Hil: Formiranje ZSO na KiM suštinski element da bi se krenulo napred tanjug

Objavljeno: 24.01.2023. 16:28 Izmenjeno: 25.01.2023. 10:55

Na pitanje kako SAD vide format buduće ZSO, da li onako kako predviđeno Briselskim sporazumom, kaže da ne može više informacija da da o tome, jer treba da se razrade detalji. „

Formiranje Zajednice srpskih opština na KiM je suštinski element da bi se krenulo napred u dijalogu, izjavio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i poručio da se tim e na prvom mestu treba pozabaviti, a da onda, kako je rekao, sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu za KiM. Hil je, takođe, poručio da je Srbija sada verovatno na najvažnijem putu u svojoj istoriji – ka pridruženju evroatlantskim integracijama, uključujući i EU i da SAD žele da pomognu Srbiji da to realizuje. „Želim da budem jasan, da podržavamo budućnost Srbije. Najbolje odnose na svetu imamo sa EU, a Srbija je na putu da joj se približi, što je najbolji način da ojačamo naše odnose“, rekao je Hil u Muzeju Nikole Tesle nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj o saradnji na realizaciji projekta „Bolja energija u Srbiji“. Na pitanje Tanjuga, kako vidi format Zajednice srpskih opština i da li međunarodna zajednica ima mehanizam da privoli Prištinu da sporazum iz Brisela potpisan pre skoro 10 godina realizuje, rekao je da su svi pregovarači, bilo da su iz EU ili SAD, potvrdili da je ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma. „Ako pažljivo čitate tekst, prvih šest tačaka se bavi upravo formiranjem ZSO i to je suštinski element da bi se krenulo napred. I time se na prvom mestu i treba pozabaviti, a potom sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu, koji uživa podršku EU. U tom dokumentu se ide na šire ideje koje će zahtevati više vremena“, rekao je Hil. Dodao je da ne možemo očekivati da se sve reši danas ili sutra, ali da je na prvom mestu da moraju da se sprovedu postignuti sporazumi u Briselu. Na pitanje kako SAD vide format buduće ZSO, da li onako kako predviđeno Briselskim sporazumom, kaže da ne može više informacija da da o tome, jer treba da se razrade detalji. „Briselski sporazum ima svega šest rečenica, na tome treba više da se radi i da se razrade detalji“, naveo je američki ambasador. Na pitanje medija da li se kroz francusko-nemački predlog vraća „Išingerov plan“ na scenu, on je rekao da se treba najpre fokusirati na sadržaj postojećeg plana, a da kasnije mogu da se upoređuju i traže sličnosti i razlike između ta dva plana.

Ambasador SAD Kristofer Hil izjavio je da su SAD ponosne na partnerstvo sa Srbijom u ekonomskoj sferi i učiniće još više da to ekonomsko i privredno partnerstvo učvrste i dovedu nove američke kompanije. Hil je to naveo nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) kako bi zajednički radili na unapređenju energetske efikasnosti u Srbiji. „Uveravam vas da ćemo u budućnosti snažno raditi na jačanju partnerstva sa Srbijom“, rekao je Hil povodom potpisivanja Memoranduma u Muzeju Nikole Tesle koji su u njegovom prisustvu potpisali ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i direktorka misije USAID Bruk Ašam. Hil je dodao da ne vidi bolje mesto od Muzeja Nikole Tesla, a ni vreme za potpisivanje Memoranduma imajući na umu činjenicu da obeležavamo osam decenija od smrti Nikole Tesle koji „ne samo da inspiriše doprinosom koji je dao nauci već i načinom na koji je približio naše dve zemlje“. Hil je naglasio da je energetska bezbednost najvažnija stvar u svetu – „stvar za koju moramo naći odgovor“. Dodao je da će saradnja na projektu „Bolja energija u Srbiji“ doprineti zaštiti čovekove sredine i smanjiti potrošnju u domaćinstvima. „Pokoljenjima dugujemo da smanjimo zavisnost od fosilnih goriva i na taj način se pridružujemo borbi protiv klimatskih promena i zalažemo za smanjenje utpotrebe fosilnih goriva“, rekao je ambasador i podsetio da su ukupne investicije SAD u Srbiji preko četiri milijarde dolara i da je zahvaljujući njima otvoreno 30.000 radnih mesta. Trgovinska razmena, kako je dodao, prevazilazi milijardu dolara, a reč je o srpskom izvozu vezanom za IT sektor, pretežno onih zaposlenih u američkim kompanijama u Srbiji. Hil je dodao da ne može da navede sve kompanije iz SAD koje posluju u Srbiji, ali sve može da uveri da će ih u budućnosti biti još više. „Američka istorija je poznata po svojim generalima, ali ovde bih voleo da vidim druge generale kao što su Dženeral Motors i Dženeral Elektrik“, rekao je ambasador i dodao da su američke investicije usmeravaju na čiste izvore energije. Poručio je ministarki Đedović da mogu da računaju da u amabsadi SAD i u Agenciji za međunarodni razvoj imaju prvoklasno osoblje, kao i u Ministarstvu, sa kojim u međusobnoj saradnji mogu da razvijaju projekte poput ovoga. „Zahvaljujući tome verujem da ćemo izazove o kojima smo planirali 2022. pretvotri u mogucnosti u 2023.“, rekao je Hil. Na pitanje da li se konkretnije razmišlja o Dženeral Elektriku i Dženeral Motorsu koje je pominjao, Hil je rekao da ambasada čini sve da dovede druge američke kompanije u Srbiju, ali da ne može da govori o detaljima. „Želim da vas uverim da ćemo biti vrlo aktivni na dovođenju investitora, ali ne mogu da pričam još specifičnim kompanijama ali će ih biti još više“, rekao je Hil i dodao da Srbija ima talentovanu mladu snagu za koju su američke kompanije zainteresovane. Podsetio da je pre dva meseca u Beogradu bila američka trgovinska misija koja je htela da utre put dolasku novih investitor. „Mi smo velika ekonomija koja svuda traži dobre partnere i kompanije će doći ovde da investiraju, jer su postavljeni uslovi za investicije“, rekao je Hil. Đedović je rekla da će u saradnji sa USAID-om na projektu „Bolja energija“ raditi na tome da se energetska efikasnost dodatno ustoliči kao „novi izvor energije“, kroz razvoj mehanizama za povećanje mera energetske efikasnosti, praćenje i kontrolu rezultata, ali i putem sveobuhvatne edukacije stanovništva i podizanja svesti o tome da je rasipanje energije apsolutno nedopustivo, naročito u vreme globalne energetske krize.

Formiranje Zajednice srpskih opština na KiM je suštinski element da bi se krenulo napred u dijalogu, izjavio je američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil i poručio da se tim pitanjem na prvom mestu treba pozabaviti, a da onda, kako je rekao, sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu za KiM. Hil je, takođe, poručio da je Srbija sada verovatno na najvažnijem putu u svojoj istoriji – ka pridruženju evroatlantskim integracijama, uključujući i EU i da SAD žele da pomognu Srbiji da to realizuje. „Želim da budem jasan, da podržavamo budućnost Srbije. Najbolje odnose na svetu imamo sa EU, a Srbija je na putu da joj se približi, što je najbolji način da ojačamo naše odnose“, rekao je Hil u Muzeju Nikole Tesle nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju između Vlade Srbije i Američke agencije za međunarodni razvoj o saradnji na realizaciji projekta „Bolja energija u Srbiji“. Na pitanje Tanjuga kako vidi format Zajednice srpskih opština i da li međunarodna zajednica ima mehanizam da privoli Prištinu da sporazum iz Brisela potpisan pre skoro 10 godina realizuje, rekao je da su svi pregovarači, bilo da su iz EU ili SAD, potvrdili da je ZSO obaveza koja proističe iz Briselskog sporazuma. „Ako pažljivo čitate tekst, prvih šest tačaka se bavi upravo formiranjem ZSO i to je suštinski element da bi se krenulo napred. I time se na prvom mestu i treba pozabaviti, a potom sledi ono što je navedeno u francusko-nemačkom predlogu, koji uživa podršku EU. U tom dokumentu se ide na šire ideje koje će zahtevati više vremena“, rekao je Hil. Dodao je da ne možemo očekivati da se sve reši danas ili sutra, ali da je na prvom mestu da moraju da se sprovedu postignuti sporazumi u Briselu. Na pitanje kako SAD vide format buduće ZSO, da li onako kako predviđeno Briselskim sporazumom, kaže da ne može više informacija da da o tome, jer treba da se razrade detalji. „Briselski sporazum ima svega šest rečenica, na tome treba više da se radi i da se razrade detalji“, naveo je američki ambasador. Na pitanje o izlaganju predsednika Srbije Hil je rekao da ga je sinoch pažljivo slušao. „Pažljivo sam slušao obraćanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je izložio plan, koncept o tome kako da se komplikovan problem Kosova dovede do rešenja“, rekao je Hil. Vučić je obrazložio i kako vidi budućnost Srbije i da SAD podržavaju takvu budućnost. A na pitanje da li se francusko-nemačkim predlogom vraća „Išingerov plan“ na scenu, ambasador je rekao da se treba najpre fokusirati na sadržaj postojećeg plana, a da kasnije mogu da se upoređuju i traže sličnosti i razlike između ta dva plana.

Ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil kazao je da SAD shvataju da Srbija ima svoje istorijsko iskustvo sa sankcijama, ali, kako ističe, počela je da plaća previsoku cenu za svoju uzdržanost po pitanju sankcija Rusiji. Hil je, odgovarajući na pitanja novinara, koliko je realno da EU uvede Srbiji sankcije ukoliko Srbija ne prihvati novi evropski predlog za rešenje kosovskog pitanja, kazao da nije u poziciji da govori o tim eventualnim sankcijama, ali da je EU ozbiljna po pitanju sankcija Rusiji u kojima svi učestvuju iako im ne pada lako. „Sankcije koje je EU uvela Rusiji uvedene su da bi se zaustavila užasna i ilegalna agresija na suseda – Ukrajinu“, kazao je Hil novinarima pre početka konferencije „Borba protiv zarobljavanja države u jugoistočnoj Evropi“. Dodaje da što se tiče SAD i EU evropski predlog je pravi put kojim se treba kretati kako bi se rešio problem koji nas sve opterećuje više od 20 godina. „Zato teba ozbiljno razmotriti ovaj predlog i razmilsiti o načinima da se usvoji i da se na njemu radi’ kazao je Hil. Odgovarajući na pitanje novinara da li mu se čini da je Beograd spremniji da prihvati evropski predlog od Prištine i Aljbina Kurtija, Hil kaže da su evropljani uložili velike napore da približe dve strane i u tom smislu podseća da su u dva navrata i u Beogradu i u Prištini boravili savetnici za nacionalnu bezbednost. „Svi se trude da pronađu rešenje kako bismo u regionu opet videli uspostavljane mira i pozitivne situacije. SAD 100 odsto podržavaju predlog EU, naravno, to je proces i ništa nije gotovo dok nije gotovo, odnosno to će trajati. Sto se tice Aljbina Kurtija sa njim smo imali mnoge sastanke, ali ne bih njegove stavove govorio umesto njega’ kazao je američki ambasador.

Norveška:Evropski predlog konstruktivan, treba da se bazira na pregovorima

Norveška smatra da je francusko – nemački predlog za rešenje kosovskog pitanja konstruktivan i da treba da bude baziran na pregovorima, rekao je danas ambasador te zemlje u Beogradu Jorn Eugen Gjelstad. Prema njegovim rečima, kada je reč o Kosovu potrebno je da se vidi progres i da se ide ka normalizaciji. „Normalizacija će doneti benefite svima“, rekao je Gjelstad, odgovarajući na pitanja novinara pre konferencije „Borba protiv zarobljavanja države u Jugoistočnoj Evropi“. Na pitanje da li bi EU mogla Srbiji da uvede sankcije ukoliko ne potpiše evropski predlog sporazuma, Gjelstad je kazao da ne zna sve detalje te da ne bi ulazio u to.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Pretežno oblačno

Trenutna temperatura 0°C

Pretežno oblačno

Utorak
Promenljivo oblačno

Max: 6°C
Min: -1°C

Promenljivo oblačno

Vremenska prognoza za 5 dana