Sa martovskim događajima otišao je u nepovrat i sam projekat organizacije Ujedinjenih nacija o stvaranju multietničkog, tolerantnog i demokratskog društva, izjavio je  francuski humanitarac i direktor Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova Arno Gujon.

Povodom 18 godina od pogroma nad Srbima na KiM, Gujon je na Fejsbuku profilu objavio citate svoje knjige „Svi moji putevi vode ka Srbiji“, navodeći da te reči možda i najpribližnije dočaravaju glavni razlog zbog kojeg je pre 17 godina odlučio da krene u svoju humanitarnu misiju.

„Na televizijskim ekranima širom sveta nizale su se potresne, zastrašujuće i nepodnošljive slike. Istovremeno sa svojim sunarodnicima, 17. i 18. marta 2004. gledao sam pogrome koje kosovski Albanci sprovode nad Srbima. Desetine hiljada njih ubijali su i progonili Srbe koji su ostali na Kosovu posle juna 1999, otimali su i pljackali njihove kuce i imanja“, naveo je Gujon i nastavio:

„Taj organizovani talas nasilja brzo je preplavio oružane kontigente KFOR-a; neki su se suprostavljali, dok drugi nisu ni mrdnuli prstom. Crkve u centru Prizrena su oskrnavljene i popaljene, kao i zgrade pravoslavne bogoslovije, koje su završile u plamenu zajedno s bibliotekom retkih knjiga i rukopisa, zbirkom ikona i eparhijskom arhivom. Čak i više nego muškarce i žene, hteli su da s Kosova prognaju i samo pamćenje“.

Gujon je naveo da su mediji jednodušno osudili te pogrome i da su političari sa svoje strane osudili nasilje, kao i diplomate i visoki funkcioneri NATO-a, koji su otada počeli da javno govore da su Srbi žrtve „etničkog čišćenja“.

„Ukratko, ceo svet je osuđivao. Ali šta su radili osim što su osuđivali? Ništa. I šta vredi osuda ako posle svake reči osude ne usledi akcija? Opet ništa. Između reči i akcije koja je trebalo da usledi zjapio je dubok jaz“, rekao je Gujon.

„A “u početku beše akcija“, kako je to pisao Gete. Sve ostalo za mene je bilo puko naklapanje. Želeo sam da pomognem tim Srbima u enklavama, o kojima niko konkretno nije vodio računa. Hteo sam da im pomognem iz idealizma i ubeđenja jer pripadamo istoj kulturi, istoj civilizaciji. Hteo sam da budem učesnik istorije, a ne samo njen puki posmatrač…“, napisao je Gujon, koji je na Fejsbuku objavio fotografiju crteža deteta žrtve pogroma.