foto Tanjug
Ukoliko virus preživi i pojavi se novi talas na jesen, Srbija će ga spremno dočekati jer ima dovoljno respiratora, zaštitne opreme, rekao je na panelu „U susret drugom talasu?“ epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon.
Kon smatra da će Srbija u drugoj polovini juna biti bez novih slučajeva zaraze virusom korona.
On je rekao da ukoliko virus preživi i pojavi se novi talas na jesen, Srbija će ga spremno dočekati jer ima dovoljno respiratora, zaštitne opreme.
„Čak i ako bude istog intenziteta kao sada ja ne očekujem ponovno uvođenje vanrednog stanja jer više nema razloga za to“, rekao je Kon.
On je naveo da Srbija sada, posle 12. nedelje polako izlazi iz epidemije, da je virus još uvek prisutan, ali da se sada vidi da sistem funkcioniše. „Očekuje se da virus i dalje gubi potencijal prenošenja i da se potpuno ugasi. Do nule ćemo doći, očekujem da to bude u drugoj polovini juna“, rekao je Kon.
Upitan koji su za njega bili važni trenutci tokom epidemije on je rekao da je to bilo proglašenje vanrednog stanja, dolazak opreme i lekara iz Kine, ali i donošenje odluke o otvaranju privremenih bolnica.
Zadovoljan je kaže što su na početku epidemije odmah zatvorene škole, jer je zaštićena starija populacija.“Imali bi nešto veći kolektivni imunitet, ali možda bi imali i nesreću okolnost da ranije virus uđe u domove za stare. Nama je u gerontološke centre ušao virus sredinom aprila i tada je izazvao veliku štetu i ona se meri desetinama, a da je ušao na početku merila bi se stotinama pa možda i hiljadama života“, naglasio je on.
Kako kaže tokom epidemije virusa korona ponovo je otkriven kapacitet zdravstvenog sistema koji je pokazao elastičnost i prilagodljivost situaciji.“Mi smo za njega znali, ali sada potvrdio i dokazao da je u stanju da odreaguje na ovakve ozbiljne situacije. Ako bude novog talasa dočekaćemo ga spremni, imamo dovoljno respiratora, zaštitne opreme i sve što je neophodno“, naveo je on.
Doktori: Prošli smo bolje od najoptimističkijih očekivanja
Srbija je prvi i najveći udar virusa korona prebrodila bolje od najoptimističnijih očekivanja, ocenili su doktori Srđa Janković i Branimir Nestorović na Šestoj međunarodnoj konferenciji „Svet posle korone“ u okviru Beogradskog strateškog dijaloga.
Specijalista imunologije i hepatologije na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova Srđa Janković ističe da će Srbiji to veliko iskustvo iz prvog talasa značiti u novim „talasima, talsićima ili mnogo malih talasa“ virusa korona koji se očekuju.
„To nam daje samopouzdanje i nadu da ćemo, ukoliko ne izgubimo pažnju, koncentraciju i ako budemo stražarali i bili predostrožni, sprečiti da veliki broj života bude ugrožen od ove bolesti“, rekao je Janković.
Istakao je da se za one koji su preležali virus korona ne zna sa sigurnošću da li su stvorili trajan imunitet na taj virus.“Ono što možemo da kažemo i što je ohrabrujuće jeste da ogromna većina koja preboli Kovid19 ima antitela na taj virus. To je i očekivano“, istakao je Janković.
Pravo pitanje koje se sada postavlja, navodi, jeste u kojoj meri ta antitela štite i koliko dugo štite, kao i da li su samo ona dovoljna.
Janković očekuje da imunitet postoji, ali da se ne može pouzdano znati koliko godina on štiti i da moramo biti spremni da je moguća ponovna infekcija kod jednog broja ljudi.
„Što znači da i ljudi koji su preboleli virus nemaju neku zaštitu“, kazao je Janković.
Kako je objasnio, kolektivni imunitet jeste način na koji se završavaju pandemije, ali tek nakon više godina.
Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za pulmologiju i alergologiju na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova, kaže da je Srbija u borbi protiv virusa korona prošla bolje nego od bilo kog najoptimističnijeg modela.
On smatra da je Srbija u borbi sa pandemijom odabrala dobar model, ni previše strog ni previše labav, nazivajući ga „hibridni model“.
Primetio je da se model sticanja kolektivnog imuniteta nije pokazao kao dobar, dodajući da se taj model može primeniti na konceptu vakcinacije, ali ne i na suzbijanju epidemije.
Nestorović je rekao da i virus korona ima svoju sezonu, ali procenjuje da ona neće biti pre decembra.“Kovid19 ima svoju sezonu, septembar ne dolazi u obzir, sezona je od decembra do aprila, tako se javljaju i svi ostali virusi korona. Ako pogledamo SARS i MERS, koji su korona virusi, isto su sledili tu sezonu i nije tačno da su oni nestali, jer je bilo sporadičnih slučajeva. Virus korona kada prođe kroz masovnu populaciju nekako oslabi“, naveo je Nestorović.
Dodao je da je „ponašanje“ virusa korona takvo da je eksplozivno, naglo, sa tri ili četiri nedelje „katastrofe“, brzo prođe, a kada prođe, dodaje Nestorović, mala je šansa da se vrati.
„On će se verovatno vratiti sporadično, verovatno da ćemo imati tokom zime pacijente, ali smo sada u prednosti jer imamo test, znamo kako se otkriva, kako se leči, znamo komplikacije, to je druga situacija“, zaključio je Nestorović.
Kisić Tepavčević:Drugi talas treba očekivati, ali bez panike
Član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti Kovid-19, dr Darija Kisić Tepavčević, izjavila je da se drugi talas virusa korona itekako može očekivati, ali da ne treba paničiti zbog toga, jer to ne bi bilo ništa neobično kada su u pitanju zarazne bolesti.
Kisić Tepavčević je navela da je oblik krivulje onakav kakav su članovi Kriznog štaba priželjkivali da bude u ovo doba godine, odnosno ide ka laganom gašenju epidemije, a da famu očekivanja drugih talasa, manjih ili većih, treba da suzbijemo.
„To se itekako može očekivati, ali bez panike. Prvi talas smo svi globalno kao populacija, makar na ovom delu hemisfere, uspeli da prebrodimo, neko manje, neko više uspešno“, kazala je Kisić Tepavčević na panelu „U susret drugom talasu“, održanog u okviru međunarodnw konferencije „Svet posle virusa korona“.
Prema njenim rečima, ako nam se i sledeće godine pojavi Kovid-19 i bude u očekivanom periodu godine kada se šire kapljične infekcije i ako to bude na nivou brojeva koje smo imali ove godine, to više čak neće ni biti epidemija, već nešto što se očekuje.
„Činjenica je da ne znamo dovoljno o virusu, ali nam je itekako poznat i način na koji se prenosi i način na koji može da se spreči. Činjenica je i da nemamo specifične prevencije, vakcinu, lek, što nemamo ni protiv jedne virusne infekcije, ali u sklopu šire priče ne očekuje se neki fatalan drugi talas“, navela je Kisić Tepavčević.
Ipak, kako kaže, drugi talas je nešto što je realno da će da se desi, a virus će se širiti onoliko koliko mu mi dozvolimo.
Kisić Tepavčević je pojasnila da koncept epidemiološke krive i talasa koji dolaze nije nešto što se javilo sa Kovidom, već da je to osnova epidemiološke nauke.
„Taj neki drugi, treći, peti talas ne bi bio ništa neobično kada su u pitanju zarazne bolesti“, kazala je ona.
Dodaje da se u prevakcionoj eri znalo da postoji cikličnost javljanja, odnosno da su se epidemije javljale svake tri do pet godina.
Kada je u pitanju oboljenje koje ne ostavlja solidan imunitet, kao što je grip, koji je najbliži Kovidu, a kod kojeg svake godine ima manje-više promenjen tip virusa, Kisić Tepavčević kaže da se ipak zna tačno u kojem periodu godine se očekuje.
Ocenila je da je Krizni štab donosio mere koje su u datom trenutku bile najbolje i podsetila da je čitav koncept bio usmeren na to da se sačuvaju najstariji, oni koji su i najugrouženiji.
„Momenat kada je u veliki gerijatrijski centar ušao virus i kada smo videli da se ponaša kao i u drugim populacijama, da ima komplikacija i velike verovatnoće smrtnih ishoda, to je bilo za sve nas poražavajuće“, kaže Kisić Tepavčević.