foto tanjug

Potpredsednica vlade i ministarka energetika Zorana Mihajlović poručila je na predstavljanju Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030, sa vizijom do 2050. godine da je njegova primena šansa za razvoj cele zemlje.

Manja emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40 odsto u odnosu na emisiju koja je u Srbiji bila 90-ih godina, obnovljivi izvori energije u finalnoj potrošnji više od 40 odsto do 2030. i novi načini proizvodnje električne i toplotne energije, kao i izlazak iz proizvodnje na fosilna goriva, deo su nacionalnog energetskog i klimatskog plana do 2030, rekla je Mihajlovićeva.

Nacionalni energetski plan predstavljen je na svečanosti u Jugoslovenskoj kinoteci, a Mihajlovićeva je rekla da će država uraditi sve da se taj plan sprovede, bez obzira koliko bili veliki izazovi na tom putu, jer upravo taj plan predstavlja mogućnost rasta i razvoja, ne samo u domenu energetike, već na nivou čitave zemlje.

„Ovo je mogućnost da otvorimo nova radna mesta i imamo nove tehnologije, ovo je, takođe, mogućnost da mislimo na buduće generacije“, poručila je Mihajlovićeva.

Smatra da je trenutak da se učini sve, kako bi se u Srbiji električna energija koristila iz novih reverzibilnih hidroelektrana, ali i da se diverzifikuju naši prostori kada je u pitanju nabavka gasa.

Dodala je da je sada vreme kada Srbija treba da pokaže da je moguće podići energetsku efikasnost i dimnjake koji zagađuju okolinu zameniti drugim, koji neće imati štetne emisije gasova.

„Ove odluke koje donosimo danas daće rezultate tek za neki broj godina koji je ispred nas“, rekla je Mihajlovićeva.

Poručila je da je ovaj plan samo početak rada na unapređenju kvaliteta života u Srbiji i očuvanju životne sredine, a da je namera resornog ministarstva da plan bude transparetno predstavljen i građanima i nadležnim institucijama, kako bi bili svesni njegovog značaja i doprineli njegovoj realizaciji.

Nema više zatvaranja srpske energetike

Jedini garanti bezbednosti u gasnom sektoru za Srbiju su povezivanje sa državama u regionu i mogućnost nabavke gasa od više različtih dobavljača, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.

Smatra da je naša zemlja spremna za saradnju sa drugim državama u domenu energetike i da se neće vratiti vreme u kome je srpska energetika bila zatvorena.

Ona je navela da su priče o tome nije moguće nabaviti gas iz drugih izvora, sem ruskog, netačne i da iza toga stoje razni interesi zbog kojih je srpski energetski sektor godinama bio zatvoren.

„Sve priče koje se čuju da neće biti nijednog drugog gasa osim ruskog, da neće do nas doći nijedan drugi, da nema dovoljno azerbejdžanskog gasa, da nema dovoljno kapaciteta u TNG terminalu u Grčkoj, to su stalni otpori otvaranju tržišta“, rekla je Mihajlovićeva.

Prema njenim rečima, Srbija ima jednog dobavljača gasa, to je Ruska Federacija, kao i dva pravca snabdevanja, od kojih je jedan – Horgoš, zatvoren za treću stranu koja bi eventualno ponudila gas.

„To je u prethodnom periodu rezultiralo time da je cena gasa za privredu bila najviša u Evropi, jer smo bili zatvoreni, delom su to interesi lobija“, objasnila je ministarka.

Istakla je da je naša zemlja sada počela da se otvara, kao i da je očekivano da po tom pitanju ima mnogo otpora, napada i komentara.

Mihajlovićeva smatra da je „srpski energetski sektor godinama, (ne samo poslednjih šest godina), bio zatvoren“ i da je velika šteta što aktuelnu svetsku energetsku krizu naša zemlja dočekuje sa znatno manje mogućnosti za snabdevanje energentima.

„Da smo ranije završili gasovod Niš-Dimitrovgrad i da smo razgovarali o povezivanju sa drugim državama, imali bismo više mogućnosti za snabdevanje gasom. To su sve projekti čija izgradnja traje godinu-dve, a ne 100 godina. Nismo ulagali ni u nove kapacitete i zato danas uvozimo struju, što nije smelo da se desi“, zaključila je Mihajlovićeva.

Najavila je da će sledeće godine u septembru biti završena interkonekcija sa Bugarskom, te da će naša zemlja dobiti mogućnost da bar 40 odsto gasa za sopstvene potrebe dobija od drugih dobavljača, dodajući da je to garancija bezbednosti u gasnom sektoru.

„Razgovaramo o izgradnji interkonekcije sa Severnom Makedonijom, šteta je što nismo ranije radili na povezivanju sa Rumunijom i Hrvatskom, koja povećava kapacitet na TNG terminalu na Krku“, ocenila je ministarka.

Poručila je da Srbija treba iskoristi svoj položaj i poveže se sa državama u regionu, ukoliko želi da bude energetski bezbedna.

Naglasila je da povratka na „staro“ više nema i da više nema zatvaranja srpske energetike.

Ona je ovo izjavila odgovarajući na pitanja novinara posle predstavljanja predloga Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije.

Poručila je da je ovaj plan samo početak rada na unapređenju kvaliteta života u Srbiji i očuvanju životne sredine, a da je namera resornog ministarstva da plan bude transparetno predstavljen i građanima i nadležnim institucijama, kako bi bili svesni njegovog značaja i doprineli njegovoj realizaciji.

Šef Delegacije EU u Srbiji, Emanuele Žiofre, rekao je da Nacionalni energetski i klimatski plan Srbije treba da postavi ambiciozne ciljeve za smanjenje gasova s efektom staklene bašte, brzu integraciju obnovljive energije, poput one iz vetra i sunca i veću energetsku efikasnost do 2030.

Istakao je da je EU spremna da pomogne pomognemo oko energetske tranzicije u našoj zemlji razmenom tehničkih znanja, ali i finansijskom podrškom Evropske unije, bilo u vidu bespovratne pomoći, povoljnih zajmova i garancija ili mešovitih rešenja.

„Zajedno sa našim srpskim partnerima EU napreduje u diverzifikaciji energetskih izvora i ruta za snabdevanje. Pored tekućih radova na gasnom interkonektoru između Bugarske i Srbije, u pripremi je i nov interkonektor sa Severnom Makedonijom“, naglasio je Žiofre.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice, Artur Lorkovski, rekao je da Nacionalni planovi za klimu i energetiku igraju ključnu ulogu u zajedničkim naporima Energetske zajednice za ostvarenje postavljenih ciljeva za 2030. godinu koji su dogovoreni početkom jula.

„Mogu da pohvalim Srbiju za napredak koji je do sada

ostvaren“, reko je on.

Ocenio je da je sada vreme za napredak na sledeći nivo kroz konsultacije sa svim relevantnim zainteresovanim stranama.

Smatra da nove mere u Srbiji treba da budu usmerene ka potiuzanju dugoročnih ciljeva energetskih i klimatskih politika.

Prema njegovim rečima, u donošenju tih mera trebalo bi da se vodi računa da energetska tranzicija bude inkluzivna i socijalno

pravedna.