“Teško je izdvojiti deset filmova, deset od na stotine onih koje sam gledao u Kinoteci, i koji su mi, u tom momentu, tada, bili velika uzbuđenja i događaji od važnosti ”navodi u autorskom tekstu pisac romana”Komo” i dodaje da je prvi put ušao u Kinoteku sa 16 godina.
“Nisam išao u školu, to me nije zanimalo. Knjige su mi bile dosadne. „Idi u Kinoteku, barem gledaj nešto pametno“, rekla mi je sestra. Otišao sam u Kinoteku. Izašao sam napolje posle filma, uzbuđen, bio sam u čudu. Nisam uopšte znao ni da takvi filmovi postoje.”
Valjarević je zatim stekao naviku da gleda svakodnevno filmove u Kinoteci-“Neme filmove ponedeljkom uveče, Bastera Kitona, Dzigu Vertova, film „Pohlepa“ Eriha fon Štrohajma, Frica Langa, Abela Gansa, švedske neme filmove, Čarlija Čaplina. Čudesni filmovi. Novi život. A onda dalje, Žan Vigo i „Atalanta“ i „Nula iz vladanja“, bio sam opčinjen, pa onda u drugi svet, Džejms Kegni u „Anđelima garavog lica“ i psihopata i ubica u filmu „Usijanje“ koji kada ga upucaju na kraju izgovara: „Recite majci da je volim“. Vitorio de Sika me je razgalio, „Kradljivci bicikla“ i „Čistači cipela“, sad više nije bilo redosleda, Trifo i „400 udaraca“ i „Čovek koji je voleo žene“ i bio sam opčinjen još više, pa sve dalje i dalje, Bunjuel i „Simon pustinjak“ i „Fantom slobode“, vesterni Bada Betičera, „Zrno zla“ Orsona Velsa, Felinijeva „Ulica“ i tako redom, ali bez ikakvog reda.”
Odlasci u Kinoteku doneli su mladom Valjareviću mnogobrojna saznanja o likovima i delima iz svetske istorije filma.
“Ipak, prepustio sam da ljudi iz Kinoteke odaberu deset od mojih stotinu filmova, koji i danas mogu da se prikažu. Tako je bolje ” zaključuje autor “Dnevnika druge zime” dobitnik književnih nagrada”Stevan Sremac” i “Biljana Jovanović” Srdjan Valjarević i poziva publiku na projekcije tokom oktobra u Kosovskoj a na programu su “ Andjeo uništenja” iz 1967 godine Luisa Bunjuela, “Drugi dah” iz 1966 godine Žan-Pjer Melvila, “Svi drugi se zovu Ali” Rajnera Vernera Fasbindera,”Mušet”Robera Bresona, “Vojska u senci”Žan-Pjer Melvila ,“Tokijska priča” Jasudžiro Ozua, “Senke” Džona Kasavetesa”Atalanta” Žana Vigoa .
