Lideri EU se slažu o uvođenju oštrijih sankcija Rusiji Tanjug

Objavljeno: 24.02.2022. 21:26 Izmenjeno: 26.02.2022. 12:04

Evropska unija će staviti na crnu listu još izvestan broj ljudi da bi kaznili Rusiju zbog njenog napada na Ukrajinu, rekao je Borelj, dodajući da je na 27 lidera EU da odluče o tome da li će „odseći“ Moskvu iz Globalnog sistema međubankarskog plaćanja (SWIFT)

Lideri Evropske unije izjavili su da će uvesti nove, oštre sankcije Rusiji zbog njenog napada na Ukrajinu, pogađajući njima rusku elitu i njenu ekonomiju.

Nove sankcije će uključivati zamrzavanje ruske imovine u evropskom bloku – 27 zemalja članica, zaustavljanje pristupa banaka evropskim finansijskim tržištima i udar na „interese Kremlja“, preneo je Rojters.

Evropski blok će, takođe, „udariti“ na rusku trgovinu, energetiku i transport, između ostalih sektora, ukljucujući kontrolu izvoza, u onome što je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žosep Borelj opisao kao „najstroži paket sankcija koji smo ikada primenili“.

„Biće (sankcionisani) novi ljudi, takođe iz Belorusije, sa složenim paketom, sa ekonomskim sektorima (…) više sankcija finansijskom sektoru (…)“, istakao je on.

Predsednik Litvanije Gitanas Nauseda kazao je da EU nije bila dovoljno uspešna, da je bila nedovoljno odlučna da spreči Rusiju od ovog koraka, koji je tragedija za Ukrajinu, tragedija za Evropu i tragedija za samu Rusiju.

„Još uvek verujem u potencijal… EU da spreči takve akcije usred Evrope. Zato moramo da preduzmemo akciju“, rekao je on. „Sutra bi moglo biti kasno“, istakao je predsednik Litvanije.

Belgijski premijer Aleksandar De Kroa izjavio je da bi zemlje EU trebalo da uvedu snažne dodatne sankcije Rusiji, posebno njenoj vladajućoj eliti, nakon što je Moskva pokrenula napad na Ukrajinu u punom obimu.

„Ne trebaju nam sankcije koje „laju“, trebaju nam sankcije koje „grizu“, koje imaju veliki uticaj na rusku stranu“, rekao je De Kroa novinarima pre vanrednog sastanka lidera Evropske unije posvećenog dogovoru kako da kazne Moskvu.

„Moramo im izuzetno otežati poslovanje u međunarodnom okruženju“, dodao je on.

Slovenački premijer Janez Janša kazao je da podržava uvođenje najtežih sankcija Rusiji i da Ukrajina treba da se pridruži Evropskoj Uniji do 2030. godine.

„Probudili smo se u različitoj Evropi, različitom svetu. Govoreći o sankcijama kao što znamo iz istorije to nije dovoljno“, rekao je Janša po dolasku na hitne razgovore lidera EU koji, kako je preneo Rojters, treba da postignu dogovar o tome kako da kazne Rusiju zbog invazije na Ukrajinu.

„Ako se prostor slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava i vladavine prava ne širi, nešto drugo se širi“, rekao je Janša uputivši poziv da se Kijevu pruži prava evropska perspektiva.

Slovenački premijer je rekao da je „odluka Nemačke da zaustavi Severni tok 2 preokret, ali da bi EU trebalo da ode mnogo dalje u novim sankcijama protiv Rusije kako bi se uverila da će ona platiti veću cenu nego nakon kratkog rata sa Gruzijom 2008. i pripajanja Krima Ukrajini 2014. godine“.

Šolc: Putin neće dobiti ovaj rat

Nemački i austrijski kancelari Olaf Šolc I Karl Nehamer izjasnili su se za jedinstvo EU po pitanju pooštravanja sankcija Rusiji zbog napada na Ukrajinu.

“Danas je težak dan za mir u Evropi i zato je važno da EU bude jedinstvena, da donesemo odluku o reakciji na kršenje međunarondog prava. Dobro smo pripremili i uveren sam da ćemo brzo doneti odluku”, rekao je Šolc pred vanredni Savet EU.

On je naglasio da je donošenje odluke o paketu novih sankcija važno kako bi se povratio značaj poštovanja međunarodnog prava.

Ukazao je da su sankcije pripemane nedeljama, da su precuzne i da su na njima radili eksperti.

“Mi smo se pripremali za ovaj dan, iako smo radili na tome da do toga ne dođe. Pokušali smo Vladimira Putina da navedemo diplomatskim sredsvima da ne deluje vojno, ali se on odlučio za taj put. Putin neće dobiti ovaj rat, jer građani Evrope, a tako i Ukrajine žele demokratiju i mir“, poručio je Šolc.

Nehamer je najavio da će paket sankcija biti sveobuhvatan, da će pogoditi finansijski sektor, a tako i banke i oligarhe u Rusiji.

On će, kaže, sadržati i zabranu ulaska u EU, zabranu izvoza, posebno tehničkog transfera, ali i robe koja se može upotrebiti u civilne i vojne svrhe.

Prema njegovim rečima svaka od tih sankcija može dalje da se proširuje.

Istovremeno je kazao da je važno gledati da se drže otvoreni kanali za dijalog, kako bi se Rusija vratila za pregovarački sto.

Nehamer je konstatovao da je Rusija dugo odbijala dijalog i da sada vodi brutalan rat protiv Ukrajine.

„Videće se šta Zapad još može da učini. Važno je sada biti solidaran pre svega sa onima koji traže zaštitu“, rekao je austrijski kancelar i zaključio: „Mi smo evropska porodica i u porodici morate biti jedni uz druge“.

Paket sankcija će liderima predstaviti predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

”Ovaj paket će ciljati strateške sektore ruske ekonomije i zabraniti pristup tehnologijama i tržistima koji su ključni za Rusiju. Oslabićemo rusku ekonomsku osnovu i sposbnost modernizacije. Dodatno zamrznućemo ruska sredstva u EU i prekinuti pristup ruskih banaka EU finajskim tržištu”, kaže Lajen.

U evropskom savetu navode da lideri prisustvuju sastanku bez elektronskih naprava odnosno mobilnih telefona kako bi se obezbedila puna poverljivost diskusije.

Večerašnju odluku lidera o sankcijama Rusiji trebalo bi zvanično da usvoje ministri spoljnih poslova EU na sutrašnjem sastanku Saveta EU u Briselu.

Istovremeno sa početkom samita EU lidera, sedište Evropske komisije u Briselu je osvetljeno boljama ukrajinske zastave u znak podrške Ukrajini i ukrajinskom narodu.

Rusi će u britanskim bankama moći da imaju do 50.000 funti

Ruskim državljanima neće biti dozvoljeno da imaju depozite veće od 50.000 funti u britanskim bankama, saopštilo je britansko Ministarstvo spoljnih poslova, navodeći detalje svog najnovijeg paketa sankcija.

Prema novim bankarskim ograničenjima svim Rusima biće zabranjeno da imaju značajniju štednju na bankovnim računima u Velikoj Britaniji, navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova u kojem se definiše limit, preneo je Rojters.

Britanski premijer Boris DŽonson najavio je ranije danas sankcije za više od 100 ruskih pojedinaca i entiteta, a avio-kompanija Aeroflot biće zabranjena u Veliku Britaniju.

„Sveukupno ćemo nametnuti zamrzavanje imovine za više od 100 novih entiteta i pojedinaca, pored stotina koje smo već saopštili“, rekao je Džonson poslanicima.

Kako je precizirao britanski premijer, ovaj paket sankcija odnosi se na sve glavne proizvođače koji podržavaju ruskog predsednika Vladimira Putina.

Istovremeno, kako je rekao Džonson, slične sankcije biće uvedene i Belorusiji, prenela je agencija RIA Novosti.

EU zvanicnici:Spremni smo na ekonomsku štetu od sankcija Rusiji

Evropska unija je spremna da podnese ekonomske štete od uvođenja sankcija Rusiji, koje će verovatno proizaći najvećim delom od rasta cena energije, izjavili su najviši finansijski zvaničnici EU.

Lideri 27-članog bloka su se dogovorili u četvrtak da uvedu nove sankcije ruskom finansijskom, energetskom i transportnom sektoru, da uvedu kontrolu izvoza i da na crnu listu dodaju još ruskih državlajna nakon odluke predsednika Vladimira Putina da pokrene vojnu operaciju u Ukrajini.

To znači da će zemlje EU koje prodaju robu Rusiji zabeležiti pad trgovinskih prihoda. Rusija, glavni evropski snabdevač energijom, mogla bi da uzvrati Briselu ograničenjem prodaje gasa, nafte i uglja, iako bi to koštalo i Moskvu, piše Rojters.

„Naravno da ćemo ekonomski platiti cenu ovog rata. Danas ćemo razgovarati o tome kako će ovaj rat uticati na naše ekonomske prognoze“, rekao je evropski ekonomski komesar Paolo Ðentiloni po dolasku na razgovore ministara finansija EU u Pariz, prenosi britanska agencija.

Dodaje da su po njegovom mišljenju „troškovi reagovanja na ovu invaziju, na ovo kršenje međunarodnog prava, troškovi koje moramo da priuštimo“.

Glavni ekonomista Evropske centralne banke Filip Lejn rekao je kolegama, kreatorima monetarne politike, da bi sukob u Ukrajini mogao da smanji bruto domaći proizvod (BDP) evrozone za 0,3 do 0,4 posto ove godine.

Evropska komisija je ranije u februaru prognozirala da će ekonomski rast evrozone biti 4,0 procenta ove godine, smanjivši projekciju sa nivoa od 4,3 odsto koliko je predviđala prošlog novembra, zbog širenja epidemije kovid-19, uskih grla u lancu snabdevanja i rekordno visoke inflacije uzrokovane skokom cena energije.

Ðentiloni je rekao da je „ruska invazija na Ukrajinu“ sada učinila prognozu rasta od 4,0 odsto neizvesnijom.

„Razgovaraćemo o tome kako da zaštitimo naše ljude i naše ekonomije. Naravno da postoje posledice, u energetskim sektorima na primer, ali mi smo spremni“, izjavlio je nemački ministar finansija Kristijan Lindner.

Njegov francuski kolega Bruno Le Mer smatra da će sankcije biti bolne uglavnom za Rusiju.

„Ruska ekonomija će platiti cenu odluke Vladimira Putina. Ruski oligarsi će platiti nerazumne odluke Vladimira Putina“, rekao je Le Mer novinarima.

EU priprema planove za smanjenje oslanjanja na ruski gas.

„Predlažemo zajedničku evropsku nabavku prirodnog gasa, uspostavljanje strateških rezervi gasa kako bismo smanjili našu zavisnost od ruskod snabdevanja“, kaže potpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovskis.

Doaje da ove nedelje vode pregovore sa drugim dobavljačima.

„Premijer Norveške je ove nedelje bio u Briselu. Svakako da moramo da ojačamo otpornost na moguće ruske tržišne manipulacije“, naveo je Dombovskis, prenosi Rojters.

EU hitno sprema drugi paket sankcija protiv Rusije

Predsednik Evropskog saveta, Šarl Mišel, pozvao je na prekid vojnih dejstava u Ukrajini i najvio da je drugi paket sankcija EU protiv Rusije već u ”hitnoj pripremi”.

”Besmislena patnja i gubici života civila moraju da stanu. Evropa je uz Ukrajinu i njen narod i nastaviće da piža podršku. Politički je dogovoren drugi paket sankcija koji će imati teške posledice. Novi paket je već u hitnoj pripremi”, napisao je Mišel na Tviteru.

Dolazeći na vanredni sastanak Saveta EU na kome bi trebalo da se finalno odobri novi paket sankcija koje je EU usvojila zbog vojne intervencije Rusije na Ukrajinu, šefovi diplomatija EU se takođe podržali rad na novim sankcijama protiv Moskve, ali i Belorusije.

Ministri spoljnih polova Luksemburga, Žan Aselborn, dolazeći na sastanka Saveta EU kaže da se zalaže za usvajanje što jačih sankcija u drugom paketu, ali i dodavanje trećeg paketa sankcija.

Sa njim se složio i ministar spoljnih poslova Fancuske, Žan Iv Ledrijan, koji je posebno podvukao važnost širenja restriktivnih mera na oligarhe i Belorusiju.

”Prvi paket sankcija usvojen je u Parizu u utorak. Drugi ćemo odobriti danas. Ali to nije dovoljno. Treba nastaviti”, kaze Lendijan.

ŽOSEP BORELJ: AKO BUDE JEDINSTVA MINISTARA EU PUTIN I LAVROV ĆE BITI NA SPISKU SANKCIONISANIH.

Rusija je suspendovana iz Saveta Evrope

Rusija je suspendovana iz Saveta Evrope nakon napada na Ukrajinu, saopštio je šef italijanske diplomatije Luiđi Di Majo.

Savet Evrope je formiran nakon Drugog svetskog rata kako bi štitio ljudska prava i vladavinu zakona širom evropskog kontinenta i odvojen je od EU.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Nedelja
Pretežno vedro

Trenutna temperatura 4°C

Pretežno vedro

Ponedeljak
Jak vetar

Max: 8°C
Min: 4°C

Jak vetar

Vremenska prognoza za 5 dana