Na svečanosti u Narodnom pozorištu danas je Milisavu Saviću uručena književna nagrada „Meša Selimović“ za roman „La sans pareille“ u izdanju „Agore“.

Nagradu koja se sastoji od plakete – reljefa sa likom Meše Selimovića (rad Miroslava D. Savića), Povelje i novčanog iznosa, laureatu je uručio novinar Dragan Bogutović, koji je sa Ognjenom Lakićevićem ustanovio ovo priznanje pre 28 godina.

Inače, Savić je 31. dobitnik ovog prestižnog priznanja, jer je nagrada tri puta deljena na ravne časti.

U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti“ za knjigu godine učestvovalo je 49 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara.

Savićev roman je dobio 17 glasova i među onima koji su glasali za pobedničko delo bili su i Draško Ređep i Jelica Živanović koji su održali besede o laureatu i njegovom romanu.

Jedan od doajena književne kritike Draško Ređep održao je besedu naslovljenu „Život je neuporediv, ali doživotan“.

Ređep je rekao da je Savić neuporedivi istraživač srpske moderne proze u kojoj se iskazuje bol naših proteklih decenija i na Savićevim stranicama se javlja kao obnovljena rana romantizma.

Savić je ovu knjigu napisao kao prvu i potonju svoju ispovest sugerisano tajnovitim vodenim žigovima smisla i besmisla, primetio je Ređep.

Prema njegovim rečima, Savić je ostajući neodoljivo veran svojim istraživačkim hrabrostima stila i motiva, sada, moćno vratio veru u roman, a rejting ove prestižne nagrade vinuo u takmičarsko poprište mladosti.

Jelica Živanović je u svom slovu „Prerušena ljubav“ ocenila da je književno delo Milisava Savića, još od svojih početaka, namenjeno čitaocima budućnosti.

„Govoreći danas o nagrađenom romanu „La sans pareille“, nećemo otkriti sve njegove priče. Čak ni njegov kraj. Neke će sačekati buduće čitaoce“, rekla je Živanović.

Ona je ocenila da je roman u čijoj je osnovi jedna ljubavna priča, daleko od običnog ljubavnog romana – to je roman metamorfoza, u kome se sustiču kako motivi, tako i postupci, književne tradicije i književni junaci, prostor i vreme, snovi i zbilja.

Savić je primivši nagradu održao besedu „Hasan-vodič iz tamnog vilajeta“.

Analizirajići najbolje delo Meše Selimovića Savić, „Derviš i smrt“ kao dobitnik nagrade sa njegovim imenom, zaključuje da je „jedini svetao lik u romanu, koji ostaje dosledan sebi od početka do kraja, jeste Hasan….suprotnost kolebljivom Nurudinu, jer uspešno miri „život i pravila“.

Savić ocenjuje da je životna filozofija Hasana jednostavna: svet jeste ružno i opako mesto, teško ga je prolepšati i poboljšati, ali je moguće učiniti ga podnošljivim za život.

„A život je iznad svake ideologije i uverenja. Onaj koji se odriče osećanja i strasti, uživanja i zadovoljstava, putovanja i upoznavanja drugog, kao da nije ni živeo“, zaključio je Savić.