Iz misije Kfora poručili su da je ponovno otvaranje mosta na Ibru između severnog i južnog dela Kosovske Mitrovice pitanje koje mora da se reši političkom dijalogom. „Misija Kfora, predvođena NATO-om, nastavlja da prati lokalni razvoj i ostaje potpuno usredsređena na svakodnevnu implementaciju svog mandata, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine, kako bi se obezbedilo bezbedno okruženje i sloboda kretanja za sve zajednice na Kosovu“, navodi se u odgovoru Kfora prištinskom listu „Nacionale“. Dodaje se da Kfor nastavlja da pruža neophodnu bezbednosnu podršku kako bi diplomatski napori, koje predvodi Evropska unija, mogli da napreduju. Prethodno je specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio da nije pravo vreme da se glavni most u Kosovskoj Mitrovici pusti u saobraćaj. Govoreći na „Delfi forumu“ u Grčkoj, Lajčak je upozorio da bi to moglo da izazove još jednu krizu. Naveo je da atmosfera „očigledno nije dobra za to“ i da se “crvene linije moraju poštovati“, prenosi portal „Reporteri“. Odbornici Skupštine opštine severnog dela Kosovske Mitrovice doneli su odluku da se pošalje „zahtev o omogućavanju slobode kretanja za automobile na glavnom mostu na Ibru“. Inicijativa da se otvori mitrovački glavni most zahtev je odbornice iz Pokreta Samoopredeljenje Aide Ferati, koja je istakla da zahtev treba proslediti kosovskoj policiji, Kforu, Euleksu i ostalim međunarodnim organizacijama i nadležnim organima. Nakon što su Srbi napustili sve prištinske institucije novembra prošle godine, odbornici Srpske liste u Severnoj Mitrovici zamenjeni su Albancima i Bošnjacima, koji su bili sledeći na listi sa najviše osvojenih glasova. Između južnog i severnog dela Kosovske Mitrovice postoji nekoliko mostova koji su funkcionalni i saobraćaj se preko njih odvija normalno.

Bivši gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice Milan Radojević izjavio je da odluku o eventualnom otvaranju mosta na Ibru mogu da donesu samo Srbi koji su, kako je naglasio, platili skupu cenu kako bi ostali da žive u severnom delu Kosovske Mitrovice i ostalim opštinama na severu KiM. „Tu odluku ne može da donese niko drugi do nas samih!“, poručio je na Instagramu Radojević, koji je ostavku na mesto gradonačenika podneo u novembru prošle godine nakon što su predstavnici Srba sa severa KiM odlučili da napuste sve prištinske institucije. On je naglasio da je severni deo Kosovske Mitrovice, nakon 1999. godine, ostao jedina urbana, gradska sredina u kojoj većinu čine Srbi. „Za odbranu grada plaćena je visoka cena. Od 1999. do 2013. godine bilo je preko 1.000 napada na glavnom gradskom mostu iz pravca južnog dela Kosovske Mitrovice. U tim napadima bilo je na stotine ranjenih Srba, a nekoliko naših sugrađana je izgubilo život braneći grad i sever“, naveo je Radojević. On je istakao da je današnji severni deo Kosovske Mitrovice jedina multietnička sredina na KiM, sa mešovitim naseljima poput Bošnjačke mahale i Mikronaselja, gde zajedno žive Srbi, Albanci, Bošnjaci, Goranci i drugi, i gde sloboda kretanja nikome nije uskraćena. Ukazao je da u južnom delu Kosovske Mitrovice nema Srba i da se na groblje i u crkvu odlazi „samo i isključivo pod policijskom pratnjom“. „Odluku o eventualnom otvaranju glavnog gradskog mosta mogu doneti samo Srbi, građani Kosovske Mitrovice i severa koji su skupu cenu platili kako bi Srbi ostali da žive u severnom delu Kosovske Mitrovice, ali i u ostalim opštinama na severu“, zaključio je Radojević.