Izložba obuhvata slike nastale 2016. i 2017. godine, prepoznatljivog likovnog rukopisa, na kojima, kroz ljudsku figuru kao osnovni motiv za izraz ideje o beznađu i usamljenosti savremenog čoveka, Blanuša na ironičan i kritički način komunicira sa duhom vremena u kome živi, potvrdjujući svoju stvaralačku doslednost i aktuelnost.
Blanuša neguje jezik različitih savremenih medija od crteža preko skulpture do slike, u oskudnom valerskom opsegu ali sa superironom figuracijom.
Rođen 1943. u Jagodini,Blanuša je diplomirao je na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1967, Odsek za slikarstvo, u klasi profesorke Ljubice Sokić. Specijalizirao je u Braunšvajgu i Frankfurtu na Majni, član je ULUS-a od 1973.
Radio je kao redovni profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu od 1992. do 1998, na Akademiji umetnosti u Novom Sadu od 1976. do 2011, na Fakultetu likovnih umjetnosti na Cetinju od 1999. do 2004. Od 1968. izlagao je na više od 50 samostalnih i nekoliko stotina grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
