Mihajlović: Južni gasni koridor važan za čitav Z.Balkan Tanjug

Objavljeno: 04.02.2022. 13:12 Izmenjeno: 04.02.2022. 13:12

Istakla je da je Srbija diverzifikovala rute, ali da mora da učini mnogo i na diverzifikaciji snabdevača.

foto Tanjug

Južni gasni koridor je važan za čitav Zapadni Balkan pošto više ruta i snabdevača donosi gasnu stabilnost, poručila je  ministarka energetike Zorana Mihajlović, u video-poruci kojom se obratila učesnicima osmog ministarskog sastanka Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Bakuu.

Mihajlovićeva je podsetila da je 1. februara počela izgradnja gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, uz podršku EU i EIB i navela da će kada taj gasovod bude operativan u 2023. godini, Srbija biti spremna da se poveže sa drugim gasovodima, odnosno sa drugim snabdevačima gasa.

„Na ovaj način se otvaraju mogućnosti snabdevanja Srbije prirodnim gasom iz Azerbejdžana (Kaspijskog regiona), iz gasovoda na Južnom gasnom koridoru, ali i iz drugih izvora, postojećih (LNG terminal u Grčkoj) ili onih koji u perspektivi mogu biti izvor gasa za naš region (Istočni Mediteran)“, rekla je Mihajlovićeva.

„Iako Srbija ima dve rute snabdevanja gasom, kroz te gasovode teče ruski gas. Naša strategija, i zato smo ovde, jeste hitna diverzifikacija dobavljača. Upravo zato, Južni gasni koridor i gasovod TAP kao njegov ključni deo, jeste tako značajan za naše zemlje Zapadnog Balkana“, rekla je ona.

Kako je navela, naša vizija i strategija nisu samo interkonekcija Srbija-Bugarska, već i i povezivanje gasovodima sa svim našim susedima.

„Samo ako smo infrastrukturno povezani možemo biti i energetski bezbedni – to je poruka, naš zadatak, naša strategija. To je siguran put na političkoj i energetskoj bezbednosti regiona“, poručila je ona u obraćanju.

Energetska tranzicija i borba protiv klimatskih promena su, kako je rekla, globalni procesi koji traže od svake države da pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine.

Energetski, ekonomski i politički izazovi sa kojima se suočavaju Evropa i svet zahtevaju zajedničko delovanje, istakla je Mihajlovićeva.

Navela je da su ispred svih nas veliki energetski, ekonomski i politički izazovi koji traže zajedničko delovanje i razumevanje.

Energetska tranzicija traži od svake države da, kako kaže, pronađe ravnotežu između privrednog razvoja i zaštite životne sredine, između energetike i rudarstva i životne sredine.

„Međutim, energetska tranzicija je i pitanje energetske bezbednosti u uslovima kad ne samo energetski sektor, već i čitave ekonomije, idu u pravcu dekarbonizacije. Bez obzira na to koje godine proklamovali kao naš cilj, do kada želimo da budemo karbonski neutralni, mnogo je važnije da li na tom putu imamo jasnu sliku tektonskih promena koje moramo kontrolisano izvesti u sektoru energeske infrastrukture“, navela je ministarka.

Izrazila je uverenje da imamo dovoljno snage da se udružimo i dodala da je to jedini način da te ciljeve i ostvarimo, za dobrobit budućih generacija i naše planete.

„Upravo ovde, na našem osmom sastanku, verujem da nam je svima jasno da je ključna pretpostavka gasne, a samim tim energetske bezbednosti Evrope, te zemalja Zapadnog Balkana, kontinuirano, stabilno snabdevanje prirodnim gasom, odnosno diverzifikacija ruta i diverzifikacija snabdevača gasom, ali i jednako važno – formiranje strateških rezervi ovog energenta“, rekla je Mihajlovićeva.

Ona je kazala da je bez strateških rezervi ceo kontinent dodatno osetljiv na unutrašnje i spoljne ekonomske i političke faktore.

„Srbija se, kao i druge zemlje Jugoistočne Evrope, suočava sa svim ovim izazovima, možda čak nekad i intenzivnije od zemalja članica EU. Ti izazovi se ogledaju u aktuelnom rastu cena prirodnog gasa, samim tim poremećaja na tržištu“.

Dodala je da je veliki izazov i dekarbonizacija, jer je prirodni gas važan kao tranzitno gorivo.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Sreda
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 6°C

Pretežno oblačno

Četvrtak
Oblačno

Max: 7°C
Min: 4°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana