Od početnog predloga Jovana Sterije Popovića i Anastasija Nikolića, te osnivanja Društva srpske slovesnosti 1841. godine, do današnjih generacija članova SANU, Akademija, prema Kostićevim rečima, „hoda, žuri, posrće, trči, pada ili maršira uporedo sa ovim narodom i državom, rečju, građanima Srbije, u gotovo dva veka dugom kaleidoskopu istorije koju je Andrić fatalistički definisao kao prostor življenja ‘između klanja i oranja’, a da toga često ni naši sugrađani, ni ova država nisu svesni“.

Akademik Kostić je u svojoj besedi naglasio da je nasuprot intrigama, upravo većina od preko 1.450 članova Akademije donosila u Srbiju potreban duh modernosti, demokratije i slobode, javnog delovanja i povezivanja sa Evropom i svetom, gde joj je konačno neupitno mesto.

„I zato imam slobodu da pitam: Šta je to ovoj Akademiji, u svim njenim menama i različitim imenima, promaklo u ova gotovo dva veka, a ticalo se sredine koja ju je iznedrila? Da budem još direktniji: Na koju su to istorijsku večeru (vidite kako politički korektno ne upotrebljavam inače ispravniji i tačniji termin narodne poezije, krvavu večeru, i tu ne mislim samo na iskušenja ratova), naši akademici zakasnili? I to u vremenima, ne precenjujmo se i ne prenemažimo, koja su egzistencijalno bila neuporedivo teža i zahtevnija od ovih naših današnjih. Ali, šta je to što ovo vreme, ovaj širi civilizacijski trenutak, razlikuje od drugih vremena i drugih trenutaka sa kojima se Akademija suočavala u prethodnih 175 godina?“, kazao je Kostić.

On smatra da je u vremenu groteskne smetenosti, opasnih neizvesnosti i do podrugljivosti otežanog predviđanja budućnosti, pitanje svih pitanja pred Akademijom: Kuda i kako dalje?

Kostić je mišljenja da se, umesto često ad hoc definisanih projekata, moraju ubuduće orijentisati na duže, kapitalnije projekte, kao što je audio-vizuelni arhiv SANU sa centrom za digitalizaciju naučne, kulturne i umetničke baštine.

Osvrnuvši se na dosadašnje rezultate, akademik Kostić je primetio da su osnivanjem Ogranka u Nišu napravili značajan korak ka širenju uticaja i misije Akademije, a produbljivana je i otvorena i stalna komunikacija, iako sa promenjljivim uspehom, sa postojećim nacionalnim, naučnim, umetničkim, obrazovnim i drugim institucijama, kao i sa državom u najširem smislu te reči.

„Odnos državne vlasti i SANU, zasnovan na razumevanju razlika u suštini njihovog delovanja, međusobnom poštovanju i kulturi iskrenog (čak i kada nije prijatan) i stalnog dijaloga i pomoći (kada je to potrebno), treba da sadrži i senku distance koju nalaže intelektualna skepsa i političko nesvrstavanje u službi interesa sredine koja je Akademiju iznedrila“, rekao je Kostić.

On je dodao da „drugačija, udvorička ili a priori negativistička SANU ne bi opravdavala naučne i umetničke osnove svog postojanja“.

Kostić je naglasio da je SANU jedna od retkih naučnih i umetničkih ustanova koja u kontinuitetu nudi prosvećene alternative aktuelnoj tabloidiziranoj i primitiviziranoj stvarnosti.

Primetivši da „izvesno otvaranje“ Akademije i za javnost kao da nailazi na odobravanje te iste javnosti, Kostić je poručio da sugrađani treba češće i slobodnije da ulaze u zgradu SANU i koriste njene sadržaje.

Kostić je stava da SANU treba težište delovanja i dalje da zasniva na aktivnostima iz domena identitetskih, društveno-humanističkih i umetničkih oblasti, ukazavši na Jobovsku strpljivost i upornost članova na očuvanju jezika i pisma.

„Jednostavno, to je amanet naših osnivača“, kazao je on.

On veruje da se na pitanjima kulture i identitetskih nauka i dalje prelamaju i nalaze dominantni razlozi postojanja SANU.

„Obrasci ispoljavanja u kulturi, identitetskim naukama, umetnosti i društveno-humanističkom čitanju sveta takođe se menjaju i SANU treba da bude otvorena pred tim činjenicama, sa više slobode, pa ako hoćete i pozitivne umetničke subverzivnosti u odnosu na postojeća konzervativna poimanja koja i treba da su dominantna u ovakvim institucijama“, naglasio je Kostić.

Kompetentnost SANU, primećuje, ogledala se i u njenoj savetodavnoj ulozi, posebno u pitanjima naučne i kulturne politike, odnosno strategije, etičkim i društvenim problemima vezanim za naučna istraživanja i umetnički rad, te posledicama određenih otvorenih istorijskih pitanja.

On se u svom govoru osvrnuo i na projekat SAPEA, koji je pokrenula Evropska komisija, a čiji je zadatak da obezbedi snažnije uključivanje akademija nauka evropskih zemalja u takve procese.

„Čini se da postoji nekoliko razloga da prema ovoj inicijativi imamo početni pozitivni stav: prvo, jer bi se tako moglo postići da politika/politike značajnim delom budu formulisane na predlozima zasnovanim na naučnim dokazima i drugo, jer diskurs odnosa može postati povoljniji za akademije, tj. nosioci političkog uključivanja bi sada aktivno tražili naše savete, umesto da mi tražimo njihovu pažnju“, rekao je Kostić.

Predsednik SANU je na kraju naglasio da samo tradicija koja je spremna da se samosvesno menja u osluškivanju vremena i potreba sredine iz koje je potekla, ima šansu dugotrajnosti.

„Ovaj stav u ustanovama inherentne konzervativnosti, kakva je uostalom i SANU, po pravilu praćen skepsom, ali, u godinama koje su ispred nas i skepsa je neophodna da bi se donosile prave odluke, poput onih koje su i najčešće donošene u 175 godina dugoj istoriji naše kuće“, zaključio je Kostić.

Nikolić odlikovao SANU najvišim odlikovanjem Srbije

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić saopštio je danas da će odlikovati Srpsku akademiju nauka i umetnosti Sretenjskim ordenom prvog reda, najvišim odličjem Republike Srbije, rekavši da je to odavanje časti svim dosadašnjim članovima te institucije.

Nikolić je to rekao na obraćanju na svečanoj akademiji povodom obeležavanja 175 godina od osnivanja SANU i objasnio da povod za odlikovanje jeste godišnjica, ali da su razlozi ispisani u povesti i sadašnjosti te institucije.

„Ne upuštajući se u to da li do sada nije bilo hrabrosti, ili je smatrano da ne zaslužujete, ja sam odlučio da odlikujem SANU Sretenjskim ordenom prvog reda, najvišim odličjem Republike Srbije, koje se dodeljuje institucijama i građanima naše zemlje“ rekao je Nikolić i dodao:

„Ovo je odavanje časti svim dosadašnjim članovima SANU. Znamenje će vam biti uručeno na Dan državnosti“ podvukao je predsednik Srbije.

Kako je rekao član SANU označava nekoga od koga očekujemo velika dela na korist i u službi našeg naroda.

„I nećete čuti da se jedan od nas usudi da kaže bilo šta negativno o akademiku, a dešava se da od jednog akademika čujemo nešto loše o drugom“ dodao je.