Gojković: Srbija država sa malim brojem dečjih brakova u poređenju sa ostalima tanjug

Objavljeno: 10.04.2023. 12:18 Izmenjeno: 10.04.2023. 12:52

Kroz edukaciju podižemo svest o štetnosti dečjih brakova, pogotovo kroz radionice i letnje škole, gde se otvoreno razgovara o štetnosti uticaja dečjih brakova“, zaključila je Gojković.

foto tanjug

 

Potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Maja Gojković, izjavila je da Srbija već četvrtu godinu zaredom postiže značajne rezultate u unapređenju prava dece. Gojković je kazala da je jedan od najbitnijih rezultata to što se nalazi među državama sa niskom stopom zastupljenosti dečjih brakova u poređenju sa globalnim i regionalnim nivoima. „Predložićemo usvajanje zakonskog rešenja prema kojima se dečji brakovi definišu i prepoznaju kao oblik trgovine ljudima i kojima će se sankcionisati treća lica koja ugovaraju vanbračnu ili bračnu zajednicu, i oni koji nagovaraju. Sami maloletnici neće odgovarati“, poručila je Gojković. Ona je to rekla u Palati Srbija, na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova, koje je organizovalo Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije, Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova i UNICEF. Gojković je kazala da su dečji brakovi duboko zabrinjavajuća pojava koja predstavlja prekid detinjstva, najozbiljniju povredu ženskih i dečjih prava i ostavlja nesagledive posledice na mentalno i fizičko zdravlje devojčica, ali i društva u celini. Dečji brakovi, u najvećoj meri, prisutni su u romskoj populaciji. „Kada je reč o stupanja devojčica u brakove pre navršene 18. godine, u celoj populaciji je šest odsto, dok je u romskoj zajednici 56 odsto. Slična slika je i prilikom stupanja u brakove pre 15. godine, gde u celoj populaciji jedan odsto devojčica stupa u brak, a kod Roma 16 odsto“, navela je Gojković. Kako ističe, to korespondira sa podatkom da samo 64 odsto dece iz romskih naselja završi osnovnu školu, dok svega 28 odsto pohađa srednju školu. Dodala je da podaci pokazuju i da je 5,1 devojčica iz romske populacije postala majka pre 15. godine, odnosno da je 38,1 odsto romskih devojčica rađalo pre punoletstva. „U prethodnoj godini Nacionalna koalicija za okončanje dečjih brakova može biti zadovoljna. Radili smo mnogo na prevenciji nasilja među romskim devojčima i njihovo uključivanja u siru zajednicu. Kroz direktan rad radi se na podizanju svesti o štetnosti dečjih brakova, radimo na poboljšanju mogućnosti zapošljavanja žena romkinja. Kroz edukaciju podižemo svest o štetnosti dečjih brakova, pogotovo kroz radionice i letnje škole, gde se otvoreno razgovara o štetnosti uticaja dečjih brakova“, zaključila je Gojković.

Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov zalaže se za strožije sankcije za ugovarače dečjih brakova. „Veliko je pitanje do koje mere država ima pravo da zadire u pravo pojedinca, ali dečji brakovi su toliko štetni i njima su toliko ugrožena osnovna ljudska prava i prava deteta, da državama mora da reaguje“, rekao je ministar. Žigmanov je podsetio da je Nacionalni savet romske nacionalne manjine u marta prošle godine usvojio deklaraciju o ukidanju dečjih brakova. „Dečje brakove su jasno definisali kao kršenje prava deteta koje ugrožava živote i budućnost dece, jer se dečji brakovi smatraju kao praksa kojom se deci uskraćuje mogućnost o odlučivanju o svom životu, oduzima ih mogućnost za školovanje i tako ih stavlja u mogućnost da budu žrtve nasilja i diskriminacije“, istakao je Žigmanov. On je najavio da će u novom sazivu Saveta za rodnu ravnopravnost biti zastupljene i organizacije civilnog društva iz romske zajednice. Ministarka pravde Maja Popović izjavila je da podaci pokazuju da normativni okvir u Srbiji predstavlja dobru polaznu osnovu da dečji brak postane relikt prošlosti. „Međutim, i dalje imamo pojavu dečjih brakova, a razloge treba tražiti van zakona. Ministartvo pravde se zalaže za unapredejenje zakonovavnog okvira za zaštitu žena i devojčica od svih oblika rodno zasnovanog nasilja“, rekla je Popović. Istakla je da, pored toga što su dečji brakovi grubo kršenje prava deteta, ona u sebi mogu da sadrže više krivičnih dela, kao što su posredovanje u vršenju prostitucije, prinudno zaključenje braka, vanbračna zajednica sa maloletnikom, zapoštanje i zlostavljanje maloletnog deteta, trgovina ljudima. „Za procesuiranje krivičnih dela mora da postoji koordinacija svih državnih organa i ustanova, i to pre svega javnog tužilaštva, policije, centara za socijalni rad, ali i predstavnika zdravstvenih i obrazovnih organizacija. Za krivično delo vanbračna zajednica sa maloletnikom tokom 2021. izrečeno 75 osuđujućih presuda, a 2022. 62 osuđujuće presude“, navela je Popović. Ona je dodala da je neopodna dopuna člana 190 krivičnih zakonika, u smislu odgovornosti onih koji omogućavaju vanbračne zajednice za maloletna lica. „Za to delo bi odgovarala samo punoletna lica koja su tu zajednicu omogućila, ne i maloletna koja su žrtve“, rekla je Popović. Direktorka Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) u Srbiji, Dejana Kostadinova, kazala je da je vidljiva želja Srbije da se bori sa problemom dečjih brakova. „Srbija ima veoma dobru praksu, ali treba da nastava da ulaže u službe dečje zaštite“, rekla je Kostadinova. Ona je navela da se jedna od pet devojčica uda pre punoletstva, i da društva treba da se bave „okidačima“ za dečje brakove, a to su, prema njenim rečima, siromaštvo i društvena isključenost. Direktorka UNICEF-a za Srbiju je da naglasila da su najpogođenija deca iz velikih porodica, romska i deca iz ruralnog područja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Utorak
Delimično oblačno

Trenutna temperatura 25°C

Delimično oblačno

Sreda
Poslepodnevni pljuskovi

Max: 25°C
Min: 17°C

Poslepodnevni pljuskovi

Vremenska prognoza za 5 dana