Crnogorski premije Zdravko Krivokapić preuzeće koordinisanje Ministarstvom pravde, ljudskih i manjinskih prava (MPLjMP) gde je sada vršilac dužnosti ministar unutrašnjih poslova Sergej Sekulović.

Sekulović je potvrdio Vijestima da je ta informacija tačna i dodao da je za odluku saznao iz Ministarstva pravde dok je bio na sednici Sudskog saveta.

Premijer je odluku da ubuduće koordinira Ministarstvom pravde doneo u subotu.

Sekulović je, kako pišu Vijesti, nakon što je putem Whatsapp aplikacije od kolega iz Ministarstva dobio informaciju o odluci premijera o tome obavestio Sudski savet i napustio sednicu.

Sekulović je preuzeo poziciju rukovodioca Ministarstva nakon što je Vladimir Leposavić smenjen sa funkcije ministra 17. juna prošle godine.

Krivokapić:Radulović od septembra radio za manjinsku vladu

Premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić izjavio je da je ministar spoljnih poslova Ðorđe Radulović od septembra prošle godine intenzivno radio za manjinsku vladu.

Krivokapić je, komentarišući moguću smenu šefa crnogorske diplomatije, rekao da ga etika zanima više od politike, navodeći da oni koji ruše vladu iznutra nisu dovoljno etični, prenosi portal RTCG.

Crnogorski premijer je, nakon konferencije „Značaj slobode medija za poglavlje 27 i proces evropskih integracija“, ocenio da bi najčasnije bilo da ti ljudi podnesu ostavke.

„Maske su počele da padaju, a u sledećim danima će da padnu skroz“, rekao je Krivokapić. On je postavio pitanje zašto neko ruši vladu kad je, kako on smatra, ostvarila najbolje rezultate, između ostalog izbegavaći da građanima smanji plate i penzije.

Dodao je da oni koji pričaju o demokratiji govore o prelaznom rješenju, ali da nema prelaznog rješenja.

„Ako ste demokrata, vratite mandat građanima, a to znači vanredne parlamentarne izbore“, rekao je Krivokapić.

Ocenio je da će aktuelna vlada pasti samo zato što nema mentore i nijedan centar moći ne stoji iza nje.

Krivokapić je rekao da Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC) nije potpisan zbog, kako je naveo, „raznih igara političara, analitičara, ali i nekih episkopa“.

Dodao je da želi da na sednici Veća za nacionalnu bezbednost, koja je zakazana za dana, izveštaj Komisije za analizu rezultata bezbednosnog sektora prilikom ustoličenja mitropolita Joanikija na Cetinju bude dostupan javnosti.

Krivokapić je na konferenciji „Značaj slobode medija za poglavlje 27 i proces evropskih integracija“, rekao da je u Crnoj Gori na delu državni udar, prenele su Vijesti.

On smatra da nije bitno kakva će i ko će biti sledeća Vlada, ali da je bitno šta se ostavlja sledećim generacijama.

Abazovic:Razresenja odraz nemoci,premijera pogresno savetuju

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović kaže da je njegovo razrešenje odraz nemoći i poručio da će sve biti završeno 4. februara, prenose Vijesti.

„Upucujem ozbiljnu poruku, ako neko hoće nezakonitim radnjama da takne ustavni poredak imaće adekvatan odgovor“, poručio je Abazović odgovarajući na pitanja novinara nakon panela „Pregovori sa EU i bezbednost novinara“.

Premijer Zdravko Krivokapic juče je preuzeo Ministarstvo pravde i ljudskih i manjinskih prava, smenio Abazovića sa čela Nacionalnog saveta za borbu protiv korupcije na visokom nivou, a ministra spoljnih poslova Ðorđa Radulovića sa čela Državne delegacije za pregovore sa EU.

„Sve vreme mislim da premijera savetuju pogrešni ljudi i sve ovo što je radio prethodnih dana je sve suprotno od onoga što je želeo da postigne“, dodao je Abazović.

On smatra da ako u državu dođu ljudi koji žele da izazovu nemire i konfuzije oni treba da dobiju „adekvatan odgovor“.

Inače, glavni odbor URA sinoć je jednoglasno podržao manjinsku vladu.

Abazović je kazao i da će u toku dana kontaktirati Andriju Mandića kako bi razmotrili mogu li da nađu neko rešenje.

„Isto nameravam da uradim i sa gospodinom Lekićem i drugima“, kazao je Abazović i dodao da Crna Gora ne može da bude bez vlade do maja, kao i da je razgovarao sa manjinskim partijama potpisnicama Memoranduma.

Na pitanje misli li da se SNP koleba, odgovorio je da ne bi prejudicirao odluku te partije, te dodao da o njegovoj smeni treba da odluče poslanici.

Abazović kaže i da bi, kad je reč o optužbama na njegov račun, da „nikad veće gluposti nije čuo“ i da bi one koji ga optužuju i sam tužio da to nisu njegove kolege, te dodao da je ponosan na rezultate sektora bezbednosti.

Na pitanje novinara o angažovanju Predraga Lečića, osnivača pokreta „Otpor“ Abazović je poručio da mu nije jasno zašto je došao.

„Video sam gospodina Lečića, ne znam zašto je došao. Ako je došao u funkciji da raspameti narod i izaziva nerede, raspiruje versku i nacionalnu mržnju mora dobiti adekvatan odgovor. Ako je došao da im pomogne sa PR-om građani će prosuditi“, kazao je Abazović.

Poručio je da nema problem s tim da se ide na nove izbore ako opozicija to podrži.

Razgovaraću sa Abazovićem,dogovor samo u okviru parlamentarne većine

Predsednik Nove srpske demokratije i jedan od lidera Demokratskog fronta(DF) Andrija Mandić rekao je Tanjugu da je spreman da razgovara s predsednikom Građanskog pokreta URA i potpredsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i da bi bilo itekako dobro ako bi taj sastanak dao rezultate.

„DF ima samo jedno očekivanje, a to je da se dogovor postigne u okviru parlamentarna većine, da niko od parlamentarne većine ne pravi posebne dogovore sa DPS. Ako eventualni sastanak može da da taj rezultat. to bi bilo itekako dobro“, poručio je Mandić, povodom najave Abazovića da će tokom dana kontaktirati Mandića.

Llider DF je za Tanjug rekao da do susreta još uvek nije došlo, ali je istakao da je ta koalicija spremna da razgovaramo sa svima iz parlamentarne većine i da želi da pronađe održivo rešenje.

Na pitanje da li bi DF podržao manjinsku vladu, Mandić je uzvratio pitanjem zašto bi Crna Gora ponovo imala manjinsku ponovo, kada ju je već jednom imala u vidu ekspertske vlade.

„Zašto i mi ne bi jednom pokušali da imamo ono što je normalno u celom svetu i u svakoj demokratskoj državi, a to je da imamo većinsku vladu. Za početak, bilo bi dobro da Crna Gora pokuša ono što se radi u svim drugim državama – da ima većinsku vladu, pa ako ne možemo to onda da vidimo šta nam je dalje činiti“, smatra Mandić.

On dodaje da će o svemu tome presudnu reč dati građani Crne Gore na izborima.

„Oni su izabrali 30. avgusta svoje predstavnike za koje su računali da mogu da se dogovore na principima demokratije da imamo vladu. Međutim, zahtev Zdravka Krivokapića da imamo manjinsku vladu koja bi se nazivala ekspertskom nas je doveo u probleme čiju kulminaciju doživljamo ovih dana“, ističe Mandić.

On je odbio da komentariše postupke premijera Krivokapića naglasivši da je DF mesecima komentarisa njegove postupke, koji su bili, kako kaže, politički neodrživi i logički nekoherentni.

„To je bila politika od dana do dana, od časa do časa, bez ikakve ideje, bez smislenosti da se ispoštuje volja građana koji su glasali za promene i za raskid sa režimom Mila Ðukanovića koji je 30 godina harao Crnom Gorom. Na žalost, godinu i po dana je prošlo, a da najveći deo očekivanja koje su imali građani Crne Gore nije ispunjen“, konstatuje Mandić.

Medoks: Legitimno da većina zatraži nove izbore

Ambasadorka Velike Britanije u Crnoj Gori Karen Medoks kazala je da je legitimno da skupštinska većina zatraži vanredne izbore i da Vlada može biti stabilna samo ukoliko različite grupe smatraju da su njihovi interesi zastupljeni.

„Bilo koje metode koje prate demokratske procese i koje su u skladu sa Ustavom se mogu posmatrati kao mogući načini za rešavanje političke krize. Narod u Crnoj Gori je 2020. godine izabrao 81 poslanika i kao predstavnici naroda oni slobodno mogu da biraju da se konfigurišu kako misle da je najbolje. Alternativno, većina u Skupštini može odlučiti da se obrati narodu da ponovo izvrši izbor“, kazala je ambasadorka za Televiziju Nikšić, prenosi RTCG.

Obe opcije su, kako navodi, moguće i legitimne.

„Ali koji god mehanizam da izaberu da formiraju novu vladu, važnije pitanje bi trebalo da bude da li nameravaju da zauzmu inkluzivan pristup. Vlada će biti stabilna i održiva samo ako različite grupe smatraju da su njihovi interesi zastupljeni. Kada se ljudi osećaju isključenima iz političkog života i ne mogu koristiti demokratske kanale da se njihov glas čuje, tada u društvu nastaju tenzije“, zaključila je Medoks.