Mali:O sadasnjem rastu Srbije se do 2012. čitalo u udzbenicima tanjug

Objavljeno: 26.09.2022. 08:28 Izmenjeno: 26.09.2022. 08:33

Upitao je da li se iko može setiti makar jednog iole značajnijeg kapitalnog infrastrukturnog projekta prethodne vlasti, bilo koje bolnice koju su izgradili.

Ministar finansija Siniša Mali poručio je sinoć, reagujući na kritike potpredsednika Stranke slobode i pravde Dušana Nikezića, da je o povoljnim brojkama i o tome kako izgleda ekonomski rast jedne zemlje za vreme prethodne vlasti u kojoj je bio Nikezić, moglo samo da se čita u udžbenicima.

„Lepo je što opozicija tako pomno prati parametre srpske ekonomije i moje izjave, ali bilo bi nam još bolje da su tu posvećenost pokazivali kada su bili u poziciji da urade nešto za građane naše zemlje. Ovako, ne možete se oteti utisku da su godine u kojma su bili na vlasti koristili za lično bogaćenje, dok im srpska ekonomija, nivo plata i penzija, razvoj Srbije, infastruktura nisu bili u fokusu“, poručio je Mali na Fejsbuku.

„Da li se iko može setiti nivoa plata građana Srbije? Reći ću vam ko se seća. Građani, jer današnja opozicija koja je tada bila na vlasti nije bila zainteresovana za životni standard onih zbog kojih su bili tu. Zato su kažnjeni na izborima te važne 2012. za Srbiju. Ako se oni ne sećaju, građani se sećaju. Znaju odlično da su prosečno zarađivali nešto malo više od 300 evra a danas više od 630“, kazao je Mali.

„Podsetiću dežurne ekonomske analitičare, tumače javnog duga, među kojima prednjači potpredsednik ŠP-a Dušan Nikezić, da je bruto društveni proizvod Srbije u 2012. godini iznosio oko 33 milijarde evra, nešto manje od 4.700 evra po glavi stanovnika. Toliko je iznosila vrednost svega što je Srbija proizvodila u jednoj godini. Deset godina posle vas, srpski BDP iznosiće 60,2 milijardi evra na kraju ove godine, odnosno oko 8.000 evra po glavi stanovnika. Da se ne mučite da računate, to je rast naše ekonomske moći od oko 70 odsto“, poručio je Mali.

Dodao je da Nikezić, kada pominje novo zaduživanje koje mu smeta, mora uzeti u obzir i odnos tog duga i BDP-a u godinama sa kojima ga poredi.

„Jer, 17,7 milijardi evra srpskog javnog duga na kraju 2012. godine je bilo 52,9 odsto BDP-a, da budemo sasvim precizni. Današnja zaduženost Srbije je na tom nivou, uz neuporediv sveukupni razvoj zemlje, koji je itekako koštao“, dodaje Mali.

„Pitaću samo, da li postoji ekonomija na svetu koja ne koristi kredite? Znate vi to odlično, ali smeta što je Srbija danas na svetskoj diplomatskoj sceni pozicionirana tako da ne mora da uzima kredite po kamati od 7-8 odsto koje pominjete, već uspeva da dodatnu stabilnost i sigurnost obezbedi po znatno nižoj ceni“, navodi Mali.

Novac je danas najskuplja roba, a Srbija, kako ističe Siniša Mali, uspeva da obezbedi predkrizne kamate.

„Meni to govori o zemlji, a i o onima kojima to smeta. Znaju građani i odlično se sećaju i šta znači život u prezaduženoj zemlji. Od 2012. do danas Srbija je otplatila 38 milijardi evra duga. Paralelno sa tim smo razvijali Srbiju, završavali auto-puteve, otpočeli izgradnju novih deonica, izgradili bolnice kada nam je bilo najpotrebnije medicinsko zbrinjavanje naših građana, obezbedili lekove i vakcine, podigli građevinarstvo na noge kroz razvoj projekata kojima se danas ponosimo i pokazujemo ih strancima, kakav je Beograd na vodi i slično. To nam je donelo ekspanziju novih radnih mesta i spuštanje nezaposlenosti sa 25,9 na 8,9 odsto“, precizirao je Mali.

Podsetio je da Nikezić pominje i inflaciju koja je u avgustu u Srbiji iznosila 13,2 odsto i čiji ćemo uticaj na život građana ublažiti povećanjem plata i penzija.

„Primeri iz okruženja govore vam da se sve zemlje u ovom trenutku bore sa istim problemima. Tako je u avgustu inflacija u susednoj Bugarskoj iznosila 15 odsto, Mađarskoj 18,6, Sloveniji 11,5, dok je prosečna inflacija u zemljama Evropske unije 10,1 odsto. Svako ko nije zlonameran iz ovoga može zaključiti samo da se inflacija u Srbiji kreće u granicama pritisaka na tržište u zemljama sa kojima se najčešće i poredimo“, kaže Mali.

Dodaje da su, što se tiče državnih hartija od vrednosti, one ogledalo svega pomenutog.

„Realizacija prodaje državnih obveznica na domaćem tržištu za devet meseci iznosi čak 82 odsto i čak 92 odsto na dinarske obveznice. To vam je reakcija investitora na sve učinjeno i merilo atraktivnosti zemlje za sigurnost ulaganja. Da je Nikezić hteo – mogao je da nauči kako se organizuju aukcije na domaćem tržištu. Ako čita kalendar planiranih aukcija, jasno se objavljuje namera države i plan prodaje po svakoj aukciji koja nije isto što i obim emisije.

Objasnićemo ponovo, ako baš ne razume. Država početkom godine emituje obveznice u određenom iznosu i pod određenim uslovima, u zavisnosti od kretanja stopa prinosa i kamata na tržištu. Ista ta emisija se tokom godine relizuje u zavisnosti od potreba džave, dinamike, opet kretanja stopa i slično. Zato se i objavljuje kalendar aukcija u kojoj se saopšti i planirani obim prodaje kako bi se tržištu i investitorima jasno stavilo do znanja šta mogu i u kom obimu se i šta može realizovati po aukciji. I na skoro svim aukcijama uspunjen je planirani obim prodaje.

Mali je još podsetio da je dopuna emisije koja dospeva 2028. godine, a koja je ujedno uključena i u JPMorgan index državnih obveznica zemalja u razvoju (GBI-EM Global Diversified Index) koji uključuje državne obveznice denominovane u lokalnoj valuti kojima se redovno trguje, sa fiksnim kuponskim stopama, a kojima strani investitori mogu lako da pristupe, u iznosu od 25 milijardi, više nego zadovoljavajuće prihvaćena i da je od juna na tri aukcije realizovano 72 odsto dopunjenog iznosa emisije.

„To su vam, ukratko, Nikeziću, najbitnije i dovoljne ekonomske lekcije za danas. Imate dosta da učite. Do 2012. ste o ovakvim brojkama i o tome kako izgleda ekonomski rast jedne zemlje mogli samo da čitate u udžbenicima“, zaklučio je Mali.

Nikezić je ranije u nedelju, pored ostalog, ocenio je da se Siniša Mali u poslednje vreme ponaša „kao ministar za zaduživanje, a ne ministar finansija“, pošto je, kako tvrdi Nikezić, „za manje od mesec dana zemlju zadužio dodatnih 1,69 milijardi evra i uputio MMF-u apel za pomoć“.

Od 1. novembra penzije veće za devet odsto

Penzije u Srbiji će od 1. novembra biti povećane za devet odsto, a od 1. januara za još 12 odsto, pa će penzioneri sledeće godine imati penziju veću za više od 20 odsto nego sada, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.

On je govoreći za Jutarnji dnevnik RTS rekao i da će plate u javnom sektoru od 1. januara biti povećane za 12,5 odsto i podsetio da je i minimalna zarada povećana za 14,3 odsto i da će sledeće godine prvi put preći 40.000 dinara.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Petak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 7°C

Pretežno oblačno

Subota
Oblačno

Max: 6°C
Min: 3°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana