Fiskalni Savet : Održati umanjenje fisklanog deficita na srednji rok tanjug

Objavljeno: 04.06.2022. 11:34 Izmenjeno: 04.06.2022. 11:34

Fisklani savet zamera što Strategija nije uzela u obzor ove probleme i dala bar načelan plan za njihovo saniranje.

Fisklani savet je u svom Mišljenju o Nacrtu fiskalne strategije Vlade Srbije za 2023. godinu sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu, ocenio je kako je najbitnija poruka tog dokumenta da se i pored rastućih neizvesnosti ne odustaje od stabilizacije budžeta i umanjenja javnog duga u srednjem roku.

Fiskalni savet je ocenio da je izrada Nacrta u uslovima velikih globalnih neizvesnosti usled rata u Ukrajini, enrgetske krize i snažnog rasta cena hrane, dobar signal da postoji institucionalna stabilnost, da Vlada ima jasne smernice za upravljanje budžetom i javnim dugom i da još uvek na svojoj agendi zadržava sprovođenje strukturnih reformi u srednjem roku.

„Strategijom je planirano da deficit konsolidovane države u narednim godinama nastavi postepeno da se smanjuje, sa tri odsto BDP-a 2022. na 1,5 odsto BDP-a 2023, zatim na jedan odsto tokom 2024. godinje i na kraju na 0,5 procenta 2025. godine. Dostizanje upravo ovakve putanje fiskalnog deficita Fisklani savet ocenjuje kao dobar strateški cilj“, navodi se u Mišljenju.

Dodaje se kako bi cilj od 0,5 odsto fisklanog deficita kom se teži u srednjem roku garantovao dugoročnu stabilnost javnih finasija i doveo do smanjuenja javnog duga, koji bi 2025. godine trebalo da se spusti na oko 50 procenata BDP-a.

„Postepeno smanjenje prevelikog javnog duga, koji je trenutno na nivou od oko 55 odsto BDP-a, sada je naročito važno zbog gotovo izvesnog rasta kamatnih stopa u budućnosti. Naime, ukoliko Srbija ne smanji svoj javni dug, sadašnji budžetski rashodi na kamate od oko milijardu evra relativno brzo će se povećavati narednih godina, zbog rasta troškova zaduživanja, što će biti sve veći neproduktivni rashod države koji će vršiti još snažniji pritisak na javne finansije zemlje“, ocenio je Fiskalni savet.

Navodi se kako je najveći propust Strategije to što je podbacila analiza fisklanih rizika i problema javnih preduzeća iz sektora energetike, Srbijagasa i EPS-a.

Fisklani savet precizira da je razlog zbog koga je svetska energetska kriza snažno pogodila Srbiju to što Srbijagas kasni godinama sa izgradnjom novog skladišta za gas, a pritom je postojeće nespremno dočekalo grejnu sezonu, što je budžet tokom 2021. i 2022. koštalo

500 miliona evra.

Dodaje se da je dugogodišnje loše upravljanje EPS-om dovelo do toga da ovo preduzeće ne može da proizvede dovoljno električne energije za domaće potrebe, pa Srbija mora da uvozi struju.

Navodi se da se ti troškovi pokrivaju kreditima koje je EPS uzimao, pa se još nisu prelili na budžet, ali predstavljaju ogroman fisklani rizik.

Ocenjuje se da smanjenje budžeta u odnosu na BDP, tako što bi javni prihodi sa sadašnjih 42 odsto BDP-a bili svedeni na 40 procenata 2025. godine, a javni rashodi sa 45 procenata na oko 40,5 odsto, predstavlja dobro odmeren cilj.

Fisklani savet je pohvalio to što se pritom ne planira povećanje poreskih stopa, uz zadržavnje nivoa javnih investicija na šest do sedam procenata BDP-a.

„Srednjoročni plan javnih prihoda iz Strategije ocenjujemo kao kredibilan, ali će zavisiti u velikoj meri od markoekonomskih kretanja koja je trenutno teško predvideti“, navodi Fisklani savet.

Napominje da je u Stratagiji uvažena globalna nestabilnost, pa je projektovana stopa rasta smanjena sa 4,5 na 3,5 procenta, srednjoročno na četiri do pet odsto, prosečna inflacija ove godine povećana na 9,2 odsto, uz smanjenje na tri procenta 2025. godine, a tekući deficit platnog bilansa ove godine povećan je ove godine sa četiri na sedam odsto, uz postepeno smanjenje na šest procenata BDP-a 2025. godine.

Fisklani savet smatra da je planirano smanjenje javnih rashoda dostižno, ali u nekim segmentima nije dovoljno kredibilno planirano i ima veze sa završetkom ovogodišnjih jednokratnih isplata i vanrednih izdataka, poput pomoći penzionerima od 20.000 dinara i mladima od dva puta po 100 evra, te vanrednim izdacima za zdravstvo.

„Sporno je, međutim, da li će se ostvariti planirano smanjenje subvencija i neto budžetskih pozajmica sa tri odsto BDP-a iz 2022. godine na 1,9 odsto 2025. godine. Ono počiva na pretpostavci da se više neće davati budžetska pomoć javnim i državnim preduzećima poput Srbijagasa, što se ne može oceniti kredibilnim bez jasnog seta mera za unapređenje njihovog poslovanja“, navodi se u Mišljenju.

Dodaje se da se očekuje zdržavanje nepromenjenog učešća zarada u BDP-u, ali da su takvi planovi ranije često bili narušavani većim rastom plata u javnom sektoru od prvobitno planiranih.

Fisklani savet navodi da plan strukturnih reformi nije dovoljno predstavljen, kvantifikovan, niti povezan sa fisklanim projekcijama, što se i ranije dešavalo.

Zaključuje se da će revidirana fisklana Strategija najverovatnije sadržati znatne izmene u odnosu na Nacrt, ali da bi bilo veoma važno da se zadrži planirano umanjenje fiskalnog deficita u narednim godinama.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Povezane vesti

Vremenski podaci

Ponedeljak
Vedro

Trenutna temperatura 25°C

Vedro

Utorak
Pretežno sunčano

Max: 34°C
Min: 20°C

Pretežno sunčano

Vremenska prognoza za 5 dana