Mali: Spremni smo i za najgori scenario u 2023. godini tanjug

Objavljeno: 01.01.2023. 10:15 Izmenjeno: 01.01.2023. 10:52

„Zajedno ćemo se boriti za stabilnost i mir u regionu i lepšu i bolju Srbiju koju naša deca treba da naslede“, poručio je Mali.

Ova godina će prema oceni ministra finansija Siniše Malog biti izazovna i zahtevna, a država je spremna da pomogne građanima i privredi, kao i za najgori scenario koji može biti izazvan eventualnim pogoršanjem međunarodnih ekonomskih i geopolitičkih prilika. Mali je u intervjuju za Tanjug naglasio da će država i ove godine nastaviti sa odgovornom ekonomskom politikom kakvu je vodila i lane, te da će tri glavna prioriteta Ministarstva finansija u 2023. godini biti zaštita životnog standarda građana, nastavljanje investicija i obezbeđivanje dovoljno energenata za privredu i stanovništvo. „Predsednik Aleksandar Vučić i ja delimo istu politiku. Ona znači da se spremamo za najgori scenario, a ako se desi bolje od toga, onda je to super, ali smo spremni i za najgore. U 2022. godini smo planirali konzervativno i imali prihode veće od planiranih za 192 milijarde dinara, a isto tako smo planirali i budžet za 2023. i spremni smo da odgovorimo na eventualni najgori scenario“, istakao je Mali. Dodao je da je u budžetu ostavljeno dovoljno prostora da se reaguje na krizu, naročito kada je reč o energetskom sektoru, odnosno snabdevanju strujom i gasom. Pojašnjavajući konkretne mere zaštite životnog standarda građana, naveo je da se od 1. januara povećavaju penzije za 12,1 odsto, minimalna zarada za 14,3 odsto, plate u javnom sektoru za 12,5 procenata. „Inflacija će po projekciji iznositi oko osam odsto, tako da su ova povećanja znatno iznad nivoa inflacije, a prema podacima za prva tri kvartala 2022. godine, realan rast plata u našoj ekonomiji je oko dva odsto, tako da smo uprkos inflaciji i veoma teškim uslovima života i poslovanja u celom svetu održali životni standard građana Srbije“, istakao je ministar. Kada je reč o investicijama naveo je da je za ovu svrhu u budžetu za 2023. opredeljeno 6,8 odsto BDP-a i da se nastavlja gradnja auto-puteva, pruga, škola, bolnica, kao i nastavak projekta „Čista Srbija“, odnosno izgradnja kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, što podiže kvalitet života ljudi. „Treći prioritet nam je energetika i mi smo, očekujući nastavak krize u ovoj oblasti i tokom 2023. godine, planirali budžetski deficit od 3,3 odsto, od čega je 1,4 odsto rezerva sa kojom možemo da reagujemo i ako bude neophodno kupimo dodatne količine gasa ili struje, kako bi građanima i privredi obezbedili normalne uslove života i poslovanja“, istakao je ministar Mali. Kao dve posebno važne brojke za 2022. godinu naveo je blizu 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego u prethodne dve godine i stopu nezaposlenosti od 8,9 odsto, koju Srbija ima tri kvartala zaredom. Ovako niska stopa je, prema njegovoj oceni, potvrda svih preduzetih ekonomskih poteza, ali i velikog poverenja u našu ekonomiju, a Vlada Srbije će, kako kaže, nastaviti da se bori za svako radno mesto. Sve to, borba za bolji standard, investicije, radna mesta će se, ističe on, odvijati u uslovima velikih izazova i neizvesnosti, pri čemu je na prvom mestu politički izazov i tiče se situacije na Kosovu i Metohiji a drugi je globalna ekonomija. „Mi smo i dalje na putu ka Evropskoj uniji. Situacija na Kosovu i Metohiji je takva da se sa jedne strane suočavamo sa pritiscima međunarodne zajednice a sa druge strane pokušavamo da očuvamo mir i stabilnost i nađemo rešenje koje će biti prihvatljivo za sve“, rekao je Mali. Drugi izazov, odnosno globalna ekonomija je, prema negovoj oceni, takav da niko sa sigurnošću ne može da kaže šta će se i kako dešavati sutra a kamoli za mesec, dva ili pola godine. „Najviše zato što je situacija trenutno takva da jedna odluka ili jedan potez može mnogo toga da promeni i kada je reč o energetici, proizvodnji hrane i svemu ostalom. Takav je svet u ovom trenutku i sa tom neizvesnošću mi moramo da živimo i da računamo na nju. Moramo da vodimo računa o svakom dinaru, na šta trošimo novac, koji su nam prioriteti i da veoma pažljivo pratimo situaciju“, rekao je ministar Mali Tanjugu. Ocenio je da se Srbija u tome pokazala veoma dobrom i da se sa krizom koja iz raznih razloga dugo traje, nosila mnogo bolje nego i zemlje koje su znatno razvijenije od nas. Radila je tako što je reagovala na događaje, teret krize preuzimala na sebe, što prema rečima ministra Malog mora da se nastavi i ubuduće, pogotovu ako se globalna kriza, koju nismo izazvali, nastavi. Podsetio je da je država 2020. godine, kada se desila velika kriza sa koronom, reagovala odmah i odlučno i kada je reč o ekonomiji i zdravlju građana i da je za pomoć izdvojeno blizu devet milijardi evra, kao i da su 2022. zdravsteni i prosvetni kao i radnici u socijalnim službama dobili po 10.000 dinara na ime jednokratne pomoći, penzioneri po 20.000 dinara, mladi dva puta po 100 evra, plus nedavno po 5.000 dinara. „Stalno razrađujemo scenarije i donosimo mere prateći šta se dešava, ko je najugroženiji i kome je pomoć najpotrebnija“, rekao je Mali. Naveo je da je tako pokazano koliko je država odgovorna, ali i koliko su jake naše javne finansije. Ministar finansija Mali kaze da ima više želja koje bi voleo da se realizuju u 2023. godni, koje su usmerene na njegov dalji profesionalni razvoj, ali bi da ih zadrži za sebe, jer kako kaže u šali, ako ih izgovori javno možda se nikada ne ostvare. Građanima želi puno zdravlja, sreće i uspeha u 2023. godini i obećava da će Vlada Srbije i predsednik Aleksandar Vučić, učiniti sve da građani što manje osete krizu u kojoj se nalazimo. „Zajedno ćemo se boriti za stabilnost i mir u regionu i lepšu i bolju Srbiju koju naša deca treba da naslede“, poručio je Mali.

Srbija je tokom 2022, kada se steklo nekoliko kiriza koje su ozbiljno uzdrmale evropsku i svetsku ekonomiju, oborila rekord u privlačenju direktnih stranih investicija, koje su prema procenama NBS, iznosile između 4,3 i 4,4 milijarde evra i nastavila sa velikim ulaganjima u saobraćajnu i komunalnu infrastrukturu. Na kraju 2022. saldo SDI kompanija, među kojima je bilo najpoznatijih imena u različlitim proizvodnim oblastima, uključujući i visoke tehnologije, iznosi 3,9 milijardi evra. Godinu za nama obeležile su posledice kovid krize na svetsku ekonomiju i lance snabdevanja, nastavak energetske krize koja je počela 2021, a pojačala se nakon 24. februara 2022. kada je počeo rat u Ukrajini, kao i krize na svetskom tržištu hrane koja je posledica prethodno pomenutih kriza. Jedna do prvih odluka Vlade Srbije na početku 2022. bila je ona od 20. januara o prekidu saradnje sa međunarodnom rudarskom kompanijom „Rio Tinto“ koja je imala nameru da realizuje projekat eksploatacije litijuma u dolini Jadra. Premijerka Ana Brnabić obavestila je javnost da su time sipunjeni zahtevi ekoloških pokreta koji su protestovali zbog tog projekta i navela kako je time „stavljena tačka na Rio Tinto u Srbiji“. Poremećaji na tržištu nafte i gasa koji su se preneli iz 2021. uz astronomske cene „plavog energenta“, prinudili su Vladu Srbije da 10. februara donese Uredbu o privremenom ograničenju cene evrodizela i motornog benzina od 95 oktana, kako bi se zaštitio životni standard građana. Na istoj sednici doneta je i Uredba o ograničenju cena osnovnih životnih namirnica, brašna, šećera, ulja, mleka i svinjskog mesa od buta, radi zaštite životnog standarda građana i obezbeđivanja snabdevanja tržišta u Srbiji. Rok primene ovih uredbi produžavan je tokom čitave 2022. i sa njima ulazimo i u 2023. godinu. Krajem februara svečano su počleli radovi na izgradnji novog pogona kompanije „Wacker Neuson“ u Kragijevcu, koja proizvodi građevinsku opremu. Proizvodni pogon se prostire na 20.000 kvadratnih metara, invsticija košta 23 miliona evra, a treba da zaposli još 200 radnika. Takođe, 1. marta počeli su radovi na trasi auto-puta Sremska Rača-Kuzmin duge 18 kilometara, u okviru projekta izgradnje auto-puta Beograd-Sarajevo. Izvođač radova je turska kompanija „Tašjapi“, a procenjena vrednost radova je 220 miliona evra. Krajem prve nedelje marta, u Valjevu je položen kamen temeljac za izgradnju fabrike nemačke kompanije Bizerba“, svetskog lidera u proizvodnji vaga. Investicija je vredna 30 miliona evra, a fabrika će u početku zapošljavati 500 radnika, s planom proširenja proizvodnje i povećanja broja zaposlenih. Polovinom marta počlela je izgradnja drugog pogona kineskog proizvođača delova za šasije automobila „Minth“ u Šapcu, čija je vrednost 50 miliona evra, a treba da zaposli 200 radnika. Turska kompanija „Teklas automotive“, proizvođač gumenih creva za autoindustriju, otvorila je u martu svoj novi proizvodni pogon u Vranju. Investicija je realizovana na molbu predsednika Srbije Aleksnadra Vučića, kako bi se obebzedila egzistencija radnicama koje su ostale bez posla nakon povlačenja italijanskog „Geoksa“ iz Vranja. Brza pruga Beograd-Novi Sad, koja je deo buduće međunarodne brze pruge između Beograda i Budimpešte, puštena je u saobraćaj 19. marta. Putovanje brzim vozom „Soko“ između dvaju njajvećih gradova u Srbiji traje nešto manje od 35 minuta. Otvaranju su prisustvovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Mađarske Viktor Orban i članovi Vlade Srbije. Izgrađena deonica vredna je 850 miliona dolara, a čitav projekat spajanja glavnih gradova Srbije i Mađarske deo je velikog kineskog globalnog projekta „Pojas i put“ i koštaće 1,5 mlrd dolara. Izgradnja deonice Koridora 11 duge 76 kilometara od Požege do Duge Poljane počela je 20. marta, a kada bude završena spojiće Novi Pazar sa auto-putem „Miloš Veliki“. Posao je vredan 1,5 mlrd evra, a radove izvodi kineska kompanija CRBC, koja će na ovom delu puta izgraditi ukupno 27 km mostova i 24 km tunela. Predsednik Aleksandar Vučić saopštio je 29. maja da je u telefonskom razgovoru sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom dogovorio produžetak Sporazuma o isporuci ruskog gasa pod povoljnim uslovima, na tri godine. Dogovorena je isporuka 2,2 mlrd kubnih metara gasa godišnje, od neophodne tri milijarde kubika, po ceni koja je vezana za tzv. naftnu formulu, odnos zavisiće od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, ali je znatno niža od cena na TTF tržištu. Inicijativa „Ortvoreni Balkan“, okrenuta širenju privredne saradnje na Balkanu, dobila je 8. juna na samitu u Ohridu novi zamah, jer su na njemu, osim članica inicijative Srbije, Severne Makedonije i Albanije, učestvovali i šefovi vlada Crne Gore i BiH. Na samitu su tri zemlje članice potpisale memorandume o međusobnom priznavanju diploma, te o saradnji poreskih uprava i u oblastima kulture i turizma. Svetska energetska kriza, ubrzana ratnim oparacijama Rusije u Ukraijini, doprinela je početku tesne saradnje Srbije i Mađarske u oblasti energetike. Ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar finansija Srbije Siniša Mali potpisali su u Beogradu 10. juna međudržavni Ugovor o skladištenju 500 miliona kubika u skladištima u Mađarskoj, čime je Srbija obezbedila snabdevanje gasom građana i industrije tokom zime u slučaju poremećaja dotoka ovog energenta Turskim tokom. Sektor 5 obilaznice auto-puta oko Beograda od Orlovače do izlaza iz tunela „Straževica“ dug četiri kilometra svečano je pušten u saobraćaj 15. juna. Projekat obilaznice čija ukupna dužina je 20,4 kilometra, vredan je 207 mln evra, a izvode ga kineska kompanija „Power C hina“ i azerbejdžanski „Azvirt“. Na beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ 16. jula sleteo je prvi avion kineske kompanije „Hainan erlajns“, čime je otvorena direktna linija nizmeđu Srbije i Kine. Prvim letom iz Pekinga doletelo je 130 putnika, među kojima je bila i ambasadorka Kine u Srbiji Čen Bo, koju je na aerodromu sačekao predsednik Vučić. Predsednik Egipta Abdel Fatah al Sisi doputovao je 19. jula u trodnevnu posetu Srbiji, što je prva zvanična poseta šefa egipatske države Beogradu od formiranja Pokreta nesvrstanih 1961. i tokom posete održan je poslovni forum Srbija-Egipat, na kome su započeli razgovori o sklapanju Sporazume o slobodnoj trgovini između dveju zemalja. Novi samit članica „Otvorenog Balkana“ održan je 1. septembra u Beogradu, kada je otvoren i Međunarodni sajam vina „Vinska vizija Otvorenog Balkana“. Na skupu su poptisani ugovori između zemalja članica inicijative o osnivanju Radne grupe za sprečavanje kriza, čija je svrha da Srbija, Severna Makedonija i Albanija pomognu jedna drugoj u obezbeđivanju osnovnih namirnica u slučaju problema. Polovinom septembra svečano su počeli radovi na auto-putu od Bijelljine u Republici Srpskoj do Rače, trase duge 20 kilometara, koja je deo auto-puta do Brčkog i Vukosavlja, čija ukupna dužina je 70 kilometara. Srbija će u ovaj projekat uložiti 100 miliona evra. Predsednik Vučić je 10. septembra otputovao u posetu UAE, gde je potpisano nekoliko međudržavnih sporazuma, a najvažniji od njih je sporazum kojim Srbija dobija od UAE kredit od milijardu dolara po kamatnoj stopi od tri odsto. Nemačka kompanija MTU, svetski lider u avio-indsutriji, otvorila je 7. oktobra u Novoj Pazovi pogon za remont avionskih motora. Kompanija će do kraja 2023. zaposliti više od 500 ljudi, a planirano je da do završetka investicije tu radi 2.000 stručnjaka iz oblasti avio-industrije. Beograd je 17. novembra bio domaćin Regionalne konferencije ”Mogućnost ulaganja u obnovljive izvore energije na Zapadnom Balkanu”, koju su organizovale ambasade Kraljevine Norveške u Beogradu i Sarajevu u saradnji sa Nordijskom poslovnom alijansom. Učestvovali su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Dmitar Kovačevski, premijer Albanije Edi Rama, predsednika Vlade Crne Gore Dritan Abazović i predsedavajući Veća ministara BiH Zorana Tegeltija, a poslovni ljudi iz Norveškog energetskog sektora predstavili su rešenja za sprovođenje zelelene tranzicije. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev došao je 23. novembra u posetu Srbiji, gde je potpisano nekoliko međudržavnih sporazuma o saradnji, od kojih je najvažniji u oblasti energetike, a odnosi se na isporuke prirodnog gasa i struje iz Azerbejdžana. Mobilni operateri iz zemalja zapadnog Balkana i lideri EU potpisali su 6. decembra na samitu u Tirani Deklaraciju o romingu, kojom se snižava cena rominga između zemalja članica EU i država zapadnog Balkana. Saopšteno je kako se očekuje da Deklaracija doprinese smanjenju operativnih troškova privrednika, da podstakne poslovanje izvan matičnih granica i da dodatni podsticaj turizmu u regionu zapadnog Balkana. Američka tehnološka kompanija „Rivijan“, jedan od svetskih lidera u proizvodnji električnih automobila, otvorila je 8. decembra u Beogradu tehnološki centar u kome će ubrzo biti zaposleno 200 inženjera, a zatom još 1.000 njih. Američka međunarodna razvojna finasijska korporacija (DFC) postigla je 13. decembra sa poslovnim bankama, Minsitarstvom finansija i Misijom USAID-a u Srbiji sporazum o garantnoj šemi od 272 miliona dolara za pomoć malim i srednjim preduzećima i poljoprivrednicima u Srbiji. Ovaj program pomoći će preduzećima u Srbiji da dobiju pristup finansiranju koji im je neophodan za rast, uvođenje novih tehnologija, dizajn novih proizvoda i ispunjavanje promenljivih zahteva kako domaćeg, tako i međunarodnog tržišta. Japanski industrijski gigant „Tojo tajers“ otvorio je 14. decembra u Inđiji fabriku za proizvodnju automobilskih guma vrhunskog kvaliteta. Investicija je vredna oko 300 miliona evra, fabrika se prostire na 117.000 kvadratnih metara, zaposlila je odmah 460 radnika, a do kraja 2023. godine zaposliće još 120 njih. Gume iz Inđije biće izvožene na evropsko i američko tržište, a nagoveštena je mogućnost otvaranja novih pogona u Srbiji. Predsednik Vučić boravio je u uzvratnoj poseti Azerbejdžanu 21. decembra, nakon čega je predsednik te zemlje Ilham Alijev izjavio da će Azerbejdžan 2023. početi da izvozi struju u Srbiju. NBS sumirala je 2022. izonoseći podatak da je inflacija na kraju novembra bila 15,1 procenat i da je 70 odsto inflacije uvezeno preko cena energenata i hrane na svetskom tržištu. NBS je kao meru kontrole inflacije nekoliko puta u toku godine podizala referentnu kamatnu stopu. Navedeno je da je centralna banka intervenišući na deviznom tržištu u plusu za više od 700 miliona evra, za koliko je više kupila nego prodala deviza, pa su bruto devizne rezerve u decembru prvi put premašile 18 milijardi evra. Rezerve zlata u deviznim rezervama tokom godine povećane su za 1,1 tonu, na rekordnih 38,5 tona.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Subota
Slab sneg

Trenutna temperatura 1°C

Slab sneg

Nedelja
Oblačno

Max: 3°C
Min: 1°C

Oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana