaštite i podršku za oporavak žrtava porodičnog i partnerskog nasilja. „Donošenjem propisa, pokazali smo spremnost da se uhvatimo ukoštac sa ovim problemom, ali jednom doneti zakonski okviri, strategije i protokoli nisu dovoljni. Pravo mora da prati život efikasnim odgovorima na počinjeno nasilje i na nove izazove i okolnosti“, istakla je Janković. U saopštenju se navodi da je ova institucija uputila nekoliko inicijativa jer smatra da bi se značajno doprinelo poboljšanju položaja žrtava izmenama Krivičnog zakonika u pogledu definicije seksualnog nasilja zasnovane na konceptu nepostojanja pristanka, propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, ali i uvođenjem obaveze da nadležni u svim slučajevima obaveste žrtvu rodno zasnovanog i porodičnog nasilja o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora. Ukazala je i na potrebu izmene Zakona o javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji i većem kažnjavanju onih koji ih seksualno eksploatišu. Radi što efikasnijeg odgovora na rodno zasnovano nasilje, upućena je i inicijativa za bolju koordinaciju u radu nadležnih državnih organa i ustanova radi sprečavanja i zaštite od nasilja u porodici. Iz kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti naveli su da je, prema podacima Ujedinjenih nacija, lane u svetu ubijeno najviše žena i devojčica u poslednjih 20 godina – oko 89.000. Nasilje u Srbiji trpe žene iz različitih društvenih grupa a u dodatnom riziku su starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom.