Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da je Srbija na vreme prepoznala smisao Agende 2030 UN o sprovođenju ciljeva održivog razvoja kao najvažnije politike održivosti i bezbednosti od održivosti u odnosu na klimatske promene i zelenu agendu.

Na konferenciji „Agenda 2030 – Zajedno ka održivoj budućnosti“, ministarka je rekla da su događaji od 2020, najpre pandemija, a zatim i rat na tlu Evrope koji su doveli do energetske, prehrambene, ekonomske i svake druge krize koja će se u narednim mesecima i godinama intenzivirati, pokazali da Agenda UN 2030 o ciljevima održivog razvoja nije nikakva apstraktna ili misteriozna platforma kako se nekad predstavlja.

„Pokazalo se da ta platforma nije nikakav spisak lepih želja, već spisak zadataka za svaku država, pa i Srbiju koja je na putu pridruživanja EU. Ona treba da odgovori na pitanja održivosti i bezbednosti za sve svoje građane i kada je u pitanju poljoprivreda, prehrambena industrija, energetika, zdravlje ljudi, klimatske promene, borba protiv klimatskih promena, čista voda, smanjenje zagađenja, vladavina prava, smanjenje siromaštva. Sve su to ciljevi održivog razvoja definisani kroz veliku globalnu platformu“, istakla je Joksimović.

Ona je naglasila da je Srbija, kao zemlja koja pristupa EU, tu platformu prilagodila i uključila u svoj pristupni proces i da je sprovodi, imajući u vidu da se usaglašavamo sa standardima iz svih ovih oblasti koje i EU primenjuje i kojima se prilagođava u odnosu na sve veće izazove i probleme sa kojima se suočava ceo svet.

„Sve što radimo kao institucije, kao ministarstva, kao nevladin sektor, akademska zajednica ne može da ima povoljan epilog bez aktivnih građana koji učestvuju i svojim aktivnostima doprinose sprovođenju ovih ciljeva. Zato smo prošle nedelje imali Evropsku zelenu nedelju da podignemo svest građana o značaju klimatske politike, energetske tranzicije, separacije otpada i zdravstvene politike“, rekla je Joksimović.

Ona poručuje da su to velike teme koje su globalno postavljene i koje se mogu samo na taj način rešiti – globalnom saradnjom svih zemalja, a da zemlja koja je u pristupnom procesu kao Srbija koja ima mogućnosti da koristi evropske fondove, ali i razvojnu pomoć od Nemačke.

Joksimovićeva podseća da je prošle godine sam potpisala sa Ministarstvom za razvoj i ekonomiju Nemačke sporazum o strateškoj saradnji u borbi protiv klimatskih promena i sprovođenju klilmatskih akcija sa Nemačkom.

Nemačka, dodaje, ima ugovore takvog tipa sa samo četiri zemlje u svetu, a jedna od njih je Srbija.

„Time smo pokazali da strateški i finansijski sarađujemo na važnim pitanjima i da ćemo u budućnosti uspeti da odgovorimo izazovima na krizu globalnih razmera koja nas tek čeka. Mislim da građani u ovom trenutku nisu ni svesni kakva teška vremena čekaju i Evropu i ceo svet i da samo zajedno možemo da savladamo njene posledice“, poručila je ministarka.

Specijalna savetnica predsednice Vlade Srbije Slavica Ðukić Dejanović rekla je da je konferencija bila prilika da se još jednom ukaže na ogromni značaj jedinica lokalne samouprave i implementacije Agende 2030.

„75 odsto zakonodavstva Evrope, a mi smo prihvatili to zakonodavstvo, realizuje se na nivou gradova i opština i 65 odsto od ciljeva održivog razvoja Agende 2030 se implementira na nivou lokalne samouprave. Srbija je dala pođednak značaj svim ciljevima održivog razvoja, njih 17, a na nivou lokalnih zajednica se moraju praviti prioriteti“, istakla je Ðukić Dejanović.

Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob rekla je da je Agenda 2030 u centru svih aktivnosti UN u Srbiji i da je naša zemlja u poslednjih par godina zabeležila veliki napredak u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja.

„Veliki napredak ostvaren je u oblasti smanjenja nejednakosti i siromaštva i poboljšanja kvaliteta obrazovanja, Međutim i dalje je neophodno raditi na cilju koji se vezuje za klimu i pristojne poslove i to će biti glavni prioritet rada UN u narednim godinama“, naglasila je Žakob i dodala da je Agenda o održivom razvoju nešto što treba da bude u centru pažnje svega što se bude radilo u nekoliko narednih godina.

Zamenik ambasadora Švajcarske u Srbiji Žan-Luk Eš rekao je da je Švajcarska izuzetno posvećena popularizaciji Agende 2030u, zajedno sa Nemačkom sa kojom sarađuje.

„Švajcarski parlament je opredelio 90 miliona evra za podršku tom projektu te ćemo nastaviti da investiramo u Srbiju i podržavamo Vladu Srbije i njene građane u sprovođenju platforme“, poručio je Eš.

„Nemačka je odlučila da nastavi da podržava ovaj projekat sa tri miliona evra. Imamo nameru da nastavimo našu razvojnu saradnju posebno u domenu klime i odgovora na klimatske promene, te smo dogovorili sa Vladom Srbije krajem prošle godine ono što se zove klimatsko partnerstvo“, rekao je Šiling.