foto tanjug

Bivši kandidat na predsedničkim izborima u Crnoj Gori i jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić izjavio je da je “prvi put u istoriji“ vlast u Crnoj Gori smenjena demokratskim putem, kao i da je, pored toga što je Crna Gora “možda i poslednja zemlja“ u kojoj je do toga došlo, “bolje ikad nego nikad“. “Završena je era jedne politike, do sinoć smo imali vlast koja je imala kontinuitet od 1945. godine, dakle nekadašnji Savez komunista se transformisao u DPS, a nekadašnji podmladak komunista preuzeo je staru partiju novog imena, i jedna partija je ovde vladala poslednjih 70-80 godina“, rekao je Mandić i dodao je da je po prvi put vlast smenjena “listićima i zaokruživanjem“ politike za koju se zalažete“. On je ocenio da mnogi nisu očekivali da će Jakov Milatović pobediti sa tolikom razlikom, ali i istakao da se do te razlike dođe kada se pogleda koliko podršku su drugi predsednički kandidati pružili Mijatoviću. “Važno je što smo uspeli da motivišemo ljude da izađu na izbore i glasaju bar za one iz DF protiv Mila Đukanovića, a ne nalazeći mane novom predsedniku Crne Gore, nego uvažavajući da ima mnogo dodirnih tačaka između naših politika“, naveo je. Lider DF-a je istakao da “većinska Crna Gora“ želi da se promene odnosi između Srbije i te zemlje, i to tako što bi Crna Gora popravila svoje odnose sa Srbijom, i istakao da je bivši predsednik Crne Gore Milo Đukanović bio personifikacija tog odnosa, te da je on radio “sve što je mogao, ne samo protiv srpskog naroda koji živi u Crnoj Gori, nego i protiv Srbije“, i da nije propustio priliku da nanese štetu Srbiji. “Građani koji su glasali masovno protiv njega su poslali jasnu poruku novom predsedniku Crne Gore, šta je to što treba pod hitno da se promeni u politici koju je do sada vodio Milo Đukanović. Jedna od prvih stvari je popravljanje odnosa sa Srbijom, a takođe prepoznajemo i snažnu podršku inicijativi ‘Otvorenog Balkana. Želimo i dobre odnose sa susedima, i siguran sam da će Crna Gora krenuti u tom pravcu“, rekao je Mandić.

Drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori je bio konkurentan i kandidati su, kao i u prvom krugu, mogli slobodno da vode kampanju uz poštovanje osnovnih sloboda, ali je ton bio sve negativniji i praznine u zakonskom okviru postajale sve očiglednije, rekli su međunarodni posmatrači u saopštenjima OEBS-a i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Zajednička posmatračka misija Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Evropskog parlamenta (EP) i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope (PSSE) utvrdila je da iako je pravni okvir adekvatan za demokratske izbore, regulativa nedostaje u skoro svim aspektima drugog kruga. Navodi se da je to uključivalo izbornu administraciju, registraciju birača, finansiranje kampanje i medije, što je sve dovelo do značajne pravne nesigurnosti. Istovremeno, izborna administracija rešila je neke pravne nedostatke i dodala važne zaštitne mere koje su povećale integritet procesa u celini. „U Crnoj Gori vođena je iskrena politička debata uoči jučerašnjeg drugog kruga, a oba kandidata su imala priliku da dopru do glasača“, rekao je šef posmatračke misije ODIHR-a Tamaš Meseriks. Ističe se kako Crna Gora, da bi ojačala demokratski proces, mora hitno mora da radi na svom zakonskom okviru kako bi zatvorila rupe i osigurala transparentnost i odgovornost. Posmatrači ističu kako je ipak drugi krug dobro vođen, ali su posmatrači primetili da su mnogi rezultati prvog kruga ostali neobjavljeni, što je dovelo do nedostatka transparentnosti i nije bilo mogućnosti da se efektivno ospore rezultati uoči drugog kruga. Pored toga, uprkos proceduralnim nedostacima identifikovanim na dan izbora u prvom krugu, nije organizovana dalja obuka za relevantno izborno osoblje. Kao uznemirujuće ističe se to što je organizacija građana posmatrača primila ozbiljne pretnje uoči drugog kruga. Dodaje se da je sam izborni dan generalno bio miran, a proces glasanja dobro vođen. „Opšta mirna atmosfera koju smo posmatrali tokom izbornog dana u ovom drugom krugu predsedničkih izbora ponovo potvrđuje naš pozitivan utisak o privrženosti građana Crne Gore demokratiji“, rekao je šef delegacije EP Georgios Kircos. On kaže da su članovi biračkih odbora pokazali posvećenost i dobru međusobnu saradnju, pomažući biračima tokom procesa glasanja. „Ovo je rezultiralo neometanim procesom glasanja na svakom biračkom mestu koje smo posmatrali“, istakao je Kircos. OEBS je naveo da kampanja uoči drugog kruga predsedničkih izbora odvijala u generalno mirnoj atmosferi, zavladao je negativniji ton, pri čemu su kandidati pokušavali da diskredituju jedni druge u svojim porukama kampanje. Birači su imali dodatne prilike da saznaju više o kandidatima, uključujući i televizijsku debatu. „Glasajući na ovim predsedničkim izborima u ovako opuštenoj atmosferi, Crnogorci su dokazali da je njihova zemlja dostigla visok nivo demokratske kulture i da zaslužuju čestitke“, istakao je šef delegacije PSSE Džo O’Rajli. On je rekao da je sada ključno da Crna Gora nastavi svojim putem evropskih i evroatlantskih integracija, bez spoljnog negativnog uplitanja. „Takođe je neophodno da crnogorske državne institucije sarađuju u dobroj namjeri, kako bi se olakšalo funkcionisanje političke i zakonodavne strukture zemlje i nadamo se da će i ovi predsednički izbori i predstojeći parlamentarni to omogućiti”, naveo je da O’Rajli. Iako su oba kandidata imala jednak pristup javnim medijima, primećeno je da su i lokalni javni emiteri i privatni mediji bili pristrasni u svom izveštavanju. Generalno, polarizacija medijskog pejzaža se nastavila duž političkih linija uoči drugog kruga, a mediji su i dalje bili veoma ranjivi na unutrašnje i spoljašnje uticaje korporativnih i političkih interesa. U međunarodnom posmatranju izbora u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori učestvovalo je 38 posmatrača iz 27 zemalja, koje čine 28 eksperata ODIHR-a i dugoročnih posmatrača, tri iz PSSE i sedam iz EP.

Bivši predsednik Vlade Crne Gore Zdravko Krivokapić rekao je da će novoizabrani predsednik Jakov Milatović dokazati da želi da bude predsednik svih građana, za razliku od, kako je rekao, Mila Đukanovića. On je ocenio i da je Crna Gora na predsedničkim izborima položila test tolerantnosti i test demokratije. „Pobedio je koncept koji je pokrenut 2020. godine, a to znači da se uvažavamo, poštujemo i govorimo o tome da možemo zajedno i ako različito mislimo“, rekao je Krivokapić za K1 televiziju. On je dodao i da se na predsedničkim izborima pokazala i značajna karakteristika demokratije, a to je smenjivost. „Gospodin Đukanović je imao apsolutnu vlast i apsolutna vlast se po svim principima apsolutno zloupotrebljava“, ocenio je Krivokapić dodajući da je i to rezultat ovako ubedljive pobede Milatovića, koji je „pokazao i sigurno će dokazati da želi da bude predsednik svih građana Crne Gore, što Đukanović nije bio“. Krivokapić je dodao i da je očekivao da će Milatović odneti ubedljivu pobedu uprkos pretpostavkama da će drugi krug predsedničkih izbora u Crnoj Gori biti neizvestan. „Ovoga puta to je bilo toliko očigledno, pomalo i simbolično, jer je Đukanovića porazio čovek koji bukvalno nije tada ni krenuo u školu kada se on ‘dokopao’ vlasti, poraz je bio ubedljiv. Sa druge strane ja kao profesor imam veliko zadovoljstvo, jer je najbolji student pobedio najgoreg studenta“, rekao je Krivokapić. On je ocenio i da je pad Đukanovića sa vlasti počeo sa njegovom željom da preuzme crkvenu imovinu. „Sve je ovo krenulo onog trenutka kada je jedan čovek koji ima moć i vlast, koji je previše ambiciozan da želi čak i da unizi crkvu, odnosno da napravi scenario da preuzme crkvenu imovinu i onda izdaje kao prostore za kafiće po čitavoj Crnoj Gori“, izjavio je Krivokapić. Nakon izbora Milatovića za predsednika Crne Gore, sa narednim parlametnarnim izborima je najvažnije da se krene u promenu sistema vrednosti, smatra Krivokapić. „Ja i gospodin Milatović delimo slične vrednosti i on će učiniti sve da ono što neko u filozofskom smislu naziva ‘hram čovečnosti’ zavlada Crnom Gorom, a tada će Crna Gora biti pomirena i imati dobre preduslove da ostvari sve ono što građani od nje očekuju“, naveo je Krivokapić. On je zaključio da Crna Gora ne treba ništa da radi samostalno bez regiona i dodao da je Evropska unija njen jedini prirodni put u budućnost.

Čestitke novom predsedniku Crne Gore Jakovu Milatoviću stigle su od pojedinih evropskih i svetskih lidera, a  oglasio se i šef diplomatije EU Žozep Borelj. „Čestitke Jakovu Milatoviću na izboru za predsednika Crne Gore. Radujem se što ćemo raditi zajedno na napretku Crne Gore u EU, u skladu sa željama većine crnogorskih građana“, naveo je Borelj na Tviteru. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik takođe je čestitao Milatoviću. „Čestitke i građanima Crne Gore na velikom odzivu u drugoj rundi predsedničkih izbora. Milatoviću želim uspeh u ujedinjenju zemlje iza jednog, evropskog cilja“, poručio je Bilčik putem Tvitera. Poslanica iz redova nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon je, uz čestitke novom predsedniku, istakla da je u Crnoj Gori pobedila demokratija. „Čestitam građanima Crne Gore što su izabrali novog predsednika. Iskreno se nadam jasnom evropskom putu Crne Gore, koji može da počne sada kada je razmontiran sistem DPS“, napisala je Fon Kramon. Bivši američki izaslanik za Kosovo i Metohiju Ričard Grenel prvo je ocenio da se u Crnoj Gori dogodio „politički zemljotres“, a onda i čestitao Milatoviću na izboru. Novom predsedniku Crne Gore čestitali su i predsednica Slovenije, predsednik Litvanije, i još neki evropski zvaničnici.