„Stvar je svake države da pokaže koliko je iskreno posvećena dobrim bilateralnim odnosima i regionalnoj sradnji. Naravo da kada ste članica EU, kao što je Hrvatska, imate izvesne mehanizme na raspolaganju da usporite proces, da ga negde zakočite ali ja mislim da to nije dobra poruka“, rekla je ona novinarima u pauzi skupa o evropskim integracijama regiona.

Upitana da prokomentariše loše reakcije u Hrvatskoj zbog toga što haški optuženik Vojislav Šešelj neće biti u Hagu tokom izricanja presude, Joksimović je rekla da očekuje da će „naše komšije“ razumeti da je Srbija iskrena u uspostavljanju dobrih odnosa i refomama, i da se to „prepoznaje“ širom EU.

Kada je reč o konkretnim zahtevima koje Hrvatska ima u pogledu otvaranja poglavlja 23, ministarka je rekla da je reč o pitanjima koja nisu dovoljno krupna da bi se odlagalo otvaranje.

„Što se tiče hrvatskih posebnih zahteva, oni imaju određena dva-tri pitanja koja mislim da nisu u toj meri nesprovodiva ili nešto što bi trebalo da dovede do toga da ne daju saglasnost, ali ne bih sada o tome, to je sada još na radnim telima i nema smisla o tome da govorim. Ali verujem da ćemo i taj deo završiti“, navela je ona.

Ocenila je da je u pogledu akcionog plana za manjine Srbija ispunila sve obaveze.

„Pre svega za poglavlje 23 je postojala jedna dodatna obaveza Srbije da napravi akcioni plan za nacionalne manjine. Taj plan nije uslov za otvaranje poglavlja ali mi smo ga uz učešće i potpunu inkluziju svih saveta nacionalnih manjina u Srbiji napravili, to je vrlo dobro prošlo kod svih zemalja članica, pa smo i taj uslov zadovoljili“, navela je ministarka Joksimović.

Istakla je da sa otvaranjem poglavlja reforme dobijaju na dinamici.

Joksimović je ocenila da će Srbija biti spremna za otvaranje još nekoliko poglavlja, a kao primere je navela poglavlje 5 o javnim nabavkama, 20 o industrijskoj i preduzetničkoj politici, 25 i 26 o obrazovanju i nauci, 13 o ribarstvu.

„Na ostalim poglavljima radimo. Dobili smo poziv za pregovaračke pozicije, naravno to je sad procedura i u našoj administraciji i u parlamentu ali je realno da osim 23 i 24 jos sigurno tri ili četiri poglavlja možemo do kraja godine da otvorimo“, navela je ona.

Konferenciju „Srbija i evropska integracija Zapadnog Balkana Razmena mišljenja pred Parisku konferenciju o Zapadnom Balkanu“ organizovali su Francusko-austrijski centar za zbližavanje u Evropi u saradnji sa Evropskim fondom za Balkan, Evropskim pokretom u Srbiji i Francuskim institutom za međunarodne odnose IFRI iz Pariza.

Hrvatsko Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova saopštilo je danas da Srbija za otvaranje pregovaračkog poglavlja 23 mora da poštuje manjinska prava, saradjuje s Haškim tribunalom i reformiše pravosudje što uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cele bivše Jugoslavije, prenela je televizija N1.

„Podržavamo napore Srbije u približavanju EU. Uslovi koje Srbija mora ispuniti za otvaranje tako važnog poglavlja 23 su, medju ostalima, poštovanje ljudskih prava (posebno manjinskih) u skladu s medjunarodnim konvencijama i ratifikovanim medjudržavnim sporazumima, puna saradnja s Haškim tribunalom i reforma pravosudja, koja uključuje ukidanje nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina za područje cijele bivše Jugoslavije“, navodi se u odgovoru hrvatskog ministarstva.